"Мини-Шенген" за дугорочни мир на Балкану

Оно што може коначно да помири народе Балкана јесте економија и могућност бољег живота на овим просторима, без потребе да се путује у иностранство у потрази за бољим послом, а један од првих и најбитнијих корака у том смеру представља споразум о "мини-Шенгену", каже у интервјуу за Косово Онлајн Дарко Обрадовић, извршни секретар Института за националну и међународну безбедност.

Србија 17.11.2019 | 14:24 Обрадовић наглашава да сет докумената који су потписани у циљу реализације "мини-Шенгена" показује велику спремност држава у региону за сарадњу и изградњу кооперативног окружења.

"Иницијатива председника Вучића показује висок ниво стратешког промишљања и кретања у сусрет изазовима у једном постконфликтном подручју какав је Балкан. Од велике важности за дугорочан мир је боље повезивање и упознавање народа Балкана. Економија увек иде испред политике, тако да и у овом случају "мини-Шенген" показује посвећеност економском развитку и вишем стандарду наших грађана", објашњава наш саговорник.

Постоји ли безбедносна опасност када је реч о поменутом споразуму јер појединци наводе да ће тако људи из криминогених средина лакше прелазити границе?

"Безбедносни ризици увек постоје када је реч о такозваном отварању граница. Међутим, не треба плашити наше грађане да ће отварање граница омогућити лакше обављање криминалних активности. Подсетио бих да су криминалне организације и криминалци на Балкану, за разлику од држава, увек неговали добре односе ради вршења кривичних дела са елементима организованог криминала. С друге стране, границе ће се прелазити уз личну карту, што значи да ће свакако постојати пунктови за контролу преласка граница и обраду појединаца. Исто тако, заштита државне границе у њеном пуном обиму, за све државе, остаје на снази".

Зашто се поменутом споразуму противе Подгорица и Приштина?

"Од када се Црна Гора одвојила из СЦГ, политичке елите у Црној Гори су настојале да њихова политика у што већој мери буде независна од политичког Београда и у неку руку чак и супротна, нарочито по питању спољнополитичког понашања. Подсетићу да је Црна Гора постала и чланица НАТО, што свакако представља степеник више ка чланству у ЕУ, и политичке елите у Подгорици не желе никакву алтернативу евроатлантским интеграцијама и можда перципирају "мини-Шенген" као вид замене за неизвестан датум приступа ЕУ.

Мотиви Приштине су свакако статусне природе. Србија као иницијатор "малог-Шенгена" не признаје независно Косово и у складу са тим се понаша. То, дакле, подразумева да Косово не може бити део "мини-Шенгена" у смислу мултилатералне државне иницијативе. Међутим, сматрам да је за грађане Балкана веома значајно да у циљу мултиетничког склада и изградње поверења у постконфликтном региону и Косово буде обухваћено и укључено у ову помирљиву, развојну и пре свега економски добробитну иницијативу.

Између осталог, уколико Приштина жели да буде део ове иницијативе, свакако би морала да повуче таксе на робу из Србије. Остаје питање колико политичке елите на Косову желе да се посвете помирењу и развитку региона без конфликата. То поткрепљујем тезом да, хтели не хтели, балкански народи морају међусобно сарађивати како би показали да су дорасли и практичној примени евроатлантских вредности садашње ЕУ.

Приштина је и даље без владе. Помињу се и нови избори. Да ли у таквој ситуацији политичког вакуума повратак бораца ИСИС-а може да угрози безбедност на Косову?

- И много развијеније државе имају проблем са насилним екстремизмом, радикализацијом и тероризмом. У ИСИС-у су присутни грађани друге и треће генерације из Западних држава. Много способнији системи нису дали ефикасне одговоре у вези са превенцијом, дерадикализацијом и преваспитавањем својих грађана и у контексту косовског друштва, које је добрим делом стварано на политичком исламу у сврху сепаратизма, долазак и неадекватан третман повратника свакако представља значајан безбедносни изазов.

Неизграђене институције не могу дати адекватан одговор, тако да очекујем и верујем да ће међународне снаге узети ствар у своје руке и такве појединце ставити под оперативну и кривичноправну контролу. У противном постоји ризик да се на Косову створи нека врста терористичког хаба, који би могао да угрози читаву Европу, а не само Балкан.

Извор: Косово Онлине