Прича: И Манчестер памти ’66. годину...

Хтео сам да убијем копиле у тоалету! Безби се умало пензионисао после Партизана! Две године касније је додуше певао хит Луја Армстронга “Wхат а Wондерфулд Wорлд“. . .

Фудбал 23.10.2019 | 23:15 Врло вероватно највећи Партизанов тријумф у 74 године дугој историји клуба. Полуфинале Купа шампиона 1966. У Београду 13. априла 2:0. Седам дана касније на Олд Трафорду 0:1. Црно-бели су прошли у финале у коме им је на крају Реал из Мадрида убио наду да ће моћи да се подиче титулом првака Европе. И даље је то највећи Партизанов успех. А за оне који га се сећају и даље је то и један од најтежих Јунајтедових пораза.

Па уочи новог судара два клуба у трећем колу Лиге Европе, у четвртак од 18.55 у Хумској, и Енглези подсећају на двомеч који је битно одредио судбину два клуба. Овог пута из Манчестеровог угла. Болело их је тамо. Баш је болело. Педи Криренд, данас 80-годишњак и даље редован на Јунајтедовим утакмицама, тако се у интервјуу за часопис ФоурФоурТwо присећа и да је легендарни сер Мет Безби озбиљно размишљао да се због елиминације од Партизана пензионише, али и да је он сам јурио Љубомира Михајловића - мада нисмо сигурни да је на њега мислио, јер је заправо искључен Зоран Миладиновић - на банкету у манчестерском Мидленд хотелу желећи да се с њим физички обрачуна због црвеног картона 20 минута пре краја меча.

Михајловић је иначе озбиљно намучио Енглезе. У првом мечу није могао да се избори са Џорџом Бестом, па га је повукао за косу и бацио на земљу – читајте о томе о тексту ВАРЉИВО ПРОЛЕЋЕ ’66 – а на крају га толико пребио да понајбољи играч Јунајтеда није могао да игра у реваншу на домаћем терену. Али тамо је Зоран Миладиновић искључен, па је сасвим могуће да се времешни Криренд мало збунио. Мада он прича о левом спољњем, а Михајловић је углавном био то.

Како било...

“Нажалост, искључен сам због нечега што нисам ни сматрао инцидетом. Ноби Стајлс је ударио једног од њихових играча и отишао сам тамо да га одвучем од фрке. Њихов леви спољни Љубомир Михајловић ме је ухватио и ја сам га одгурнуо. Швајцарски судија Динст, који је касније судио финале Мундијала на Вемблију, рекао је да сам ударио Југословена. Нисам! И Михајловић и ја смо искључени, док је Ноби остао на терену иако је он ударио типа“, присећа се Криренд у интервјуу за ФоурФоурТwо.

У том тренутку било је 0:0, а до краја утакмице је остало 20 минута. Ноби Стајлс је постигао тај један гол, али није вредело... У Јунајтедовој свлачионици – бес.

“Није нам требало да останемо са 10 играча. Схватио сам да ћу пропустити финале чак и да прођемо. Био сам бесан, плакао сам. Сећам се да ми је Мет Безби после меча рекао: ’После овога, никад нећемо освојити Куп шампион’. Изгледао је утучено, отуђено. И ја сам исто. Био сам искључен, плакао сам у свлачионици, мада то нико није знао. Осетио сам да морам да охрабрим Мета, па сам одговорио: ’Следеће сезоне освајамо титулу, а оне тамо и Европу’. Више сам рекао то да утешим и Мета и себе. Он је био сломљен. Тако уморан. Мислим да га је лејди Џин (супруга, прим.аут) убедила да остане рекавши му да би на томе инсистирали сви они који су погинули у минхенској трагедији. Била је у праву и Мет је то знао. Да је одустао цео живот би провео кајући се, али размумем како се осећао. Стигнеш тако близу, али не можеш на сам врх планине. Неко је морао да нас гурне на дно, да кренемо све из почетка“.

Успели су додуше. Све што је Криранд рекао Безбију обистинило се тачно онако како је “предвидео“. Али тог априла 1966. године нико у Манчестеру заиста ниј веровао. Сцена са банкета после утакмице – у то време су били уобичајени у Европи – најбоље осликава колико је Партизан нанео боли Јунајтеду. Банкет је дакле у манчестерском Мидленд хотелу. Играчи нису баш одушевљени тиме, супруге су волеле да се проводе. Кад се победи пријало је и играчима. Али те ноћи...

“Кључао сам. И онда за оближњим столом видим Михајловића, стрељам га погледом, почнем да вичем да ћу га убити. Он устане и крене у тоалет, ја за њим. Ушао је у кабину и закључао се. Почео сам да ударам врата, викао: ’Изађи, копиле’. Био је уплашен, у..о се од страха. Али ја сам баш изгубио разум. Чули су ме и одвукли“.

Још једна последица тог Партизовог резултата: Манчестер јунајтед више није организовао фенси вечере за играче. И никоме нису недостајали.

“Тада су били уобичајени у Европи и ниси могао да утичеш, али нису нам се допадали. Дође један човек у оделу и прича нешто на енглеском, па онда други у оделу на језику земље у којој играш. И данас има тога, али само на нивоу директора“, завршава Криренд.

Јунајтед се тог априла 1996. године распао. Али као што рекосмо, већ 1967. је био првак Енглеске, а 1968. и први енглески клуб на европском трону. Тад су коначно направили још један банкет. Мет Безби је на столу лондонског Расел хотела певао евергин Луја Армстронга: “Wхат а Wондерфул Wорлд“.

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс