Шта од Савјета министара очекују привредници?

Привредници из цијелог свијета прате гдје иде њихов капитал, прате шта се дешава са привредом и економијом и у Босни и Херцеговини, због чега је јако важно да Савјет министара функционише, да министри граде добре односе са страним инвеститорима и раде на стварању бољег привредног амбијента, тврде стручњаци.

Босна и Херцеговина 25.11.2019 | 20:13 Након више од годину дана коначно је именован предсједавајући Савјета министара БиХ, те је техничком мандату дошао крај. Иако је, како објашњавају економисти, Савјет министара могао да функционише и у техничком мандату, надају се да ће коначно постигнут договор довести и до деблокаде Парламента БиХ, у коме је много тога на чекању.

Бивиши министар финансија у Влади Републике Српске, Зоран Тегелтија, као нови предсједавајући, већ у свом првом обраћању рекао је да ће у фокус ставити искуључиво економију.

– У фокус мог интересовања биће економија, економија и само економија. Убрзан и одржив привредни развој може да ријеши велики број проблема у БиХ. Што се тиче сарадње Савјета министара и влада ентитета, био сам учесник у претходном периоду. Савјет министара и Влада РС пролазили су кроз различлите фазе сарадње, али ми се чини да је сарадња с временом била нешто боља. Учинићу све да с премијерима Вишковићем и Новалићем успоставим систем координације и сарадње – рекао је Тегелтија у свом првом обраћању јавности након именовања.

Тим поводом, питали смо економисте и привреднике шта очекују од новог Савјета министра у чијем ће фокусу, бар како је најављено, бити економија.

Директор фабрике „Санино“ Дервента, Радован Пазуревић, сматра да је јако битно да Савјет министара БиХ добро функционише због стварања доброг пословног амбијента.

– Очекујемо се ради на Закону о царинској политици. Поготово због тога што имамо проблем када је у питању опорезивање роба које долазе из земаља које нису чланице ЕУ. Примјера ради, када ђон из Кине, иде у Њемачку, мој пословни партнер на њега плаћа царину 3 одсто. Када исти тај ђон долази у БиХ, ми плаћамо 15 одсто царину. Морамо се сваке године грчевито борити да Савет министара суспендује ту одлуку којом је регулисано то питање – објаснио је Пазуревић.

Наглашава да од новог Савјета министара очекује да се то питање ријеши законом, а не одлукама.

– Уназад 15 година имамо ситуацију да се на крају године направи нека телефонска сједница, а ми до тада чекамо и не можемо да планирамо идућу годину – закључио је он.

Да је царинска политика једна од главних тема, сагласан је и Саша Тривић, власник пекаре „Мања“ и члан Уније послодаваца Републике Српске.

– Царинска политика БиХ мора да се усмјери према произвођачима, а не трговцима, с обзиром да тренутна царинска политика више одговара увозничким лобијима, него произвођачима. Класичан примјер је да на увезену ципелу не плаћамо царину, а на пертлу од које се прави ципела плаћамо – рекао је он.

Тривић објашнава да је друга ствар на којој треба радити привреда.

– БиХ има потписане уговоре са Европском комисијом и има могућност да у критичким ситуацијама заштити своје тржиште. Међутим, очито да никада од њиховог потписивања до данас нисмо такву одлуку примјенили – рекао је Тривић. 

Додаје да се може побољшати и Закон о ПДВ, јер он на неки начн утиче на пословање привредника, као и све оне парафискалне и друге процедуре које се спроводе на нивоу БиХ, а тичу се привреде.

Покушали смо чути став и од привредника из Федерација БиХ, али из Уније послодаваца ФБиХ нису одговорили на наша питања.

Да су једно очекивања, а друго могућности објаснио је економиста Марко Ђого, који је истакао да су амбиције и те како велике.

–  Савјет министара сигурно нема овлаштења као ентитетске и кантоналне владе, али утиче на то како се БиХ представља у иностранству. Не могу активним мјерема допринијети развоју привреде, али могу координисати напоре ентитетских и кантоналних влада да им обезбиједе средства за инфраструктурне пројекте. То је у суштини много више везано за државни него ентитетски ниво, будући да међународне институције које то финансирају, па и комерцијалне банке, мисле да је државни ниво тај који о тим стварима одлучује. Код нас државни ниво о томе не одлучује, али је истакнут ка иностранству као канал кроз који то мора да прође – објашњава Ђого.

Додаје да државни ниво више може да не смета, него што активно може да допринесе.

– Савјет министара је у техничком мандату колико-толико функционисао, тако да је овдје више питање Парламента БиХ. Говори се о неком силном новцу који само чека да дође код нас и уговорима који су припремљени, тако док је блокада у парламенту и не можемо очекивати неку револуцију од Савјета министара – објаснио је он.

(Српскаинфо)