Звездин највећи проблем су плејмејкери!

Црвена звезда је показала знаке живота. Да би опет била потпуно функционална клуб мора да одлучи да ли је време да се призна грешка и направи корекција са плејмејкерима, или да се ризикује тако да Андрија Гавриловић или неко други покуша да извуче максимум из онога што тренутно има кроз одређене корекције с улогама и минутажом.

Кошарка 26.10.2019 | 12:07
Звездин највећи проблем су плејмејкери!
У мору преслушаних и виђених коментара после утакмице дворани Александар Николић један се посебно издвојио: "Барселона без плејмејкера боља од Звезде без плејмејкера". Била је то савршена надоградња на наслов једног колеге, која је у свој својој једноставности погодила суштину Звездине тренутне кризе. Милан Томић је отишао, Андрија Гавриловић успео да изазове хемијску реакцију и разбуди тим, али горући проблем остаје. И с њим ће морати да се ухвати у коштац под хитно. Не само тренер, ма ко то био, већ и управа на челу с Небојшом Човићем. Црвена звезда нема плејмејкера евролигашког калибра!

Има двојицу организатора, али још једна утакмица прошла је без њиховог конкретног учинка! Када се стави на папир оно што су урадили, потом све сабере и одузме, њихов утицај на игру је чиста нула. Толико су индексних поена скупили Лорензо Браун и Филип Човић против Барселоне. Први с индексом у минусу, други на плус један. Збирно 37 минута на паркету, укупно шест поена (3/9 за два, 0/3 за три), осам изгубљених лопти и само пет асистенција. Лорензо Браун, кошаркаш с дугогодишњим НБА искуством и најбољим годинама за плејмејкера, одиграо је 20 минута. Упутио је девет шутева за два поена и погодио само у три ситуације, без покушаја са дистанце. Пет пута је “продао“ лопту, мада надокнадио три поседа, уз исто толико асистенција. Филип Човић за 17 минута игре није шутнуо унутар полукруга. Пробао је три пута ван линије 6,75 метара, без успеха. Имао је два завршна додавања.

Хајде да сагледамо ширу слику... Лорензо Браун игра дебитантску сезону у Европи са 29 година. Новембра 2016. није успео да прође неопходне физичке тестове, због чега му је пропао ангажман у Униксу из Казања који је већ био договорен, иначе би и раније осетио драж кошарке с ове стране баре. Дошао је са статусом кошаркаша НБА квалитета, добио кључ Црвене звезде јер се од њега очекивало да помогне Милану Томићу да екипу с реалним евролигашким талентом подигне на виши ниво. Уместо тога, Лорензо Браун је за осам утакмица у црвено-белој опреми оставио једну добру европску и две роле у Јадранској лиги. Довољно? Никако...

За више од сат времена активне кошарке у Евролиги, односно 62 минута и 37 секунди – просечно нешто више од петнаест и по минута на паркету – Браун се налази на просеку од 5,5 поена, 2,5 асистенција, два скока, 1,3 украдене и 2,5 изгубљене лопте. Статистика достојна бекап плејмејкера, не и човека који номинално треба да носи игру Црвене звезде. Проценти шута додатно кваре утисак – 6/23 за два (26,1 одсто) и 2/6 за три поена (33,3 одсто). У Атини и Тел Авиву није успео да погодио ниједан шут за два поена (0/8), када није успео да скупи ни пуних десет минута на терену појединачно, уз само један погодак из игре – тројка против Панатинаикоса – и једну асистенцију! У четири меча поделио је свега десет лопти, што га ставља на деобу двадесет четврте позиције листе најбољих асистената Евролиге заједно са Гиљемом Вивесом, Лукасом Лекавичијусом, Џорданом Тејлором, Луком Вилдозом (сви по три утакмице), те Пејтоном Сивом (две утакмице), односно Петеријем Копоненом и Колтоном Ајверсоном (по четири утакмице). 

У окршају с Барселоном скривио је два пенала у првој четвртини, због чега је брзо морао напоље. Вратио се у самом финишу полувремена и одмах изгубио посед, што је Кајл Кјурик казнио тројком за 36:33. За непуна три минута наставка решио је две ситуације, али и дошао до нова два прекршаја због чега је опет виђен у последњем кварталу, када је ушао у потпуни контраритам и с неколико грешака и промашених шутева утабао пут до четвртог узастопног пораза. 

