Нејмаровим кошмарима нема краја!

Следећи је Тухел: Мислиш да је најгоре прошло! Вараш се, сад сам ја на реду! „Мораш да се суочиш са истином и да сносиш последице“, разочаран је Немац жељом играча да летос напусти Париз.

Фудбал 17.10.2019 | 10:32
Нејмаровим кошмарима нема краја!
Пре скоро два месеца причао је како му „сага Нејмар“ не смета, иако је било јасно да су односу у клубу нарушени. Покушавао је можда баш том реченициом с краја августа Томас Тухел да олабави релације између бразилског офанзивца и управе клуба, али на крају није имао куд осим да, као у свакој уређеној компанији, слуша газду, па тако најављује да најскупљег фудбалера свих времена тек чека нимало приојатан период у Пари Сен Жермену.

Ни ове две године никако се не могу подести као мед и млеко. Упркос две титуле првака Француске. Нејмар је доведен да Свеце одведе на кров Европе, а себе устоличи као једног од најбољих играча света, али се преварио у процени, па је кукао, молио, гребао и рукама и ногама не би прокопао канал за повратак у Барселону. Све је то изазвало бес кататских газда ПСЖ, касније и навијача – звиждали Нејамрау сваки пут кад прими лопту – а ако је судити по последњим изјавама и – Томаса Тухела.

„Навијачи Пари Сен Жермена су изразили мишљење. Могу да их разумем, апсолутно. Имају право да кажу шта мислие, осећају. Наше присталице су поносне на клуб, а није лепо кад чујете да ваш играч из недеље у недељу понавља како жели да оде. Као што сам и рекао Нејмару, некад је у животу тако, мораш да се суочиш са истином и да сносиш последице“, отворен је Тухел у разговору за енглески Гардијан.

Немац, пак, верује да је баш он човек у кога Нејмари има поверења. Досад га је штитио у великом броју ситуација, али све у животу има границе.

„Нејмар има добру душу. Кад га посматрате са стране, док је на терену, понекад је тешко закључити да је добра особа, али верујте ми је да јесте. Рекао сам му: „мислиш да је најтежи део прошао, али сад се носиш са мном. Тераћу те на паклен рад до гроњих граница. Тако да оно најтеже тек следи“.

Јасна порука да на Парку принчева неће бити приволегованих. Ма колико да су плаћени. А плаћени су доста. С разлогом: доведени да освајају трофеје, међутим, није само сребрнина оно што знанима немачког стратега.

„Наравно да се рачунају бодови, клубу као што је ПСЖ важне су титуле, али... Ту је и однос са фудбалерима, да појединцу помогнете да преброди тежак период у каријери. Зар и то није успех? Срећом, не зависим од броја освојених бодова или титула, јер је велика могућност да ћу бити тужан или да нећу испунити своје циљеве. То је важније од пехара, али сви смо ми такмичари, гледамо како да победимо сваку наредну утакмицу. Некад ваш напоран рад помогне играчу у тешком периоду каријере. Кад спознате да у неком неизвесном сусрету ваша екипа стоји добро помислите „какав смо сјајна посао одрадили последњих седмица“. Нико ван система заправо не зна како се до тога долази. Све мале ствари које остваримо сваког дана за мене представјају награду. Онај ко гледа само утакмицу – гледа просто и занима га само победа“.

Тухел је другачији. Не интересује га само победа, већ и начин на који се до ње долази. Тежи савршенству, иако му је јасно да је то не могућа мисија.

„Никад нисам био ни близу савршене утакмице. Још је тражим. Зато и обожавам тренинге на којима, такође, захтевам савршен рад. Мислим да се временом све више приближавамо том циљу. Дођу периоди кад помислите „то је то“, али тензије су толико велике да не стигнете ни да уживате. Фудбал је игра грешака, а способност да се с њима носите је, такође, квалитет. Као тренер, морате да прихватите да не постоји савршена утакмица. Нажалост, али тако је. То вам је као Сизивоф посао. Никад краја“.

Ипак, шта је суштина?

„Сатисфакција је кад добијате велике мечеве у најзахтевнијем такмичењу. Као недавно против Реал Мадрида, као лане на Олд Трафорду или над Ливерпулом. Обузме вас невероватно осечање, уочите смисао, уживате у фудбалу, приближавате се малопре поменутом савршенству, али вам оно стално измиче.

На крају помало шкакљуво, а заправо смислено питање: мора ли тренер да буде уједно и лудак?

„Мора, помало. Од почетка каријере је очигледно. Чак и кад сте тренер млађих категорија, кад немате медијски притисак. С друге стране, суочавате се да родитељима деце коју тренирате. Понекад нисам сигуран шта је од то двоје горе. Потребно је да научите да носите притисак у академији, са родитељима који желе да извуку најбоље од свог наследника, да им кажете како не делите увек њихово мишљење. Сви смо ми луди за фудбалом и зато то прихватамо“, појаснио је Томас Тухел, тренер ПСЖ-а.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс

Коментари / 0

Оставите коментар