Огласио се отац: Имам право да виђам дјецу

Отац – отмичар троје дјеце Славице Бурмазовић, Ејуп Сабри Јунџу, који их је прије четири године, отео и одвео најприје у Турску, па у Иран, сада најављује да ће их посјећивати, иако је у Србији против њега на снази црвена потјерница и налог за привођење.

Србија 31.10.2019 | 10:51 Јунџу, упркос томе што је дјецу одвео без Славичине сагласности, и то након што ју је годинама физички и психички злостављао, а дјеци годинама ускраћивао да виде мајку, тврди да је пред законом чист.

– У Турској нећу сносити никакве посљедице, јер сам испоштовао одлуку суда – каже за Новости, Ејуп Сабри Јунџу.

– Могу да дођем и у Србију, јер сам живио у Београду 15 година и никакав прекршај нисам направио. Планирам да обилазим дјецу. Чули смо се данас, као и у понедјељак, када су стигла у Србију.

Отац троје дјеце која су годинама била одвојена од мајке сада тврди да је будућност двије кћерке и сина – Есме (15), Ајше (14) и Тарика (8), “испланирао заједно са Славицом”.

– Она и ја смо посљедњих годину дана разговарали и договорили све око дјеце. Славица је прошле године била у Ирану 15 дана и видјела их. Ако им буде добро у Београду, нека живе тамо, а ако не – могу да дођу у Турску – каже Јунџу.

Његова ситуација из угла српског правосуђа, ипак, изгледа знатно другачије, пише лист. За њим је још на снази међународна потјерница коју је, по налогу тужилаштва, расписао Трећи основни суд у Београду, јер је био у бјекству.

– Осим потјернице, активно је и рјешење овог суда о одређивању притвора – каже замјеник тужиоца Иван Марковић, портпарол Трећег основног јавног тужилаштва у Београду.

Њему се на терет ставља кривично дјело одузимање малољетног лица, а притвор му се одређује због сумње да би боравком на слободи могао да понови дјело и да утиче на свједоке. 

Да Јунџу још неко вријеме неће моћи да посјећује дјецу у Србији каже и амбасадор Србије у Техерану Драган Тодоровић.

– Он није испоштовао правоснажну одлуку надлежног суда у Турској, гдје је најприје одвео дјецу, по којој је био обавезан да их врати мајци – објашњава амбасадор. – Сада би требало да суд буде обавијештен да су дјеца враћена, али то, вјероватно, не значи да он неће трпјети посљедице. И због непоштовања суда, али и због бјекства у Иран.

Слика сусрета дјеце са мајком на београдском аеродрому дирнула је грађане Србије. До тога је дошло захваљујући Славичиној упорности, али и помоћи Министарства спољних послова Србије.

Амбасадор Тодоровић, који је малишане допратио до Београда, сумира утиске са путовања:

– Дјеца су са адресе на којој су живјела, са оцем стигла у амбасаду нашим возилом. Заједно смо кренули према аеродрому. Растанак од оца био је дирљив колико и сусрет са мајком. Било је и суза, јер су дјеца у међувремену са њим успоставила лијеп однос. Живјели су у солидним условима, школовали се. Разговарао сам са дјецом док смо путовали према Београду, врло су интелигентни и сналажљиви. Дјевојчице говоре одлично српски, а дјечак мало слабије.

Најстарија од троје дјеце Славице Бурмазовић већ сада може да одлучи да ли жели да виђа оца или не. Наши прописи подразумијевају да када дијете наврши 15. годину живота сматра се да је способно за расуђивање и да може одлучити о одржавању личних односа са родитељем са којим не живи.

Дијете тог узраста има право да одржава личне односе и са сродницима и другим особама са којима га везује посебна блискост, ако ово право није ограничено судском одлуком.

(Новости)