Знате ли друго име чувеног "Победника"?

Тријумфални споменик на Калемегдану, бронзана мушка фигура са птицом у лијевој руци и спуштеним мачем у десној свима је познат као Победник, симбол Београда.

Србија 30.10.2019 | 13:56
Знате ли друго име чувеног "Победника"?
Многима који шетају Горњим градом Београдске тврђаве сигурно је бар једном пало на ум питање коју то птицу држи Победник у лијевој руци?

Многи су увјерени да је у питању орао, неки мисле да је голуб као симбол мира, трећи пак сматрају да је у питању соко. Но, ево рјешења дилеме.

Победник је подигнут 1928. године поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Рад је чувеног вајара Ивана Мештровића.

Фигура извајаног, нагог, снажног мушкарца Побједника, архетипског јунака, представља витеза са спуштеним мачем.

- Он на свом испруженом лијевом длану држи птицу која је симбол витештва, а то је соко - потврђује и Неда Ковачевић, жена која је пописала све престоничке споменике.

- Такође, једно од незваничних имена споменика је и "Соколар" - објашњава Неда.

Иначе, прича о Победнику почиње давне 1913. године, непосредно по окончању Другог балканског рата када је предсједник београдске општине Љуба Давидовић од већ чувеног вајара Ивана Мештровића затражио да у част српске побједе изради споменик који би стајао на најпрометнијем београдском тргу – Теразијама.

Првобитно је постојао приједлог да се читава композиција назове "Весник победе". Ово име се помиње у преписци вајара и градских власти. Касније је ипак, очигледно по Мештровићевој идеји, који је волио друго име, споменик назван само "Победник".

Послератна престоничка јавност била је згрожена могућношћу да на најпознатијем градском тргу стоји – го мушкарац! Чаршија је данима брујала о овом "скандалу". Пљуштали су најразличитији приједлози – од оних да се "Победник обуче" до оних да је најбоље да се постави у базен "када је већ го". Било је и оних који су сматрали да споменик треба срушити и направити потпуно нови симбол побједе.

Срушен није, али је морао да промјени локацију – умјесто на Теразије стигао је на Београдску тврђаву где је коначно постављен 7. октобра 1928. године. Подигнут је на висину од 17 и по метара, "не зато да се што боље види, већ да се види што мање" како је написала тадашња "Политика".

(Србијаданас)

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Нострадамус

30.10.2019 13:27

Милорад Додик

ОДГОВОРИТЕ