Зашто пресуда инспекторима лежи у ладицама суда?

Иако је још прије више од два мјесеца у Окружном суду у Бањалуци објављена пресуда бившим бањалучким инспекторима осуђенима за организовани криминал и трговину дрогом, судија је још увијек није написао и доставио странкама у поступку, сазнаје Српскаинфо.

Република Српска 23.11.2019 | 21:02 Пресудом која је у бањалучком Окружном суду објављена 6. септембра ове године Срђан Радуловић и Огњен Стијак осуђени су на укупно 14 година и три мјесеца робије.

– По закону је рок за писмени отправак пресуде 30 дана, али већ је прошло више од два и по мјесеца па се отвара простор за различите теорије у овом случају који је већ једном доживио своју крах, јер је Уставни суд БиХ раније укинуо правоснажну пресуду Врховног суда РС. Суђење оптуженима је било поновљено, а они су се бранили са слободе – објаснио је извор из правосуђа РС.

У складу са чланом 303. Закона о кривичном поступку Републике Српске наведено је сљедеће: “Пресуда која је објављена мора се писано израдити у року од 15 дана након објављивања, а у сложеним стварима, изузетно у року од 30 дана. Ако пресуда није израђена у тим роковима судија, односно предсједник вијећа је дужан да обавијести предсједника суда због чега то није учињено. Предсједник суда ће, по потреби, предузети мјере да се пресуда што прије изради.”

Одговор зашто пресуда у предмету “Срђан Радуловић и други” ни два и по мјесеца након јавне објаве није написана нисмо добили из Окружног суда у Бањалуци.

Подсјетимо, 6. септембра ове године након поновљеног поступка, који је обиловао увредама на рачун суда и судија, Радуловић је осуђен на 9 година, а Стијак на 5 година и 3 мјесеца затвора. Оптужени се нису појавили у суду приликом изрицања пресуде.

Радуловићу је, за разлику од раније пресуде, која је укинута, “скинуто” годину дана затвора, а Стијаку два мјесеца.



Ово смањење казни било је образложено измјенама до којих је у међувремену дошло у Кривичном закону Републике Српске.

Радуловић је и у поновљеном поступку означен као организатор злочиначке групе, која је од  почетка 2011. до октобра 2013. на подручју Бањалуке продала веће количине хероина и марихуане.

Стијак је био члан ове злочиначке организације, а њој су припадали још покајник Славко Ђурић и Горан Бошњак.

Према пресуди, Радуловић и Стијак су за потребе злочиначке организације користили инфраструктуру МУП Републике Српске, што је узето као посебно отежавајућа околност.

– Оне који нису жељели да приступе њиховој злочиначкој организацији, Радуловић и Стијак су малтретирали, те пријетили покретањем кривичних поступака – наводило се између осталог у пресуди.



Судско вијеће је тако и након поновљеног поступка утврдило да има довољно доказа о кривици Радуловића и Стијака.

– Након детаљне анализе свих изведених доказа утврђене су казне оптуженима. Овим казнама које су ублажене због новонасталих измјена у Кривичном закону РС постићи ће се сврха кажњавања, као и превенција да други полицијски службеници не чине кривична дјела – наводило се у образложењу пресуде.

У пресуди се наводило и да су Радуловић као организатор и Стијак као члан злочиначке организације за потребе продаје дроге на подручју Бањалуке користили услуге малољетника који су дрогу, између осталих локација, продавали и у близини Основне школе “Бранко Ћопић”.

Осим јединствене казне од укупно 14 година и три мјесеца затвора, Радуловићу и Стијаку је изречена и мјера забране обављања делатности у трајању од пет година након што одслуже казну.

Подсјетимо, Уставни суд БиХ је у марту прошле године укинуо правоснажну пресуду Радуловићу и Стијаку јер суђење није било поштено, а пресуда је, како је оцијењено, била заснована на незаконитим доказима.

Незаконити докази

У одлуци Уставног суда БиХ наводило се да је пресуда Врховног суда РС била заснована на незаконитим доказима, односно саслушањима свједока покајника Славка Ђурића, бившег службеника МУП РС, и Горана Бошњака, осуђиваног наркодилера.

За Ђурића је, између осталог, наведено да га је прије свједочења МУП РС требао ослободити чувања службене тајне, па да тек након тога он свједочи у суду. Остало је нејасно како је уопште могло доћи до оваквог пропуста, те да ли је неко санкционисан у међувремену због тога.

За свједока Бошњака Уставни суд је образложио како ни бањалучки Окружни суд, а касније ни Врховни суд РС, нису превише обраћали пажњу на његова упозорења да је исказ, на основу којег је касније заснована комплетна пресуда, дао у страху за властити живот.

Уставни суд БиХ је у одлуци истакао да је Окружни суд Бањалука, ако већ тако није поступило тужилаштво, сам требао извести доказ који би потврдио или демантовао наводе Бошњака да му је исказ у истрази узет под притиском.

– Одговор на питање да ли би други проведени докази били довољни за осуду апеланта задатак је редовног суда. На Уставном суду није ни да нагађа какав би био исход суђења да ти докази нису употријебљени, нити који су докази били или нису били нужни редовним судовима за одлуку о постојању кривичне одговорности. Задатак Уставног суда је и у овој одлуци да одговори на питање да ли је или није дошло до повреде Уставом гарантованих права апеланата у кривичном поступку – закључено је у одлуци Уставног суда исписаној на 48 страница.

Враћени на посао

Дио бањалучких инспектора којима се судило са Срђаном Радуловићем и Огњеном Стијаком у међувремену је враћен на посао у МУП Републике Српске.

Ови инспектори такође су тукли и иживљавали се над онима који нису били дио злочиначке мреже и који нису прихватили да буду дилери за инспекторе из Одјељења за наркотике, тадашњег ЦЈБ Бањалука. Захваљујући накарадном закону, чак ни осуђујуће пресуде нису биле довољне да се ти инспектори удаље са посла, јер су били осуђени на казне испод шест мјесеци затвора, али за кривична дјела која нису у складу са полицијском службом.

 (Српскаинфо)
(Фото: Синиша Пашалић/РАС Србија)