Тајне свлачионице оригиналних Галактикоса...

Бирали тренинге, смењивали тренере, пили вино и пиво, летели где су хтели. . . ! Роберто Карлос открива шта се дешавало у најгламурознијој генерацији Краљевског клуба. . .

Фудбал 11.10.2019 | 14:20 Почело је сензационалним трансфером Луиса Фига из Барселоне за светски рекорд 2000. године, завршило се разочаравајућом елиминацијом од Арсенала у осмини финала Лиге шампиона 2006. године. Трајало је скоро шест година, могло је да буде и успешније, али је без сумње било гламурозно.

Говоримо о генерацији чувених Галактикоса из Реал Мадрида. Оних оригиналних. 

Епоха Реалових Галактикоса је почела доласком Флорентина Переза на чело клуба када је у предизборној кампањи обећао да ће довести Луиса Фига. Мало ко је у то веровао, али је Перез испунио обећање и тако је почела ера Галактикоса. Сваког лета је Перез доводио по једно велико име светског фудбала. После Фигасу се ређали Зинедин Зидан, Роналдо, Дејвид Бекам, Мајкл Овен, Робињо... Освојена је једна Лига шампиона, једна светска титула и две титуле првака Шпаније. Мршаво је то било с обзиром на новац и гламур који су пратили ту генерацију.

Ипак, остали су упамћени као скуп звезда до тада невиђен у светском фудбалу. Магнет за пажњу. Навијачи су их волели. Када им се играо фудбал, играли су га за душу. Део Галактикоса су били и двојица фудбалера које је Перез затекао у клубу: Раул и Роберто Карлос. Они су били звезде у рангу горе побројаних.



Прошло је од тада много времена. Реал је касније формирао Галактикосе 2 који су клубу донели више успеха и трофеја, али нису били баш тако гламурозни и вољени као они оригинални. Чак ни са Кристијаном Роналдом.

Многима није било јасно како су Галактикоси са таквим квалитетом и за толико времена освојили тако мало трофеја. Један од узрока је био недостатак сличног квалитета у одбрани. Један је био одлазак Макелелеа за чијим наследником су годинама безуспешно трагали. Један је био често мењање тренера. А можда и највећи је био лагодан стил живота Реалових суперзвезда.

Најбоље резултате Реал је бележио са Висентеом Дел Боскеом као тренером. Иако је популарни „брка“ сматран преблагим тренером за тадашње звезде.

„Он нам је био више као пријатељ. Строга правила нису неопходна, играч увек мора да зна шта треба да ради. Разумео нас је савршено. Тренинзи понедељком, а понекад и уторком су заказивани у пет поподне. Да их је заказивао у 11 ујутро, нико не би дошао“, каже легендарни Роберто Карлос у интервјуу славном колеги Витору Баији који данас повремено ради као новинар на једној португалској телевизији.  

Одласком Дел Боксеа је уследио тренерски ролеркостер у Мадриду. Промашили су са Карлосом Кеирошом, па је дошао клупска легенда Хосе Анотнио Камачо. Издржао је шест утакмица...

„Углавном смо се добро слагали са тренерима. Осим са Камачом који је издржао ’10 дана’. Дошао је у свлачионицу мртав озбиљан, само нас је поздравио и рекао нам да је тренинг сутра у седам ујутро. Нормалан ритам нам је до тада био да тренирамо око пола 11. Причали смо са њим, покушали да му објаснимо, рекли смо му какве су наше навике, али није разумео...“, прича Карлос.



Слично је прошао и Бразилац Вандерлеј Луксембурго којем ни познанство са Роналдом и РобертомКарлосом није помогло. Смењен је после годину дана.

„Са Луксамбургом је била слична ствар. Имали смо навику да оставимо ствари у хотелу и да одмах одемо на пиво или вино пре вечере. На столу су увек биле две флаше вина. Роналдо и ја смо му рекли: ’Професоре, људи овде имају своје навике. Видећете које су и не покушавајте да их мењате. Не склањате вино и пиво са стола пре вечере или ћете бити у проблему’. Знате шта је урадио? Склонио је вино, забранио пиво. Трајао је ’три месеца’. У фудбалу се вести брзо шире, дошле су и до челних људи и било је ’ћао’. Мали је ово свет“.

Карлос не крије да су Реалове тадашње звезде живеле раскалашно и да фудбал није увек био главна ствар њихових интересовања.

„Данас се понекад запитам како је могуће да смо радили све те будалаштине. После сваке утакмице се ишло приватним авионима. Имали смо свој приватни терминал на аеродрому Барахас. Бекам је ишао ко зна где, Фиго на своју страну, Зидан на своју, Роналдо и ја увек негде заједно... А сутрадан смо имали тренинге. Молио сам се да нам мечеви по распореду буду суботом да бих стигао на трке Формуле један у недељу. Приватни авиони су летели на све стране. Лудило“.

Карлос и Роналдо су били нераздвојни.

„Упознао сам Роналда 1993. године и од тада смо увек делили собу када смо били заједно. Спавао сам више пута са Роналдом него са својом женом“.  



А дошао је у Реал као промашај из Интера у којем нису унели да га искористе.

„Веома сам захвалан Интеру што ме је пустио. Лоренцо Санц ме је довео у Реал, али је једно време било страшно. Није било пара за плате. А онда је дошао Флорентино Перез и реорганизовао клуб. Платио је све што нам се дуговало и почео да доводи Галактикосе: Фига, Зидана, Роналда, Бекама... У једном тренутку нас је било седам Галактикоса у свлачионици. Била је потенцијална опасност, али смо добро контролисали ситуацији у свлачионици. Имали смо добар однос, добро се слагали“.

Данас се Карлос са некадашњим саиграчима виђа по ревијалним утакмицама.

„Атмосфера у свлачионици, атмосфера у хотелима... Баш је било добро. Недостаје ми. Сада често имам прилику да играм хуманитарне утакмице са осталим играчима и покушавам да у хотелима и аутобусу опет радим исте ствари које сам некада радио. Фудбалски свет је диван“.

Извор: моззартспорт

ФОТО: реутерс