У БиХ се звиждачи сумњиче за корупцију

"Зна се колико који посао кошта, коме се даје новац. Зна се да мораш и љекара почастити. Па ни чистачица се не може запослити без 'везе'. То се зна и то је тако и готово", каже један господин из Мостара. И он, као и неколицина других жељели су остати анонимни јер је ова "јавна тајна" - ипак шкакљива тема.

Босна и Херцеговина 19.11.2019 | 08:11
У БиХ се звиждачи сумњиче за корупцију
"Ко каже да никада није некога 'почастио' лаже, вјерујте ми. Такав не постоји, а ријетки су и они који нису узели", коментар је госпође која је управо пошла љекару. На питање хоће ли и она "почастити" љекара, само је одмахнула руком.

Феномен заробљене државе

Ову босанскохерцеговачку „јавну тајну" потврђују истраживања. Анализа Транспаренцy Интернатионала (ТИ) показује да је БиХ земља са широко распрострањеном и дубоко укоријењеном корупцијом и да заузима 89. мјесто на љествици од укупно 180 анализираних земаља.

Према рангирању Wорлд Говернанце Индицаторс (Свјетски индикатори управљања), БиХ у домену контроле корупције од 2006. до данас биљежи негативан тренд, односно пораст дужине перципиране корупције.

Један од закључака Стратешког документа Европске комисије о перспективама проширења на земље западног Балкана је да је у земљама регије изражено присуство феномена „заробљене државе", укључујући равну спрегу организираног криминала с државним структурама, што се сматра најопаснијим видом корупције с разарајућим посљедицама на државу и друштво.

Како би се у Њемачкој ријешили случајеви из БиХ?

Корупција је и за Мицхаела Сцхарфа, шефа Полицијског одјела за сузбијање криминала у Бранденбургу, била повод посјета Босни и Херцеговини. Он је, у организацији Закладе Конрад Аденауер, одржао стручна предавања о борби против корупције у Спољнотрговинској комори БиХ, односно њеним канцеларијама у Сарајеву и Мостару.

За Деутсцхе Wелле Сцхарф је коментирао случајеве из БиХ и рјешење по "њемачком рецепту".

Први случај је тзв. афера „Поткивање", гдје су постојала три актера: предсједник Високог судског и тужитељског вијећа БиХ (ВСТВ БиХ) Милан Тегелтија, инспектор Агенције за истраге и заштиту Марко Панџа и звиждач-бизнисмен Нермин Алешевић. Афера и тајни снимак о давању мита инспектору у посредништву утјецаја на истрагу тужишатва седмицама је потресала БиХ.

Предсједник ВСТВ-а тврдио је да је невин, иако је обећао звиждачу да ће се распитати о његовом предмету, а само Вијеће ВСТВ-а на изванредној сједници закључило је да Милан Телгетија није учинио ништа супротно закону. О афери се расправљало и у државном Парламенту. Посланиции су тражили оставке ВСТВ-а, али ништа од тога се није догодило. Инспектор Панџа је признао узимање мита, а звиждач Алешевић, сада је осумњичен за давање мита и неовлаштено снимање предсједника ВСТВ-а.

„Незамисливо у Њемачкој"

"Чуо сам за тај случај и рекао сам да би такво нешто данас у Њемачкој било тешко могуће. Особа која даје информације, звиждач, је свједок у оквиру судског процеса и његова изјава, без обзира у којем се облику даје, служи као доказ у одлуци независног суца да прималац мита буде осуђен", оцијенио је Мицхаел Сцхарф, директор Канцеларије за борбу против криминала у њемачкој савезној покрајини Бранденбург.

Драстична разлика између БиХ и Њемачке назире се и у његовом одговору на питање о истрагама о поријеклу богатства и имовине политичара. У том контексту, довољно је "само" покренути питање кориштења службених возила, што је довољно да се демократска јавност, која бира такве политичаре, алармира, сматра овај њемачки стручњак.

"Највећу штету не причињавају појединачни случајеви корупције, него губитак повјерења грађана у правну државу. Успјешна истрага је опомена за починитеље. Политичари у Њемачкој, када се обзнане њихови случај корупције, су у сталном фокусу јавности, њихова транспарентност у раду се помно прати.

У аферама гдје су били умијешани политичари, а често се притом радило о недозвољеном кориштењу службених возила, долазило се до оставки. Остало одраде њемачки медији, који се побрину да такви људи више никада не дођу на високу позицију.", сматра Сцхарф наглашавајући колико је важна улога демократских медија.

„Нико није жртва" 

Међутим он обара свеприсутну тезу по којој је даватељ мита - принудна жртва, а прималац мита - починитељ. Изричит је да ту нико није жртва. „Посебност такве корупције је да не постоје жртве, дјело није одмах видљиво, и ту су сви починитељи, и онај ко даје и онај који узима", појашњава он, наводећи значај и примјер заједничког дјеловања полиције и тужиилаштва као специјализиране истражитељске групе у рјешавању таквих случајева.

Сцхарф каже да је изненађен и још "неким стварима" које је сазнао у БиХ. Између осталог и давањем новца у свакодневним приликама и за најразноврсније потребе.

"У Њемачкој то више не познајемо, али тога је итекако било у прошлости. Изненађен сам јер се некоме 'мора' дати новац како би се дошло до термина код љекара или здравствене установе, за смјештај дјетета у вртић итд. Јавни службеници и носилац државних функција у Њемачкој мотивисани су платама тако да немају мотив за тај вид корупције, али то не значи да понекад ипак дође и до тога", објашњава Мицахел Сцхарф.

Некритичан однос према корупцији

Но, он на крају ове приче о корупцији доноси и врло занимљив закључак о самом босанскохерцеговачком друштву који, чини се, није превише оптимистичан.

"Овдашњи људи су одрастали и живе с разним облицима корупције, уопште не познају другачије прилике. У таквој ситуацији тешко је указати на њену штетност и посљедице. Корупција је тако постала дио њих а то угрожава социјални мир. Код узрока корупције мора се обратити пажња на менталитет људи. У источноеуропским земљама, једноставно, друкчије је него у Њемачкој. У Пољској је, напримјер, уобичајено примати и дијелити дарове, а такви "обичаји" у Њемачкој више не постоје. То је пут којим се мора проћи. Људи морају развити свијест о штетности корупције. И Њемачкој је требало вријеме и низ мјера да то научи", закључује на крају бранденбуршки стручњак.

Но, док се чека колективна спознаја да се ипак не треба "почастити" љекара, платити радно мјесто или "потковати" инспектора или полицајца, виртуални бројач корупције невладине организације 'Аццоунт' показује да се сваке секунде у БиХ, на разне облике подмићивања, изгуби 47 КМ - годишње скоро милијарду и по КМ.

(ДW)

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Ггг

19.11.2019 08:20

Појео вук магарца је код нас заро и нисмо њемацка.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Милија

19.11.2019 11:20

код нас је пола народа корумпирано. Продаје свој глас за порцију прасетине и врецу брасна.

ОДГОВОРИТЕ