ЕРС се ријешила несагласних акционара?

Народна скупштина Републике Српске промијенила је Закон о привредним друштвима како би Електропривреди Републике Српске (ЕРС) уштедила стотине милиона КМ, а на штету свих малих акционара који нису сагласни са одлуком већинског власника.

Република Српска 28.10.2019 | 21:31 На шестој сједници Народне скупштине, испод радара јавности, прошло је усвајање Закона о измјенама и допунама Закона о привредним друштвима који садржи само два члана, а којим се одузима право акционарима да траже исплату за своје акције уколико нису сагласни са одлукама скупштине акционара, односно већинског власника, у овом случају Републике Српске.




Законско ускраћивање права несагласним акционарима иде у корист Електропривреди Републике Српске и њеним зависним предузећима, кажу аналитичари и економисти са којима смо разговарали, а то нам је потврдио и сам иницијатор измјене закона, посланик СНСД-а и извршни директор „Хидроелектрана на Требишњици“ (ХЕТ) Илија Таминџија.

На његов приједлог усвојеним измјенама закона несагласни акционари више немају право на откуп својих акција, уколико је скупштина акционара донијела одлуку која је, како се наводи, „посљедица обавезног усклађивања пословања друштва са закљученим међународним уговорима“.

Многи у овоме виде исплату стотине милиона марака које би ЕРС морала исплатити малим акционарима у њеном најављеном процесу реорганизације, али корист ће имати и Таминџијино предузеће.

Он не крије да је разлог у инвестицијама ХЕТ-а у хидроелектрану “Дабар”.

Штитимо државу од малих акционара!?
“Дошло је до тога да се појавила шума жалби од стране малих акционара. Ишли смо да заштитимо државу и предузеће које покреће те одлуке од стране људи који би могли да блокирају процес и значајно се наплате од стране предузећа”, казао је Таминџија за портал ЦАПИТАЛ.

Према његовим ријечима његов једини интерес у цијелој причи је био да се „отклоне законски недостаци а да се државни капитал заштити у одлукама о инвестицијама велике вриједности“.

Таминџија је искористио положај народног посланика у интересу јавног предузећа гдје је запослен што, према оцјени невладиног сектора, представља очит сукоб интереса.

Држава мијења правила у току игре јер јој се то може
Одузимање права несагласним акционарима под изговором „усклађивања пословања са међународним уговорима“ користиће управо и матичном предузећу – Електропривреди РС која је у другој, од три фазе провођења реорганизације, а која се односе на одвајање дистрибуције од снабдјевача по обавези из Трећег енергетског пакета на које се БиХ обавезала.

То ће, према оцјени економиста са тржишта капитала, омогућити ЕРС да настави у том правцу без трошкова према несагласним акционарима а који су до сада могли да се поставе уцјењивачки без обзира да ли је одлука у интересу предузећа.

“Овде се отвара један други проблем, а то је да су акционари инвестирали када су правила игре била дефинисана другачије, након чега је држава промијенила правила игре. То баш не чини предвидивим услове пословања”, оцјењује наш саговорник који је инсистирао да остане анониман. Додаје да држава на овај начин интерес јавног предузећа ставља изнад интереса и права акционара.

Ивана Корајлић директор организације “Транспаренцy Интернатионал” БиХ каже да је Таминџија умјесто да одбије повезаност, признао да је лобирао за предузеће у којем је запослен.

“Он је требао да се искључи из процеса доношења било каквих одлука везаних за  предузеће у којем обавља функцију”, сматра она.

Законска измјена вриједна 350 милиона КМ

Подсјећамо, циљ Владе РС а о чему је ЦАПИТАЛ раније писао, је да истисне мале акционаре из зависних предузећа ЕРС и да кроз откуп њиховог удјела повећа власнички удио матичног предузећа који сада износи 65 одсто.

Матично предузеће ЕРС има по 65 одсто акција у свим зависним предузећима, док ПРЕФ има око 10 одсто, а Фонд за реституцију око пет одсто, што чини око 80 одсто државног капитала. Остатак посједују други акционари.

Стручњаци за тржиште капитала са којима је ЦАПИТАЛ разговарао за текст који смо објавили 24. јануара ове године, оцијенили су тада да постоје два могућа разлога због којих власт жели да државни капитал у ЕРС чини више од 90 одсто.

„Један разлог је што тада може лакше да откупи остатак акција и постане 100 одстотни власник и друштво тада може да се ослободи свих обавеза које отворени статус носи, у крајњој линији може прећи у друштво са ограниченом одговорношћу. Други разлог је да несагласни акционари сметају Управи ЕРС-а јер могу правити проблем код располагања имовином велике вриједности. Ако је нешто 30 одсто вриједности капитала па се залаже или продаје, онда могу направити проблем, као и код промјене правне форме“, сматрају стручњаци.

Уколико би се гледала књиговодствена вриједност, само за куповину 10 одсто акција Матичном предузећу ЕРС требало би око 350 милиона КМ.

(Цапитал)