Одлука о комесару за проширење ЕУ идуће седмице?

- Европска комисија би наредне седмице требало да добије сва имена за нови сазив, а тада би требало и коначно да се зна хоће ли Оливер Вархеји, садашњи амбасадор Мађарске у ЕУ, постати нови комесар за проширење.

Свијет 15.10.2019 | 08:07 Како јављају бриселски медији упућени у стање преговора о новом саставу Комисије, Урсула фон дер Лајен, будућа предсједница Комисије, још није одлучила да ли ће му понудити ову позицију, истичући да је прошлог четвртка имала разговор с Вархејијем, али да није било изјава за јавност.

Мађарски портали блиски Фидесу, владајућој странци мађарског премијера Виктора Орбана, истичу да Влада те земље нема никакву намјеру одустати од ресора проширења, уз напомену да имају највећу експертизу и искрен интерес да помогну земљама западног Балкана на европском путу.

Многи аналитичари и европски званичници, о чему су "Независне" опширно писале, нагласили су да је предавање ресора проширења Мађарској знак да се не очекује да ће земље западног Балкана за мандата наредне Европске комисије напредовати ка ЕУ, чему се земље Вишеградске групе противе.

Наиме, неке земље попут Француске и Холандије желе успорити процес проширења, незадовољне количином спроведених реформи.

У најновијем писму које су заједно написали министри спољних послова Пољске, Мађарске, Чешке и Словачке - Јацек Чапутович, Петер Сијарто, Томаш Петричек и Мирослав Лајчак, позвали су европске званичнике да не блокирају пут западног Балкана ка ЕУ.

Наиме, како смо недавно писали, очекује се да министри спољних послова данас неће одобрити БиХ наредну фазу у европским интеграцијама, а чак је доведено у питање и зелено свјетло за Сјеверну Македонију и Албанију.

"Интеграције западног Балкана у ЕУ су у политичком, економском и безбједносном интересу ЕУ. Преговори су дугорочан процес који ће ЕУ пружити довољно могућности да испита стање кандидата у смислу реформи, укључујући и оне најважније у области владавине права", наглашено је у заједничком писму.

Њемачки медији пишу да још није извјесно да ће Вархеји бити нови комесар за проширење, али такође упозоравају да ће план Фон дер Лајенове да 1. новембра преузме нову комисију доћи у питање ако се рјешење нових кандидата не нађе брзо, без улажења у конфликт са земљама чланицама које предлажу кандидате.

Истичу изјаву Катарине Барли, њемачке потпредсједнице Европског парламента, да се још не може рећи да ли ће нова комисија стартовати на вријеме, као ни то које ресоре ће кандидати на крају стварно и добити.

"То ће зависити од тога кога ће номиновати земље чији су кандидати одбијени. Међутим, ја не видим у томе никакву забринутост већ израз јаког парламента", нагласила је она.

Управо овај "израз јаког парламента" брине Орбана, али и Емануела Макрона, француског предсједника, чија је кандидаткиња такође добила одбијеницу Европског парламента, који су имали састанак у Паризу.

"Није више главна брига Мађарска европским званичницима, већ политичка криза између Европске комисије и Европског парламента", рекао је Макрон након састанка, како преносе француски медији.

Да ли је политика проширења мртва или не, остаје да се види, а Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке, тврди да би напредак у проширењу требало да се вреднује конкретним резултатима у процесу.

Ако напретка нема, према њеном мишљењу, БиХ не треба да добије зелено свјетло за наредну фазу.

"Уколико нам се гледа кроз прсте па у ЕУ затварају очи на наш нерад и јавашлук, онда то укорјењујемо у систем и никад се нећемо извући. Зато мислим да би била лоша порука да се награде лоши момци, лоше политке и била би шамар европским вриједностима", нагласила је она.

(Независне)