Без контролисања у БиХ потрошене милијарде марака

Иако представници Делегације ЕУ, Амбасаде САД и других институција већ годинама упозоравају да се у БиХ милијарде марака троше без икаквог надзора јавности, већ пет година сет амандмана на Закон о јавним набавкама сакупља прашину.

Босна и Херцеговина 04.11.2019 | 07:31 Наиме, према подацима УСАИД-а и других институција, само због тог лошег закона сваке године изгуби се до 300 милиона марака, због чега је УСАИД помогао групи невладиних организација из БиХ да се парламенту представи 18 амандмана који би спријечили ову крађу јавног новца. 

Питер Дафи, бивши директор УСАИД-а у БиХ, је у децембру 2015. године на блогу Амбасаде САД упозорио је да се чак 75 одсто јавних набавки спроведе без знања јавности, односно чак двије милијарде марака. 

Ако би ови подаци били тачни, то значи да је у задњих пет година украдено најмање 1,5 милијарди марака, а да је без знања јавности потрошено чак 10. 

"Тек један примјер: Центар за предшколско образовање, дакле, једна јавна установа, платио је робу по 361 одсто вишој цијени од уобичајене, а набавка за дјечји вртић укључивала је и 666 боца алкохолног пића. Истовремено су родитељи дјеце у овој школици морали сакупљати новац како би платили куповину новог тепиха или тоалетног папира за Центар", написао је Дафи на блогу америчке амбасаде. 

Игор Вукајловић из бањалучке невладине организације "Тендер", која је један од иницијатора амандмана, каже да је група невладиних организација још 2016. завршила свој приједлог амандмана, али да се од тада, упркос вербалним обећањима политичких странака да ће амандмани бити размотрени у бх. парламенту, ништа није десило.

Једна од основних замјерки се, како истиче, односи на то да су санкције за уговараче услуга десет пута мање од казни за понуђаче услуга, без обзира на то што су, како објашњава, уговарачи кључна страна која поставља услове тендера.

"Сва досадашња искуства јасно показују да су уговорни органи ти који управљају процесима и прилагођавају тендере себи да би имали што мање жалби и кад наштимају неку набавку, немају никакве одговорности", каже Вукајловић за "Независне".

Јуче смо контактирали и УСАИД, али нам до закључења овог броја "Независних" нису стигли одговори. 

Читав низ замјерки на систем јавних набавки у БиХ има и Европска комисија, која је у посљедњем аналитичком извјештају истакла да не постоје адекватни контролни капацитети у систему јавних набавки, а и они заговарају увођење електронског система јавних набавки. 

"Процедуре јавних набавки су комплексне, подложне корупцији те и даље преферирају домаће добављаче, што није у складу с европском правном стечевином", нагласили су они. 

Као једна од препорука невладиних организација наводи се потреба увођења система електронског уговарања јавних набавки. 

Предлагачи истичу да би усвајањем ове одредбе сви поступци јавних набавки били потпуно транспарентно објављивани на порталу Агенције за јавне набавке, а јавне набавке би могле ићи без тендера само у изузетно ријетким и специјалним случајевима, и то искључиво уз писмену сагласност Агенције, у коју би јавност имала увид. 

Осим тога, свих 3.035 органа који спроводе јавне набавке били би обавезни да сваке године напишу и објаве прецизан и детаљан план јавних набавки за ту годину, а на крају године да поднесу јавни извјештај о њиховом извршењу. 

Укинута би била и садашња рјешења по којима кршење поступака јавних набавки санкционише суд за прекршаје, који је преоптерећен предметима попут неплаћања рачуна па предмети често заврше у застари.

(Независне)