Земље бивше СФРЈ не могу једна без друге

Док сведочимо о многим и сталним политичким тензијама између земаља бивше Југославије, економија показује управо супротно.

Регион 03.11.2019 | 18:41 Док сведочимо о многим и сталним политичким тензијама између земаља бивше Југославије, економија показује управо супротно - повезивање је нужно, пише Дојче веле.

"Дуго смо били једно тржиште, немамо језичких баријера, имамо исте навике у потрошњи, врло сличан менталитет. Логично је да смо усмерени једни на друге и да градимо чврсте пословне везе. Производе из региона и квалитет који стоји иза тих производа познајемо генерацијама. Привредници се мање-више познају међусобно", каже за ДW Мирко Грбешић, један од најуспјешнијих привредника у БиХ и у земљама у окружењу.

Према његовим речима, ситуација је потпуно другачија на суседним тржиштима изван простора бивше Југославије и говори о томе да привредници из региона тамо "морају да крену од нуле".

Зато сматра да су чврсте пословне везе земаља у ближем окружју и оријентисаност једних на друге једини "логични пословни правац".

Грбешић, који је власник водећих компанија и старих хрватскиа брендова као што су Сапониа и Кандит из Осијека, уверен је да је привредницима у интересу зближавање тржишта и да би на томе требало да раде и државе.

Професор економије Вјекослав Домљан, ректор Сарајево Сцхоол оф Сциенце анд Тецхнологy, каже да су земље бивше Југославије окренуте једна другој због географске близине, заједничке прошлости и практично исте валуте.

"Имају евро или су им валуте везане за евро, па скоро да имају монетарну унију и сличан јужнословенски језик. Такве земље, по сваком од ових основа, тргују за 42-188 одсто више него земље без тих сличности. Земље средњег јужнословенског језика, Хрватска, Србија, БиХ и Црна Гора, знатно су трговински наслоњене једна на другу, пре свега Црна Гора, а затим БиХ", каже Домљан за ДW.

Економски аналитичар Сашу Ђоговића са Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) из Београда такође сматра да је јачање привредне сарадње међу земљама у суседству примарно важно.

Он иде и корак даље и износи мишљење да би те земље требало да заједнички економски наступају на трећим тржиштима.

"Такав наступ би посебно требало да буде на подручју грађевинарства, енергетике, али и војне индустрије, у дефинисању јединствених туристичких производа, а врло је важно да се ради на систему рехабилитације саобраћајне инфраструктуре и изградњи савремених путева и железница како би се осигурао бржи и јефтинији транспорт робе и долазак туриста", каже Ђоговић за ДW.

Наводи низ могућности и примера унапређења економске сарадње, а посебно истиче отварање заједничких логистичких центара и робних кућа у којима би се представљали производи земаља региона, што би снижавало трошкове и повећавало бољу доступност робе на трећа, удаљенија тржишта.

"О томе колико је важно побољшавати сарадњу земаља региона говоре и најновији статистички подаци, према којима у Србији расте увоз и из БиХ и из Хрватске и само тако се може рачунати и на даљњу динамику укупних привредних активности и подизање нивоа животног стандарда становништва", наглашава Ђоговић, истичући и потребу сарадње на културном, научном и спортском пољу.

Према његовим речима, за економски напредак у интересу грађана и јаснију перспективу важно је остављање по стани несугласица које постоје у политичким елитама, превладавање прошлости, с фокусом на заједничким пројектима и јачању сарадње.

Извор: Тањуг