Умјесто да нађу "ко је убио Давида", од групе ПзД праве непријатеље РС

„Врло вјешто су скренули пажњу са основног питања ’ко је убио Давида’, због којег су и почела окупљања грађана у Бањој Луци, на ову групу, теретећи је за наводно нарушавање јавног реда и мира, угрожавања безбједности других људи, итд. На тај начин су почели да у јавности стварају слику о ПзД као о неким непријатељима РС, терористима, страним плаћеницима. У принципу, ријеч је о већ о опробаном рецепту гдје се неко, ко им није по вољи, дискредитује, али и таргетира на овај начин“, наглашава Дардић.

Република Српска 29.11.2019 | 11:16 Граница између права грађана на јавно окупљање и изражавање мишљења, које им гарантују закони, устав и европске конвенције, те са друге стране пријетње „уставном поретку“ и нарушавању јавног реда и мира, у Бањој Луци је потпуно погажена прије око годину дана.

Од краја прошле године, када су у немирима са полицијом насилно прекинута окупљања групе Правда за Давида на бањалучком Тргу Крајине, отворен је простор да полиција слободно тумачи ко је и када пријетња „државној безбједности“ и „уставном поретку РС“.

Граница је готово свакодневно помјерана на уштрб демократких права и слобода грађана, па се од забране организованих скупова дошло до онемогућавања било каквог спонтаног окупљања на јавној површини у овом граду, без прецизно утврђених критеријума.

„ХАПШЕЊЕ ИГРАЧАКА“ ОБИШЛО СВИЈЕТ

Најсликовитији показатељ бизарних полицијских акција и крајности до које се иде како би се угушио сваки облик критичке свијести, макар она била и саркастична, је привођење Стефана Благића из организације Рестарт у покушају перформанса Протест без људи.

Благић је ухапшен прије неколико дана када је поредао плишане играчке на клупи на Тргу Крајине. Из полиције су то окарактерисали као „нарушавање јавног реда и мира“, а вијест о „хапшењу играчака“ је обишла цијели свијет.



„Наведено лице је организовало јавни скуп на Тргу Крајине, а који сходно Закону о јавном окупљању није пријавио надлежном органу. Лице је приведено, након што је одбио да поступи по полицијском наређењу да се он и други окупљени активисти разиђу, јер јавно окупљање није пријављено“, тврде из Полицијске управе Бања Лука.

Адвокатица Јована Кисин из Бање Луке појашњава за Инфорадар да јавни скуп по својој дефиницији подразумијева организовано окупљање одређеног броја грађана на примјереном простору ради јавног изражавања политичких, социјалних и других увјерења и интереса. Иако закон у РС експлицитно не дефинише о којем броју грађана се ради, стандарди које су усвојила законодавства других држава, попут Србије, Хрватске, Црне Горе и других, а који се базира на одлукама Европског суда, је преко 20 грађана.



„Дакле, то не може бити једна особа. Такође, да би јавни скуп био организован, тој организацији мора претходити радња позивања и обавјештавања већег броја грађана да се окупе на одређеном мјесту у одређено вријеме, у супротном се ради о спонтаном скупу за који не постоји обавеза претходног пријављивања“, објашњава Кисин.

Она је упоредила и недавна протестна окупљања у градовима у Федерацији БиХ у вези с дешавањима у Заводу у Пазарићу – са оним што се дешава у Бањој Луци.

ПРОИЗВОЉНА ТУМАЧЕЊА ПОЛИЦИЈЕ

„Поређења ради, када би се у Бањој Луци грађани окупили да изразе незадовољство због нечега као што је Пазарић или било чега алармантног, битног или мање битног, сви пописани и снимљени присутн, добили би прекршајне пријаве јер: нису најавили окупљање, нису благовремено поднијели захтјев МУП-у, нису одредили редаре, нису обукли редаре, нису одредили сатницу, нису на предвиђеном мјесту за окупљање, а на предвиђеном мјесту за окупљање нема мјеста јер ето баш тад је неки турнир и неко продаје цвијеће, итд. Онда би извјештај МУП-а РС био против 248 особа, покренути поступци због нарушавања јавног реда и мира јер су ходали, дисали и мало гласније говорили у групама од троје и више људи“, истакла је Кисин.

У МУП-у РС, међутим, тврде да не постоји „трајна забрана окупљања“ на Тргу Крајине у Бањој Луци. То је у јануару ове године у Народној скупштини РС истакао министар унутрашњих послова РС Драган Лукач. Из овог министарства појашњавају да постоји више основа на основу којих се могу прописати ограничења права на јавно окупљање.

„Законом се могу прописати ограничења права на јавно окупљање ради заштите Уставом утврђеног поретка, јавног морала и здравља људи, као и заштите слобода и права других људи. Слобода говора и иступања на јавном скупу је ограничена забраном сваког позивања и подстицања на употребу насиља, на националну, расну, вјерску и другу мржњу и нетрпељивост“, истичу у МУП-у РС.



Ове седмице почело је суђење против укупно 24 особе који су се 17. децембра прошле године окупили пред зградом Народне скупштине РС како би изразили незадовољство реизбором Драгана Лукача за министра унутрашњих послова РС.

