Додикова "Црна књига" три године касније

Три године након тог скупа, на којем је најављено успостављање Црне књиге и одмазде, свједоци смо да су у њој исписане бројне странице, да је одмазда постала свакодневица.

Република Српска 01.11.2019 | 07:22 “СНСД ће у наредним мјесецима успоставити своју Црну књигу у коју ће бити уписани сви они који су било када СНСД-у на било који начин направили штету, а поготово они који су били у СНСД-у, добили мандат на имену СНСД-а и онда се приклонили другим политичким организацијама. То ће значити да ћемо путем наших органа и наших људи у институцијама власти водити рачуна о тим именима. И то морамо да урадимо”, изјавио је Милорад Додик на страначком скупу, 30.10.2016. године, под називом “Побједнички скуп градоначелника, начелника и одборника СНСД-а на локалним изборима 2016. са страначким руководством”.



2.
Нико од присутних није се успротивио писању Црне књиге, а били су назочни сви највиши функционери те странке - Жељка Цвијановић, Небојша Радмановић, Радован Вишковић, Лука Петровић, Никола Шпирић, Игор Радојичић…; Нико ништа није рекао о томе да је ријеч о нељудској одмазди, без неког великог разлога, јер је СНСД убједљиво побиједио на тим изборима.

3.
Нико није писнуо, а три године након тог скупа, на којем је најављено успостављање Црне књиге и одмазде, свједоци смо да су у њој исписане бројне странице, да је одмазда постала свакодневица.

4.
Ко се успротиви на било који начин врхушки постаје непријатељ, долази у сам врх листе за одстрел и подвргава се цијелој дисперзији удара - од простачких увреда, прогона, пребијања, малтретирања, па све до ликвидација, чије рјешавање режим не дозвољава.

5.
Напретком писања Црне књиге (сада већ Књига), напредовали су и наречени који су подржали Додикову најаву обрачуна који је услиједио и још траје са свим неистомишљеницима: Цвијановићева је, добро уштиманим изборима, постала предсједник РС, Радмановић је на позицији у врху Парламента БиХ, Шпирић у руководству Дома народа БиХ, Петровић је генсек и в.д. генералног директора ЕПРС, Вишковић је премијер, Радојичић градоначелник Бањалуке…



6.
Ћутање је заиста, из њихове визуре, “злато”, које, чињеница је, значи уништење народа, али да је наведеним до народа или било какве цивилизацијске тековине, не би на јавну обзнану прогона и погрома оних што другачије мисле остали без ријечи; Ни не помишљајући чак да би било логично, потребно, неопходно… да се успротиве таквој ужасној матрици.

7.
У избору између људскости и функције по цијену сваке нељудскости, листом су изабрали друго: “Привилегију” да, заједно са Додиком, варварским нападом разоре друштво, сатру народ, скривајући се иза фејкполитике, која је попримила такве габарите да је РС најмрачнији дио Европе, уједно и највећа депонија “политичких” лажи, којима се, тонама, на дневној основи засипа јавно мњење.

8.
За протекле три године, РС је постала 'најцрња књига' у Европи, а ни даље нико из СНСД-а ни ријеч не проговара око тога.

Егзодус је галопирајући, али сви и даље ћуте.

9.
Харају злочиначке организације, њихови истурени играчи у “политици” су отели инстиуције, али ни даље ни ријечи из СНСД-а.

10.
Страх је свеобухватан. Подаништво такође, као плод спознаје шта би све Додик могао да учини онима који су “добили мандат на имену СНСД-а и онда се приклонили другим политичким организацијама”!

11.
Политички Пирален спреман на све, те 2016. опоменуо је сваког од присутних шта му слиједи ако се само усуди окренути главу на другу страну. Нико није ни помислио на то.

12.
Немогуће је такво понашање одбранити ни констатацијом једног од ријетких Додикових унутарстраначких противника, који ми је једном приликом, на питање зашто све то трпе, одговорио: “Објективно, ми смо без њега ништа. Зато ћутимо”!



13.
Тачно је да су сви наведени без Додика ништа и да нико од њих на политичкој сцени, сем донекле Радмановића, не би опстао ни пет минута без Додика, али то није све - Сви они желе привилегије и за те привилгије спремни су отћутати сваки ужас; Што не рећи и починити.

14.
Реално, свјесни су да у било ком нормалном друштву никада не би дошли до позиција на којима се налазе; Управо свијест о томе, сопственом безначају, држи их у агрегатном стању злих оловних војникапатуљака и слуга лажно канонизованог “цара”.

15.
Батина увијек има два краја, па тако и Црна књига, јер је Милорад Додик, али не и СНСД, означен од много моћнијих од њега као “главна препрека која блокира све што би довело до напретка”.

16.
Парадокс тиранина - на корак је од тога да постане плијен оних који са њим пишу Црну књигу, спроводе тортуре над уписаним у њу, немилице отимају, харају, а не оних који су у Црну књигу уписани, прогоњени, сатрвени…

Слободан Васковиц блог