Онај дуел с Фенербахчеом, када је уписао 13 поена и шест асистенција, делују као статистичка грешка. Јесте се истакао у победи над Приморском у Београду са 18 поена, 10 асистенција и индексом 30, био је један од статистички бољих играча у поразу од Крке са 12 поена и седам додавања. Да ли је Лорензо Браунангажован да би пумпао мишиће против, по јачини, осредњих регионалних клубова, или да прави разлику у Европи? И шта мислити о оним "црним" секвенцама у којима Томић није знао шта ће са бившим играчем Торонта, па га је остављао на леду и по три четвртине?

На паркету без правог утицаја на игру, слабе комуникације са центрима, чини се и равнодушан у свему, ван терена тих, повучен, скромних одговора у причи с новинарима... Ствари треба назвати правим именом и констатовати да Лорензо Браун готово ниједним делом није оправдао поверење и уложени новац, бар на основу свега из досадашњих осам перформанса. Није, наравно, све што се дешава искључиво његова кривица, али како покрива позицију за коју се у стручним круговима каже да је резервисана за "продужену руку тренера" и некога ко треба да буде машиновођа једног састава, Лорензо Браун не ради свој посао како треба. Утопио се у колективно сивило и препустио да га таква струја носи...

Филип Човић није оставио ни за нијансу бољи утисак. Једноставно, Човић каска за реалним евролигашким квалитетом, а у ситуацији када Лорензо Браун не може да одговори задатку, на његова леђа сручио се додатни притисак. Не само резултата, већ и јавности. По завршетку утакмице с Барселоном догодио се вербални инцидент на путу ка свлачионици. Неколико присталица Црвене звезде сукобило се са Филипом Човићем, на шта су у заштиту стали капитен Бранко Лазић и Дејан Давидовац. Неприкладно понашање изоловане групе изгредника иде њима на душу, јер им Човићеве слабе партије не дају за право да га отворено нападну. Посебно јер је у прошлогодишњем доигравању Јадранске лиге био међу најзаслужнијима за повратак у Евролигу и четврту титулу. Зато реакција двојице саиграча показује да свлачионица остаје уједињена упркос тренутној кризи, што даје наду у позитиван расплет сезоне. 

Чињенице, опет, не иду на Човићеву воденицу. За готово приближно време проведено у игри (61 минут) укњижио је шест поена, свега два поготка из игре (2/13), ниједан погођени хитац за два поена (0/5) и 11 изгубљених лопти, уз осам асистенција. Против Фенербахчеа је имао индекс -5, па му је и укупни индекс у минусу (-1). Имао је ону добру секвенцу против Макабија у четвртој деоници када је са две тројке најавио драму, али то је било све.

Када је Браун био ван себе, а Човић недовољно употребљив, Милан Томић је додатно оптеретио Чарлса Џенкинса, Дејана Давидовца и Билија Берона, чиме је умањио њихову нападачку ефикасност. Томићевеодлуке треба разумети јер двојица главних плејмејкера на моменте су додатно тупили Звездину оштрицу, успоравали игру и неретко препуштали лопту саиграчима, у нади да ће они извући неко индивидуално решење. Колективни напад остао је негде у свескама, а добрим скаутингом била је прочитана готово свака намера да се одигра конкретна пик'н'рол акција... Ту је, понављамо, много и до поставке тактике, избора акција, тренерових идеја, не само до Лоренза Брауна и Филипа Човића, у овом случају...

Црвена звезда је показала знаке живота. Да би опет била потпуно функционална клуб мора да одлучи да ли је време да се призна грешка и направи корекција са плејмејкерима, или да се ризикује тако да Андрија Гавриловић или неко други покуша да извуче максимум из онога што тренутно има кроз одређене корекције с улогама и минутажом. Звезда је прошлу сезону изгурала без отказа и уз ангажман Кеј Сија Риверса. Тада се носила с мањим притиском, јер није бранила титулу у Јадранској лиги, нити била оптерећена згуснутим евролигашким распоредом. 

Реакција, пре него што се ствари потпуно отргну контроли. То је лек.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт

Коментари / 0

Оставите коментар