Ко на клупу Звезде, кад је струка у дефициту?

Из Човићевих речи извире идеја да се шанса опет пружи младом стручњаку, баш као што је то учинио са Душаном Алимпијевићем лета 2017, због чега је у стручним анализама и име актуелног тренера ФМП из Железника Владимира Јовановића. Томићев дојучерашњи помоћник Андрија Гавриловић такође је у орбити и он ће извесно водити екипу против Барселоне у четвртак.

Кошарка 24.10.2019 | 23:45 Први пут после седам година Црвена звезда сменила је тренера на почетку сезоне. После Миливоја Лазића, који је издржао свега две утакмице у улози првог тренера по одласку Светислава Пешића, црвено-бели су за шефа струке имали још Владу Вукоичића, Дејана Радоњића, Душана Алимпијевића, накратко Миленка Топића и до јуче - Милана Томића. 

И даље је остало неразјашњено шта је узроковало растанак Црвене звезде и човека који је на Мали Калемегдан вратио Евролигу, пехар шампиона Јадранске лиге и одбранио круну Суперлиге. Мада се о разлозима сада може само спекулисати, одређену недоумицу стварају дешавања између понедељка и уторка. Односно, од момента када је Милан Томић понудио оставку у присуству свог агента, одлуке председник Звезде Небојше Човића да исту одбије уз поруку јавности "разговарали смо са Томићем и сарадња се наставља", до тренутка када владар регионалне кошарке остаје без првог тренера. 

Убрзо је на конференцији стигло кратко објашњење да је одлука о растанку донета на "обострану иницијативу", као производ дубље анализе стања у тиму, после чега је почело да се говори о потенцијалним Томићевим наследницима. Након безмало једночасовног обраћања Небојше Човића новинарима у клупским просторијама дошло се до закључка да Звезда још тражи адекватно решење и да је избор ограничен. 

Из Човићевих речи извире идеја да се шанса опет пружи младом стручњаку, баш као што је то учинио са Душаном Алимпијевићем лета 2017, због чега је у стручним анализама и име актуелног тренера ФМП из Железника Владимира Јовановића. Томићев дојучерашњи помоћник Андрија Гавриловић такође је у орбити и он ће извесно водити екипу против Барселоне у четвртак. Ту се стало са лицитацијом имена, док је први човек Црвене звезде јасно поручио да је за страног тренера потребна одређена свота новца, али и да буду испуњени одређени критеријуми по правилнику КСС, јер му у супротном неће бити издата тренерска лиценца. 

"Ми немамо новца да плаћамо тренера 500.000 - 600.000 евра и да му уз то дајемо стан од 100 квадрата и аутомобил 'А' класе. Заговорници смо да се младим тренерима даје шанса. Како је један Дуда Ивковић постао врло искусан тренер? Како је један Жељко Обрадовић постао трофејни тренер? Морамо да помажемо младим људима, јер Србија остаје без тренера, а ми нисмо баш добар амбијент за стране тренере. Тешко то пролази. Да би били лиценцирани у КСС страни тренери морају да имају освојену националну титулу или да имају одређени трофеј у НБА или да су освојили злато с репрезентацијом", јасно је поручиоЧовић.



Док се у кулоарским причама врте имена Дејвида Блата, Јоргоса Барцокаса и још неких иностраних тренера, реалност српске кошаркашке сцене таква је да је на тржишту недовољан број талентованих домаћих стручњака. Тачније, превелики је јаз између "црèме де ла црèме" друштва где одавно своје место имају Жељко Обрадовић, Светислав Пешић, Душан Ивковић и други, до тренера попут Владимира Јовановића који је тек упливао у сениорске воде или Милана Гуровића који се после краткорочног ангажмана у Вршцу посветио другим стварима...

"Годинама југословенски и српски тренери били су авангарда. На неки начин смо имали најјачу лигу, имали смо најјаче тренере мање-више. На Фајнал фору Евролиге је увек било неколико домаћих стручњака, на националним првенствима свих старосних категорија... На првом месту оно што треба да продукује и афирмише младе играче су првенства свих категорија. Она су све слабија, тренери имају све веће притиске, тако да имају мање шансе за искажу и да прикажу свој рад. Ситуација је евидентна и ми морамо да на одређени начин реагујемо. Струка би морала да се врати на места на којима је била у европским оквирима", изјавио је легендарни Душан Ивковић за МОЗЗАРТ Спорт по свечаном отварању терена "Слободан Пива Ивковић" на Врачару.

