Уз помоћ великих сила губи се српски индентитет

- Српска интелектуална елита је занемарена, а знање потцијењено, рекао је историчар Милан Ст. Протић, гостујући у емисији “Пулс” БН телевизије. Навео је и да циљ Републике Српске треба да буде повезаност са Србијом.

Република Српска 21.11.2019 | 22:41 Уз помоћ великих сила и атмосфере приземности, изгубио се српски идентитет. Ривалски народи су једва дочекали да Срби поклекну, каже Протић и додаје да ништа није ни учињено да до тог пада не дође. Од народа предводника и Београда у коме се и Крлежа заиграо први пут, направљен је народ сљедбеник и Београд, у коме су најумнији људи на периферији јавног мњења.

“Ми само српство и нашу историју доживљавамо вулгарно. Прво о њој мало знамо, а и оно што знамо је више из романа Добрице Ћосића него из озбиљних историјских књига. Нема много људи који су прочитали 'Историју Срба' Владимира Ћоровића. Још мање људи зна ко је био Владо Ћоровић. А и његов родни град данас припада Федерацији БиХ”, каже Ст. Протић.

Република Српска има све елементе државности, са компактном територијом, становништвом, са сувереном влашћу над том територијом и заједничком границом према Србији, истиче Протић и наводи:

“Према томе, ми смо први пут у историји као народ успјели да формирамо једну јединствену територију са ове стране Дрине, са већински српским становништвом и то је циљ коме треба да будемо окренути. Моје мишљење је да све снаге треба да буду усмјерене ка томе. Има много могућности да се повезују двије српске цјелине, али ми на томе не радимо довољно”.

Вјечито питање је: Шта су нама Руси?

“Изједначавање Срба и Руса и очекивање да ће Русија на мјесто својих примарних спољнополитичких интереса да стави Косово, односно Србију, велика је и опасна илузија. Не мислимо ли ваљда је руски стратегијски интерес Косово или Србија, која је од Русије одвојена 3.000 километара? Којешта. Ако се ми не погодимо, они ће се погодити, прије или касније и пустиће нас низ воду”, сматра он.

А шта су нам Американци?

“Према Америци имамо чудан однос. С једне стране, разочараност што нас не воле и што су изабрали друге и импресионираности њиховом силом, културом, модом, филмовима, музиком и свиме што долази отуда”, каже Протић.

Питање је како се поставити према доминантним силама. Уколико разумијемо да је незнање дозвољено искључиво великима, онда успјех малих држава лежи искључиво у знању.



БН ТВ