Терете се за одржавање непријављеног скупа и за ремећење јавног реда и мира. Оптужени су махом чланови групе Правда за Давида, а објашњавају да се тада није радило о организованом скупу него о спонтаном окупљању, које Закон о јавном окупљању РС не препознаје, а што је међународни стандард.

„Оптужбе да смо реметили јавни ред и мир немају никакаву тежину будући да сви наши узвици и пароле заправо представљају изражавање мишљења о раду државних органа, МУП-а и министра, а што није кажњиво. То се експлицитно наводи у Уставу РС, као и у Закону о јавном реду и миру РС. Дакле, тог 17. децембра прошле године одржан је практичан час демократије. Нажалост, у нашем друштву имамо само привид демократије. Полиција је врло ефикасна када треба да процесуира оне који правду траже“, оцијенили су из групе Правда за Давида.

ПРОГОНИ И СУЂЕЊА

Такођер, почело је и суђење против још 16 особа из групе Правда за Давида, овог пута због дешавања на Тргу Крајине 30. децембра прошле године. Терете се за ремећење јавног реда и мира и непоступања по наредби службеног лица.

„Те вечери се, а након завршеног скупа, дио људи окупио на Тргу Крајине гдје су причали и сумирали утиске након завршеног скупа. Није било никаквог ремећења јавног реда и мира, нити је одржаван било какав скуп. Међутим, након неколико минута на тргу су се појавили маскирани и наоружани припадници полиције са палицама у рукама. Језива је била сцена гдје 200 маскираних припадника полиције са палицама у рукама лови дведесетак голоруких људи од којих је већи дио њих држао ружу у руци, као симбол мира и као позив на смиривање ситуације. Неки од окривљених људи уопште нису били у то вријеме на Тргу Крајине. То потврђује оно што смо говорили од почетка, постојао је списак људи које је требало привести и окривити“, оцијенили су из групе Правде за Давида.

Драгана Дардић из Хелсиншког парламента за Инфорадар каже да је на дјелу криминализација групе Правда за Давида коју системски и стратешки проводе органи власти Републике Српске.



Драгана Дардић: Органи власти РС почели су да стварају слику о члановима Правде за Давида као о терористима и непријатељима РС

„Врло вјешто су скренули пажњу са основног питања ’ко је убио Давида’, због којег су и почела окупљања грађана у Бањој Луци, на ову групу, теретећи је за наводно нарушавање јавног реда и мира, угрожавања безбједности других људи, итд. На тај начин су почели да у јавности стварају слику о ПзД као о неким непријатељима РС, терористима, страним плаћеницима. У принципу, ријеч је о већ о опробаном рецепту гдје се неко, ко им није по вољи, дискредитује, али и таргетира на овај начин“, наглашава Дардић.

Кад је ријеч о забрани било каквих јавних окупљања на Тргу Крајине, Дардић сматра да је евидентно да су примјењују дупли аршини.

„На Тргу нека удружења или компаније могу организовати шта год хоће, али не и група ’Правда за Давида’. Иако у МУП-у тврде да не постоји ’трајна забрана’, све захтјеве које је група ПзД упутила од јануара 2019. до данас за јавним окупљањем на Тргу су одбили! У образложења одбијања МУП-а не желим ни да улазим. Но, овдје се не ради само о забрани јавног окупљања, већ и о ограничењима слободе кретања. И о врло, рекла бих, произвољним тумачењима законских одредби. Нама су, примјера ради, једном приликом када су нас легитимисали рекли да ’свако окупљање више од троје људи представља незакониту радњу’! Гдје то пише?“, пита Дардић.

Она је навела да чланови 2. и 3. Закона о јавном окупљању РС кажу да се под јавним окупљањем сматра свако организовано окупљање грађана на простору примјереном за јавни скуп који је приступачан и погодан за окупљање људи чији број и идентитет нису унапријед одређени!



„Посебан проблем представља и чињеница да наш закон не познаје институте спонтаног окупљања. А људи се, врло често, ад хоц, због неког догађаја, спонтано окупе да јавно реагују. Повод за спонтано окупљање може бити и побједа кошаракашког тима или пак, што смо имали недавно, злоставаљање дјеце у Заводу ’Пазарић’, истиче наша саговорница.

Хелсиншки парламент грађана Бања Лука се, заједно са другим организацијама цивилног друштва, у више наврата обраћао и МУП-у и Институцији омбудсмана, али и Окружном суду од којег су тражили да им одобре статус „умјешача“ на страни Озрена Пердува и других који су, овом суду, предали захтјев за заштитиу слобода и права зајамчених Уставом РС.

„Захтјев нам је одбијен. Кривичне пријаве које је поднио Транспаренцy Интернатионал БиХ против полицајаца због недозвољене употребе силе још немају никакв епилог. Чини се да смо у неком зачараном кругу гдје свугдје наилазите или на ћутање или затворена врата – нема одговора, не доставаљу се информације, не покрећу се поступци, одбијају захтјеви“, закључује Дардић.

(Инфорадар)