Србија опет у игри за фабрику Фолксвагена?

Бугари улажу скоро милијарду евра да привуку Фолксваген, Румуни су већ спремили грађевинско земљиште, а ни Србија неће одустати. Машта на Балкану је распаљена јер је ВW замрзао план да фабрику гради у Турској.

 

Србија 18.10.2019 | 13:48 Инвазија турске војске на курдске области не само да је подсетила колико је стање у том региону лабилно, већ је поново затегла односе Берлина и Анкаре. Није чудо да је на лед стављена и инвестиција Фолксвагена који је након месеци разматрања одлучио да лоцира фабрику у Турској.

У оваквим условима не може се донети одлука да погон буде у Турској, рекао је недавно извор из врха Фолксвагена немачким новинама. Коначна одлука је одложена.

Тако је распаљена машта у три балканске земље које су раније помињане међу фаворитима за инвестицију – Србији, Бугарској и Румунији. Према информацијама ДW, иза кулиса траје трка у понудама које би могле да приволе Фолксваген да 1,4 милијарде евра инвестира у некој од ових земаља.

И директор Развојне агенције Србије Радош Газдић изјавио је да ће Србија наставити да потенцира преговоре о доласку немачке компаније у земљу.

„Значајно је са наше стране да у односу на Бугарску имамо доста квалитетнију квалификациону структуру радника са техничким знањима, а и довољан број радника који могу да подрже такву инвестицију која није само усамљена у смислу производње ВW, већ и производње компоненти и добављача“, рекао је Газдић.

Широка мрежу произвођача аутомобилских делова је битан фактор одлуке, како је у ранијем интервјуу за ДW рекао и угледни немачки стручњак за аутомобилску индустрију Штефан Брацел, шеф Центра за ауто-мото менаџмент. Он је истакао да Фолксваген одлази баш у тај део Европе и због ниских трошкова плата и електричне енергије.

То што је одлука испрва пала на Турску говори да чланство у Европској унији није било кључно, као што су се надали у Бугарској.

Бугарска улаже скоро милијарду евра?

Сада је бивши председник Бугарске Росен Плевнелијев, почасни председник моћне мреже Yутомотиве Цлустер Булгариа, обзнанио је да је Софија повећала почетну понуду и „пронашла начин да Фолксвагену уместо планираних 135 милиона евра понуди између 250 и 260 милиона евра“. Плевнелијев је рекао да се чека одговор из Волфсбурга.

Бугарска је укупно спремна да уложи 800 милиона евра. Јер поред индикретних субвенција, ту је и улагање у инфраструктуру, железничке везе и аутопут у Елин Пелину поред Софије, где се налази земљиште на којем би требало да се гради фабрика.

Колико год изгледало примамљиво, нова понуда не значи аутоматски да ће се ВW вратити својој „другој опцији“ Бугарској. Јер, за разлику од Србије или Турске, Бугарска као чланица ЕУ не сме да нуди директне субвенције по радном месту.

Зато један извор ДW у Софији наводе да Фолксваген можда никада није ни хтео у Бугарску већ је понуду Софије „користио само као средство да би направио бољи посао са Ердоганом“.

Плевнелијев је чак најавио жалбу Европској комисији јер ВW и Турска наводно нису поштовали европска правила о конкуренцији.

Румунија у игри

Румунија такође размишља да повећа понуду, како би добила шансу. Арад на западној граници земље према Мађарској и Србији би с румунске тачке гледишта био идеалан за нову фабрику. Предности локације су добре везе са западном Европом и јефтина радна снага, такође и из суседних земаља, наводи се у Букурешту.

Румунски министар трговине Стефан Раду Опреа је потврдио да је влада у Букурешту поново отпочела преговоре са Фолксвагеном како би инвестиције довела у Румунију.

„Екстремно повољне трошкове производње“ ће омогућити и брзе железничке везе, аутопут и аеродром, као и многи снабдевачи који су већ у том региону, рекао је Георги Фалка, градоначелник Арада. Он је већ спремио грађевинско земљиште на 1.100 хектара.

Букурешт и Софија су у међувремену обзнанили да понуђеним субвенцијама неће кршити правила заједничког тржишта ЕУ. Фолксваген се још није огласио.

Иначе, у Румунији се још касних шездесетих причало да је ВW заинтересован за градњу фабрике у. Али, диктатор Николај Чаушеску није прихватио ни предвиђено место фабрике у Трансилванији, а ни квоту припадника немачке мањине која је требало да буде запослена у фабрици.

Субвенције за градњу фабрике аутомобила у Румунији тада је добио Рено – данас матична компанија румунског произвођача аутомобила Дачије.

(ДW)