Десни бек - хронични проблем репрезентације Србије...

Квалитетног решења у млађим категоријама ни на видику. . .

Фудбал 15.10.2019 | 23:00 Да је акутни проблем решили бисмо га брзо. Утисак је, пак, да је реч о хроничној бољци нашег фудбала, спакованој у две речи: десни бек.

Од невешто изведеног растанка са ражалованим капитеном Браниславом Ивановићем, по окончању Мундијала у Русији, Србија нема квалитетно решење на десној страни одбране око кога би постојао конзенус у свим релевантним круговима. Да разумемо: није ово мањкавост ни челника ФСС, ни селектора, ни оних који су добијали шансу, већ чињеница да на видику не постоји скица играча који би, без обзира на кадар у Савезу или вођство с клупе, толико одскочио од конкуренције да се око његовог играња не водила дебата. И који би био сигуран стартни десни бек на прижељкиваном Првенству Европе, ако до њега добацимо први пут после 20 година.

Овако, од Светског првенства у Русији до данас променили смо три десна бека. Најчешће се у тој улози појављивао Антонио Рукавина, с тим да је и сам, баш после турнира у Русији, признао да се изненадио кад су позиви наставили да стижу на његову адресу, уз напомену да би шансу требало да добију млађи. Апеловао је да то буду Милан Гајић, са репутацијом омладинског првака планете на Новом Зеланду или Немања Милетић из Партизана. Пракса, је, међутим, показала да је Младен Крстајић редовно Рукавину звао за мечеве у Лиги нација (на два био капитен), а Љубиша Тумбаковић, такође, као за гостовање Луксембуру пре месец дана.

У међувремену, на списковима селектора налазили су се још универзалци из Партизана и Црвене звезде, Немања Милетић и Марко Гобељић, који с почетка каријера уопште нису били пројектовани за бекове. Примера ради, Милетић је у Партизан стигао као формиран штопер, а Гобељић се у Напретку профилисао као задњи везни или крилни фудбалер. Међу експерименте спада покушај да се Никола Максимовић проба као десни бек против Португалије у Београду (рачунало се да се у Наполију извештио на тој позицији) или да се проба систем са три играча у линији на гостовању Украјини (Спајић, Коларов, Миленковић). А зна се како смо прошли у оба случаја.

Тек да поменемио да је пред крај Ивановићевог мандата чак и Никола Миленковић силом прилика пребачен са штоперског на месту десног бека, иако је јасно да се боље сналази у централном делу одбране, што је доказао у Фјорентини.

„Не мислим да немамо десне бекове. Тачно је да Гобељићу и Милетићу та позиција није изворна. Место је, иначе, за поливалнетне играче, чест је случај да се у тој улози нађу они који су претходни део каријере проводили на другом делу терена. Нисам се одрекао дреса репрезентације, верујем да могу да добијем позив, иако ни ја од почетка бављења фудбала нисам играо као десни дефанзивац. Почео сам као штопер, у кадетима и омладинцима био задњи везни, можда сам игром случаја у првом тиму ОФК Београда постао бек. У омладинској репрезенатцији сам, такође, био на том месту и испрофилисао се као играч на тој позицији. Ради се о поливалентној позицији, на том месту може да се нађе више играча, поготово у мечу у коме знате да ћете бити изразито офанзивни, да ће цео тим да стоји високо“, начиње Милан Гајић на страницама Спортског журнала тему која би морала да изазове сазивање округлог стола међу нашим фудбалским радницима, да се види како да се направи десни бек.

Јер, ништа лоше ни о Рукавини, ни о адутима Звезде и Партизана, напротив. Само, Антонио ће у јануару прославити 36. рођендан, Милетић има 28, Гобељић 27 година. Иза њих у видокругу нема решења за хроничан проблем српског фудбала. Можда би то у перспективи могао да буде баш 23-годишњи Гајић, али је његов усуд што у завршној сезони у Бордоу малтене није видео терен, а Црвена звезда га, примера ради, није ни лиценцирала за мечеве групне фазе Лиге шампиона.

Оно што је забрињавајуће јесте листа највреднијих српских бекова по оцени специјализованог сајта, Трансфермаркт. Лидерску позицију убедљиво држи Немања Милетић, сматра се да би црно-бели на њему могли да зараде 2.750.000 евра, наредни је поменути Милан Гајић (2.000.000), па Марко Гобељић (1.750.000), затим првотимац Чукаричког Миладин Стевановић (1.250.000), па Антониио Рукавина из Астане (800.000), Никола Боранијашевић (Лозана, 800.000), Александар Симчевић (700.000, Тараз), као и златни омладинац са ЕП у Литванији 2014. Петар Голубовић, сада члан белгијског Кортрајка (600.000), док су на листи још Марко Петковић и Милош Цветковић, с тим да њих двојица после отказа у московском Спартаку и софијском Левском немају клуб...

„Позиција је, заиста, специфична. На левој страни је другачије, јер је потребно да лева нога буде јача. Имали смо Филипа Стојковића, али он је играо за Црну Гору. Много тога зависи од филозофије тренера. Немамо превише избора, и дечаци у млађим категоријама пре бирају офанзивнија места или бар центраног дефанзивца“, додаје Милан Гајић за Журнал.

Гајић је учествовао на два Првенства Европе за играче до 21 године старости (у Пољској 2017. и Италији 2019), међутим, да је проблем толики да се не може игнорисати сведочи ситуација у младој репрезентацији. Од почетка циклуса квалификација за ЕП у Мађарској и Словенији на месту десног бека испробани су фудбалери којима то није природна позиција. У Русији је тадашњии селектор Ненад Миловановић промовисао Фјорентининог Алексу Терзића, у новосадском дуелу са Летонијом ставио изворног штопера Светозара Марковића, да би нови кормилар Орлића, Илија Столица, у Бугарској шансу дао Јовану Нишићу, племенитом везисти Вождовца, пристиглом из Партизана, који је кроз млађе категорије дејствао као плејмејкер или централни везни. Исто ће поновити и вечерас у Лођу, на мегдану Пољској, јер фудбалера са етикетом „десни бек“ – немамо.

Питање је кад ћемо га добити. Негде грешимо. Где тачно требало би неке мудрије главе да одгонетну. Дотад ћемо вероватно прибегавати импровизацијама, налик оној у омладинској селекцији, кад су, схвативши да се Лука Цуцин из Партизана, није развио жељеним корацима (мада га је успорила и повреда) тренери прибегавали систему 3-5-2, тако што су Ерхан Машовић, Доминик Динга и Страхиња Бошњак играли штопере, а десно широко, као крило, шпартао Вељко Бирманчевић.

Извор: моззартспорт