Шта чека Исламску државу након смрти Багдадија

Под вођством Абу Бакр ал Багдадија, ултранасилна џихадистичка група Исламска држава прерасла је из обичне банде побуњеника у најмоћнију и најстрашнију милитантну групу на свијету, проширивши се преко континената од Африке до Аустралије и Азије. Сад кад је вођа убијен, Исламска држава ће пронаћи начин да се прилагоди новонасталој ситуацији.

Свијет 30.10.2019 | 10:03 Преостале вође Исламске државе сигурно су се дуго спремале за овај дан.

Група ће жељети да покаже да је снажна и даје сигнал сљедбеницима да ИД није избачена из равнотеже овим губитком.

Чланови Шуре, вијећа које чине старјешине, а сви су мушкарци - сигурно су већ размишљали о великом броју кандидата.

Предуслов за ту улогу биће несумњива лојалност Исламској држави, доказана способност стратешког планирања и, ако је могуће, беспријекорни вјерски историјат, нешто мало искуства на ратишту, а можда чак и репутација изрицања сурових казни.

Исламска држава је одувијек била бизарна мјешавина ултраконзервативних џихадиста, бивших припадника војске покојног ирачког предсједника Садама Хусеина и његовим обавјештајним апаратом, познатим.

Батисти, припадници тог обавјештајног апарата, обезбјеђивали су оружје, експлозиве, информације и планирање. Нико није познавао Ирак боље од њих - док су џихадисти обезбјеђивали фанатизам и добровољне бомбаша самоубице.

Ал Багдадијев насљедник ће највјероватније бити неко са добрим везама с обје стране ове једначине.

Посљедице његове погибије ће се осјећати неко вријеме унутар Исламске државе.

Кад су се џихадисти широм свијета зарекли на вјерност Исламској држави, они су се без изузетка зарекли на лојалност и њему лично, обраћајући му се са "калиф Ибрахим".

Иако се појавио само двапут на видео-снимцима, успио је да створи ауру вјерског ауторитета.

Тврдио је да је директни потомак племена Кураиши пророка Мухамеда и објаву о "калифату" дао је из Велике џамије у Мосулу, за коју је касније издао наређење да буде дигнута у ваздух.

Чињенице да је Ал Багдади био серијски силоватељ, напаствујући између осталих и заробљену америчку хуманитарну радницу Кејлу Милер, као и да је предводио масовно поробљавање јасидских жена и малољетних дјевојчица, изгледа да ни на који начин нису сметале његовим сљедбеницима.

Осветнички напади - очекујте их.

Највјероватније мете биће у Ираку и Сирији, гдје је приступ оружју, експлозивима и добровољним самоубицама најлакши.

Али још откако је Исламска држава изгубила посљедње парче територије код Багхуза у Сирији, она се зариче да ће наставити с нападима у ономе што назива "ратом изнуривањем".

Европа, Америка, сјеверна Африка, Персијски залив и азијске земље све се налазе на нишану Исламске државе.

Чак и напади "вукова самотњака", које спроводе усамљени појединци далеко од Блиског истока и радикализовани преко интернета, биће представљани да су потекли од Исламске државе као одмазда за Ал Багдадијеву смрт.

Француска, која се већ дуго налази на врху списка мета Исламске државе у Европи, упозорила је грађане да буду на опрезу.

Колико год би припадници Исламске државе вољели да организују некакав спектакуларни напад са много жртава, вође знају да што је њихов план сложенији, веће су шансе да га безбједносне службе открију.

Дакле, у непосредној будућности већа је вјероватноћа да ће се она одлучити за технолошки незахтјевне, једноставне нападе са релативно мало припреме.

Исламска држава има узнемирујући историјат отпорности на ударце.

Под Багдадијевим вођством и уз помоћ веза које је склопио са другим џихадистима док је био у заточеништву у америчком притворском центру у кампу Бука, Исламска држава израсла је из углавном поражених остатака Ал Каиде у Ираку.

Исламска држава се од Ал Каиде отцијепила 2016. године.

Размимоишли су се по неколико тачака, највише по питању употребе екстремног, садистичког насиља по којем је Исламска држава позната - а за које је Ал Каида исправно тврдила да одбија огромну већину муслиманског јавног мњења.

Ал Каида је жељела да придобије то мњење; Исламску државу није била брига. Радо је регрутовала отпаднике, психопате и педофиле, људе које су привлачили насиље и свирепост.

Исламска држава већ има географски распоређену франшизу широм свијета и то неће преко ноћи нестати са Багдадијевом смрћу.

Ако ништа друго, његов насљедник ће сада жељети да поново изгради и прошири организацију.

Изван њене кључне територије у Ираку и Сирији, Исламска држава има сљедбенике, од којих свака себе назива вилајом (покрајина), у Авганистану, Либији, западној Африци, јужној и југоисточној Азији, као и на Филипинима.

Они се углавном баве локалним или регионалним проблемима, али током година колико је Исламска држава држала под контролом неку физичку територију, успјела је да привуче регруте из десетина држава, постављајући темеље распрострањеној мрежи екстремиста која постоји данас.

Једно питање ће мучити шефове обавјештајних служби широм свијета: зашто је Багдади потражио уточиште у Идлибу, у сјеверозападном кутку Сирије, гдје доминирају ривалске групе повезане с Ал Каидом (Ал Каида и Исламска држава су у директном сукобу у Сирији).

Да ли је то било само зато што се надао да ће то бити посљедње мјесто на којем ће га његови непријатељи тражити? Или је то било - што још више узнемирава - зато што је намјеравао да се обрати ривалима и са њима формира још смртоноснији савез из нужде?

Одговоре вјероватно нећемо добити још неко вријеме, али трагови се можда налазе у заплијењеним обавјештајним подацима које су командоси Делта снага два сата вадили из рушевина Багдадијевог посљедњег скровишта.

(ББЦ)