Рафинерија Брод/Чин други: Стижу браћа Руси

Измјенама Закона о приватизацији државног капитала у предузећима („Службени гласник РС“, бр. 51/06) уводи се нова метода приватизације - непосредни одабир купца. Закон је прописао да се овим начином могу приватизовати само стратешка предузећа, а група предузећа из састава нафтне индустрије РС то јесте била.

Република Српска 15.10.2019 | 16:13 Након усвајања измијењеног Закона о приватизацији државног капитала у августу 2006. године Влада РС потписује протокол о продаји нафтне индустрије РС са руском компанијом „НефтГазинКор“ о којем се позитивно изјаснила и Народна скупштина Републике Српске.

Уговор о продаји нафтне индустрије РС је парафиран у Москви 23. јануара 2007. године, а потписан је 2. фебруара 2007. године у Бањој Луци. Уговор о приватизацији Нафтне индустрије РС није никада јавно објављен и до данас се не зна шта он све тачно садржи.

Уговором је дефинисан државни капитал у Рафинерији нафте у Броду, Рафинерији уља у Модрича и бањалучком „Петролу“. Ове три компаније, а самим тим и нафтна индустрија Српске, продате су руском купцу за 121,1 милиона евра.

Руси су се уговором обавезали да ће обезбиједити успоставу производње у Рафинерији нафте до капацитета од 4,2 милиона тона прерађене сирове нафте годишње, односно 130.000 тона прерађених уља и мазива у Рафинерији уља у Модричи. Обавезала су се српска „источна браћа“ да ће уложити 979 милиона евра у обнову и даље инвестиције у купљеним предузећима и да ће за комерцијалне дугове двије рафинерије уплатити 72,55 милиона евра.

Народна скупштина је 28. фебруара 2007. године усвојила Закон о условима продаје акција предузећа из области нафтне индустрије Републике Српске. Поједини економисти, попут Синише Божића, питали су како је могуће да се прво потпише уговор о приватизацији, а да се након тога доноси закон који дефинише услове продаје приватизованог предузећа.

Наведени Закон прописао је да су предмет продаје акције предузећа Рафинерија нафте, Рафинерија уља и „Петрола“ које су у власништву Републике Српске. Закон је наметнуо продају акција ових предузећа у власништву Фонда реституције и Фонда ПИО под истим условима.

- Закон је одредио да купац акција нафтне индустрије РС неће имати обавезу да иде у преузимање. То је, из угла инвеститора и малих акционара, катастрофалан пропуст Републике Српске - писао је тада Божић.

Усвојени Закон је прописао да ће обавезе предузећа према повјериоцима, осим обавеза по основу пореза и доприноса, измирити Влада РС, у износу који за ту намјену обезбјеђује купац, у складу са Уговором о продаји акција. Ако та средства нису довољна за измирење обавеза предузећа, и преостали износ обавеза ће измирити Влада.

- Ово је потпуно нејасна законска одредба. Како уговор о приватизацији није јавно објављен, не зна се шта је требао купац државног капитала да плати нити да ли је имао новца за то, односно колики је тачно износ за обавезе рафинерије платила Влада РС - писао је тада Божић.

Утврђене су и обавезе предузећа по основу пореза и доприноса у износу од 133 милиона КМ, које се репрограмирају бескаматно на рок од девет година, уз грејс период од четири године и роком отплате од 60 једнаких мјесечних рата након истека грејс периода. Пореске обавезе преко 133 милиона КМ се отписују.

Ове пореске обавезе предузећа током 2014. године су биле „на леду“ када је тадашњи премијер Српске Милорад Додик од Русије покушавао да добије два кредита - мали и велики. Мали кредит требао је да износи 76 милиона евра, а велики између 500 и 700 милиона евра. До данас се не зна да ли су те обавезе заиста отписане или не, али се зна да Српска није добила ниједан кредит - ни мали, ни велики.

Хипотеке Пореске управе над некретнинама предузећа се бришу, а прописана је обавезу уредног измирења текућих пореских обавеза и обавеза по репрограму. Уколико предузеће не плаћа ове обавезе, раскида се споразум о репрограму и комплетан порески дуг доспијева на наплату одједном.

- Дефинисане су и обавеза Владе да путем реструктурирања исплати обавезе предузећа. Ако је већ дефинисано купопродајним уговором да ће купац државног капитала да плати 72,55 милиона евра обавеза, зашто се у закону дефинише да ће Влада да исплати преостале обавезе и које - истицао је Божић.

У јулу мјесецу 2007. године донесене су Измјене и допуне Закона о условима продаје акција предузећа из области нафтне индустрије РС („Службени гласник РС“, бр. 68/07) којим се мијењају поједине одредбе почетног Закона.

Измјенама и допунама дефинише се да ће обавезе по основу нето зарада, као потраживања радника, од 1. октобра 2006. године па до дана преноса власништва над акцијама исплатити Влада РС умјесто купац државног капитала. Доприноси за нето плате се неће репрограмирати, већ ће их предузеће једнократно измирити. Измијењен је и члан 5, тако да се више није знало који је износ пореског дуга Рафинерије нафте у Броду.

Влада РС уплатила је из буџета и са приватизационог есцроw рачуна (на којем су се налазила средства од продаје Телекома Српске ) 14 милиона марака за заостале плате радницима рафинерије. „Витолу“ је плаћено 27 милиона долара, а велики дио колача добиле су и остале компаније. Све је „заведено“ у „Службеном гласнику Републике Српске“, број 65/07.

Влада Српске је укупно платила за обавезе Рафинерије нафте 219 милиона марака. За обавезе повјериоцима издвојено је 158 милиона КМ, за нето плате радницима 14 милиона КМ, а за остале обавезе 47 милиона КМ.



Средином 2008. године потписан је анекс приватизационог уговора. Влади Српске наметнута је обавеза плаћања још 30 милиона КМ, чиме се цифра коју је Република Српска исплатила на име обавеза рафинерије пење на 249 милиона КМ. Подсјећамо да је Република Српска нафтну индустрију продала за 235 милиона марака!

Анализе нема ко да чита

Транспаренцy Интернатионал објавио је крајем 2007. године анализу приватизације Рафинерије сматрајући да је то „нетранспарентан и опасан посао“. ТИ БиХ је имао увид у оригиналну уговорну документацију са основу које је 28. новембра 2007. године упутио Влади РС допис са низом нејасноћа које су уочене у основном тексту Уговора.

- Тим стручњака је након прегледа основног дијела Уговора идентификовао 44 спорне тачке, од којих би неке могле имати несагледиве посљедице по буџет, Рафинерију нафте и све запослене, те по развој РС, БиХ али и ширег региона - стоји и данас у анализи коју је ТИ БиХ урадио прије 12 година.

Уговор носи ознаку „Строго повјерљиво“, а Закон о заштити личних података који једини даје могућност увођења тајне штити само тајне податке који се односе на грађане, а не и на пословне транскације.

- Јасно је да неко предузеће може своје податке или послове прогласити економском тајном, али није јасно по којим критеријумима то може учинити Влада, тим прије што користи буџетска и ванбуџетска средства за покривање трошкова у реализацији Уговора - пише у овој анализи.

Према закључку Конкуренцијског савјета БиХ о Рафинерији нафте, видљива је структура компаније „Њефтказинкор“. Према том документу отворено дионичарско друштво „Зарубежњефт“ (које је у стоодстотном власништву Руске Федерације) власник је 40 одсто капитала „Њефтказинкора“, док осталих 60 одсто власништва припада тројици физичких лица (по 20 одсто). Никада није саопштено ко су власници три друштва са ограниченом одговорношћу.




- У низу веома магловитих дијелова уговора које разрађују обавезе Владе и исплате дуговања по различитим обавезама, продавцу се оспорава могућности да наплати своја одложена потраживања према трећим предузећима ако за то не добије сагласност купца. Купац, наравно, нема интереса да за то даје сагласност, па самим тим нема ни интереса да на било који начин враћа те дугове. То значи да је 133 милиона КМ заувијек изгубљено по буџет - наводи се у анализи ТИ БиХ.

Чланом шест уговора купац и продавац су се споразумјели да ће заједнички одобрити средства за изгрању пруге Брод - Модрича, али никада није саопштено из којих извора ће Влада обезбједити та средства.

- Продавац се даље обавезује купцу да ће обезбиједити „најповољнији режим, укључујући добијање бенефиција по питању пореза“, што је директно нарушавање конкурентности тржишта и равноправности свих учесника. Наравно, домаћи порески обвезници нису у могућности код Владе да обезбиједе ниже каматне стопе или отписе пореза, али привредни гиганти из Русије јесу - истичу у ТИ БиХ.

Влада Српске се обавезала и на неке будуће обавезе за које није јасно да ли их уопште може испунити. Наиме, Влада је гарантовала Русима да ће му омогућити куповину земљишта у луци Плоче за изградњу терминала за деривате нафте. Лука се налази у Републици Хрватској и ван је било какве јурисдикције државе БиХ.

- Ако се ради о потраживањима БиХ по основу ранијих инвестиција у луци Плоче, остаје нејасно како Влада РС може испунити ову обавезу. И друго, Влада се обавезала да ће по посебном уговору омогућити куповину акција нафтовода од луке Омишаљ до рафинерије и цјевовода за деривате до луке Опатовац у Србији, односно акција као и право пречег провођења геолошких истраживања и вађења нафте на територији Српске.

Влада је признала и право на акције Јадранског нафтовода новом власнику, у случају да се тако сукцесијом одлучи. Мимо Закона о концесијама додјељује право на геолошка истраживања и експлоатацију нафте директним давањем концесије. Овим чланом се Русима отварају сва врата да буде тотални монополиста на тржишту нафтих деривата, барем у Српској, јер ће Влада РС, у циљу елиминисања конкуренције, моћи приморати све буџетске потрођаче да деривате купују од рафинерије - навео је тим стручњака у анализи приватизације.

Интересантна клаузула уговора давала је могућност да Влада РС надокнади Русима губитке уколико се ова приватизација прогласи правно спорном или ако се поништи. Јасно је да у таквом „односу снага“ Руси нису имали никакав ризик. Поред тога, уговор третира акције рафинерије као државни капитал Владе Републике Српске, а не као власништво РС и њених грађана.

(ехо.ба)