Вероватно највећа жеља звездашке јавности и лик који је увек радо виђен гост на Малом Калемегдану је Саша Обрадовић. Ипак, један од кандидата за упражњено селекторско место на клупи Србије има клупски ангажман у Монаку, па се коцкице ни овог пута извесно неће поклопити. Александар Трифуновић би се вероватно нашао у кругу могућих решења, али његово здравствено стање не дозвољава да се размишља на ту тему. Бивши играч Звезде Лука Павићевић је од јуна 2017. у Алварку из Токија, где је недавно одбранио титулу и освојио азијску Лигу шампиона... О њима се досад није ни говорило јавно. Наредни период управа Црвене звезде посветиће трагању за правим човеком, а у фокусу (засад) остају само два имена. 



Андрија Гавриловић је практично Звездино дете, пошто је тренерску каријеру започео управо у млађим категоријама црвено-белих. Занат је наредних седам година пекао у миланској Олимпији, Виртусу из Болоње и млађим категоријама Розета, пре него што је постао асистент Серђу Скариолу у Уникахи током сезоне 2006/07. Наредне године радио је с Ацом Петровићем у Униксу из Казања, да би са актуелним шампионом света и НБА лиге обновио сарадњу у Химкију за сезону 2009/10. После шест пуних година у тиму из Подмосковља и добре сарадње с Римасом Куртинаитисом прошлог лета вратио се у Звезду на позив Милана Томића. Прошле сезоне водио је утакмицу против љубљанске Олимпије у Београду пошто се Томићразболео. Звезда је тада славила резултатом 89:61. Гавриловић важи за одличног стручњака и током година усавршавања у иностранству упио је велико кошаркашко знање. Цењен је у тренерским круговима, а као Томићев најближи сарадник био је најозбиљније укључен и посвећен раду с тимом, припреми тренинга, тактике и плана рада.

Док се из Човићевих речи јуче могла чути одређена несигурност по питању Гавриловићевог останка до краја сезоне, о подизању сарадње на виши ниво тек треба да се разговара. Гавриловић досад није имао самостални ангажман, баш као ни Милан Томић до прошлог лета. Ипак, осетио је притисак рада у Црвеној звезди и очекивања јавности. У овом тренутку поставља се логично питање - да ли је стратег с италијанским папирима заинтересован да се ухвати у коштац с великим изазовом каква је Црвена звезда?



У систему ФМП је од 2012, где је четири године провео као помоћни тренер. После сезоне 2016/17 и рада у млађим категоријама Црвене звезде враћа се у ФМП и мења Душана Алимпијевића, где први пут узима диригентску палицу. Ове јесени Пантере је увео у Јадранску лигу са скором 3-0 и само још Цедевита Олимпија може да се похвали да нема пораз! Под његовом командом Дуоп Рит полако стасава у једног од најбољих скорера регионалног такмичења, док је из Драгана Апићаизвукао МВП роле пре него што је у јануару ове године свој напредак добро наплатио трансфером у Локомотиву из Краснодара! Одлично познаје Мајкла Оџа, Боришу Симанића, Филипа Човића, Немању Ненадића, Огњена Добрића и Дејана Давидовца, с којима је сарађивао у Железнику.

Лета прошле године добио је награду за уложени рад одласком у Лос Анђелес, где је могао да се упозна са радом Клиперса и тренера Док Риверса. У тренерске воде упливао је на инсистирање кондиционог тренера ФМП Радивоја Мандића, којег је упознао током студирања на Факултету спорта из физичког васпитања (ДИФ).

"Све то је био сплет веома случајних и за мене срећних околности. Радивој Мандић ми је био професор на ДИФ-у, управо на предмету кошарка. Кроз познанство и бројне разговоре са њим предложио ми је да се опробам у раду са сениорима, пошто сам до тада водио само млађе категорије. ФМП је у то време правио нови стручни штаб, Милан Гуровић је био именован за тренера, а ја сам дошао на пробу и на моју велику радост задовољио сам критеријуме и остао у клубу", рекао је 35-годишњи Младеновчанин.

Небојша Човић сматра да је над Алимпијевићем учињена неправда, пошто је пао под притиском јавности. Финале Купа Радивоја Кораћа и Јадранске лиге јесу добри резултати, али се незванично често причало о недостатку ауторитета међу старијим играчима, што никада није потврђено. Јовановић би у Звезди имао јако искусан тим којем је у овом тренутку потребна чврста рука како би се ствари вратиле на своје. Јовановић има неспорни таленат, али да ли је сада право време да ускочи у Томићеве ципеле? 

Црвена звезда поново се налази на раскрсници, а српска тренерска струка у вишегодишњем проблему којем се не назире крај. На српском кошаркашком извору све мање талентованих стратега, самим тим и деце која ће наследити Николу Јокића, Богдана Богдановића, Немању Бјелицу и остале... Али, то је тема за друге редове. 

Што се Звезде тиче, треба одгонетнути - ко уместо Милана Томића?

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт