Велики интервју Саше Ђорђевића...

О напуштању Србије, опсесији Виртусом, довођењу Теодосића, борби Синише Михајловића. . .  Српски тренер причао за Тутоспорт и Коријере дела сера о пројекту у Болоњи и сличности са довођењем Роналда у Јувентус. . .

Кошарка 16.10.2019 | 22:45 Виртус Болоња је, после четири кола првенства, на челу табеле кошаркашке Серије А. То се није видело 13 година и тим поводом је Тутоспорт објавио интервју са тренером Сегафреда Сашом Ђорђевићем. Већ у самом наслову “Саша Ђорђевић Евролига Виртус” се истиче главни циљ српског стручњака и власника клуба Масима Занетија: повратак на главну европску кошаркашку позорницу.

На питање зашто је напустио кормило Србије Ђорђевић је одговорио:

”Желим да концентришем сву своју енергију на на пројекат Виртуса. Реч је о веома озбиљном задатку и потребан је огроман труд. Национална селекција, дупли ангажман, су ми одузимали доста енергије јер сам ја по природи аутокритичан и веома захтеван према мени самом. Био сам дуго селектор и дошло је време за промену. Било ми је тешко да донесем ту одлуку, али је морало тако”.

Ђорђевић је објаснио и зашто је инсистирао на довођењу двојице плејмејкера Теодосића и Марковића у Болоњу.

“Бекови држе највише лопту у рукама. Они (Теодосић и Марковић) лидери  су и имали су ту улогу и у репрезентацији. Морају да пренесу дух алтруизма својим саиграчима, да наметну да 'ми' буде испред 'ја'. Када сам преузео Виртус, тим је правио просечно 12 асистенција по утакмици. У финалу Лиге шампиона смо победили укњиживши 26 асистенција. То је база сваког напада”.

Ђорђевић је признао да није знао да је прошло 13 година од када је Виртус био на челу А колоне:

“Нисам знао, а право да вам кажем и не интересује ме. Одиграли смо добро дефанзиву на последњем мечу, свих 40 минута. Момци су схватили да је ово само почетак”.



Ђорђевићев Виртус има два циља: на домаћем плану да се укључи у борбу за скудето а на међународном да преко Еврокупа стигне до Евролиге. Бивши селектор је употребио метафору доласка Роналда као примера како се стварају услови за велике успехе.

“Моја идеја је да спорт најбоље представља себе на терену кроз своје највеће шампионе. То смо видели у фудбалу када је Јуве ангажовао Роналда. Његов долазак је дигао ниво и амбиције, не само Јувентуса, већ и његових ривала. Зато сам инсистирао да доведемо велике играче. Болоња, као град,  живи свакодневно кошарку и има потребу да се веже емотивно за велике играче и зато морамо да циљамо најбоље игрече који су на располагању”, рекао је Ђорђевић.

Српски стручњак је и прецизирао шта недостаје Болоњи.

”Недостаје нам велико такмичење са великим европским ривалима, као када су два тима из Болоње играла Ф4 Евролиге а Болоња била апострофирана као “Баскет Цитy” на целом континенту. Евролига је наш циљ. Желимо да добијемо сталну лиценцу Евролиге како би могли да програмирамо нашу будућност на дуги рок”. 

Ђорђевић је испричао колегама из Тутоспорта и анегдоту са његовим оцем Батом коју наши љубитељи кошарке добро познају. Реч је о причи када се 19-огодишњи Саша вратио са утакмице на којој је убацио преко 20 поена и очекивао похвале од оца а онда добио детаљан опис свих грешака које је направио на мечу. Саша је нагласио да му је то једна од најкориснијих животних лекција јер је тада схватио да од себе увек тражи више.

“Мој отац ми је много помогао када сам одлучио да се посветим тренерском позиву. Али је најважнију лекцију дао дечаку Саши: бити аналитичан, аутокритичан, размишљати о детаљима и никад се не задовољити”,рекао је Ђорђевић.

Тутоспорт је поред подсећања да је прошло 13 година од када је Виртус био лидер на табели, нагласио да је овог лета дошло чак девет нових играча у Болоњу међу којима је и највећа звезда овогодишње Серије А Милош Теодосић. Лист је такође подсетио да је Ђорђевић као играч носио три дреса италијанских клубова (Милано, Фортитудо Болоња, Скаволини Пезаро) и да је тренирао три тим на Апенинском полуострву (Милано, Тревизо и сада Виртус Болоњу).

Да је Ђорђевић велика звезда на спортској сцени Италије, говори и то што је у истом дану кад и Тутоспорт, велики интервју са њим објавио и најутицајнији дневни лист на Апенинима, Коријере дело Сера. Сале је за милански дневник објаснио како је убедио Милоша Теодосића да дође у Болоњу и одбије друге понуде.

“Рекао сам му да су велика имена прошла преко овог паркета у Болоњи. Објаснио сам му шта Болоња као кошаркашки град може да му пружи, какви су овде страст и глад за кошарком. Овде сам провео две најлепше године каријере гледајући из угла емоција”.

Да ли је било момената када сте помисили да Теодосић неће доћи у Виртус?

“Знате како, постоје агенти који кажу играчу да му је трансфер договорен и да је новац спремљен да пређе на његов банковни рачун. Он је желео да сагледа све опције детаљно, а ја сам му детаљно предочио шта му се нуди. И као што његов агент рече: ’Није питање ко жели Теодосића, већ како га жели’. Милош је укапирао да га желимо као део слагалице који нам је недостајао за раст екипе и клуба”.

Да ли сте видели и своју улогу том процесу раста и напретка?

“Када сам дошао, рекао сам им да гледам шуму иза дрвета. Заједно са мојим сарадницима, дајем све од себе у овом дугурочном процесу раста целог клуба. Морамо да напредујемо корак по корак уз стрпљење свих укључених”.

Дакле, напустили сте репрезентацију Србије, да бисте се фокусирали на клуб?

“Да. После пет година је дошло време да кажемо ‘доста’. Тренери осете када је тренутак за одлазак и нове изазове. Виртус је данас моја опсесија”.

Да ли је срушен мит о челичним српским тренерима који су захтевали војничку дисциплину?

“Ауторитет се ствара познавањем материје и идејом. Зашто је потребна гвоздена песница? Постоје  јасне улоге, дисциплина и поштовање обавеза на свакодневном нивоу”.  

Чиме ћете бити задовољни на крају сезоне?

“Након последње утакмице у сезони ћемо да подвучемо црту. Ако тежите ка оцени 10, обично достигнете “осмицу”. Зато ћемо ми да тежимо оцени 12, како бисмо достигли “десетку”. Као што су неки старији мудри умови говорили, мораћемо да оставимо ово место бољим него што смо га затекли”.

Како вам се свиђа живот у Италији и Болоњи?

“Живео сам у Милану и био сведок лудачког “бума” тог града. Сада нешто слично видим и у Болоњи. Све је више туриста, све више страних језика се чује на улицама. Кошарка треба да иде у истом смеру. Треба да се манемо локалних ривалитета и пронађемо интернационалне изазове. Само тако ћемо успети да оживимо Баскет цитy”.

За крај, како доживљаваш оно што се тренутно дешава твом сународнику, пријатељу и суграђанину СинишиМихајловићу?

“Вратило ме је у ситуацију од пре неколико година. Мој старији братанац, који сада има 14 година и здрав је, тада је морао да се суочи са истом муком. Имао је осам година када је отишао на трансплантацију у Бамбин Ђесу у Рим и целог живота ћу бити захвалан професору Локателију како нас је примио и третирао. Начин на који се бори Синиша је изванредна планетарна  порука. Да се најежиш! И сигуран сам да ће победити на свој начин, са челичном вољом која се није видела до сада”.

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс