Прича: Халејева комета изнад Топчидерског брда...

Бобек, Милош, Валок и - Ђорђе Ивановић! Тако нешто није виђено 63 године! Лопта из Грошнице завршиће у приватном музеју крилног нападача црно-белих.

Фудбал 10.10.2019 | 23:28
Прича: Халејева комета изнад Топчидерског брда...
Халејева комета једном у 75 година може да се види са лица Земље. А на црно-белој страни Топчидерског брда голгетерска експлозија чекала се дуже од 63 године. За своје време суперсоничан фудбал играли су Стјепан Бобек, Милош Милутиновић и Марко Валок, сваки на свој начин, а њима уз раме стао је Ђорђе Ивановић.

Разуме се, времена су неупоредива, тешко је оценити квалитет некадашњег и овог сад спорта, али актуелни офанзивац црно-белих бар по једном податку може у исту раван са легендама Партизана, пошто је место у историји апсолутно заслужио. И на томе му свака част, пет голова није лако дати ни на тренингу, камоли на званичној утакмици. Још елиминационој. Баш то успео је крилни нападач црно-белих у Грошници, на првом кораку ка одбрани Купа Србије, експлодирао је попут Халејеве комете, спаковао пет лопти у мрежу зонаша Водијаже (6:0) и дочекао да буде први фудбалер Партизана који је тај подвиг извео после чак 63 године!



Пре Ивановића, у алманахе се уписао Марко Валок, само у другом такмичењу, првенству тадашње Југославије, пошто је до врха напунио мрежу БСК-а. Беше то 5. августа 1956, на премијери сезоне, у убедљивом слављу Партизана (5:3). Занимљиво је да је Валок - иначе, најбољи стрелац у историји вечитих дербија (13 погодака) - још једном био петоструки стрелац. Овога пута у купу, у демолирању београдског Хајдука са Лиона, 18. августа 1954. кад је било чак 17:0 за фаворита.

Ако би нешто требало да буде повољан знак Гробаирма онда је то чињеница да је у оба случаја кад је Марко Валок био тако голгетерски расположен Партизан освајао Куп Маршала Тита. Добра полазна основа да и ове сезоне одбрани трофеј који држи у власништу четири године.

Ивановић и Валок су бројали до пет, међутим, нису на врху ове ове листе. Најбољи стрелац у историји клуба из Хумске, Стејепн Бобек је важио за немилосрдног егзекутора. Нити је бирао место, нити време, нити ривала, те књиге староставне кажу да је чак трипут давао најмање пет голова на мечу. Интересантно, никад баш пет. Редовно више. На пример, 8. јуна 1947. возио је Парни ваљак ка победи над нишким „14. октобром“ од 10:1 тако што је дао осам комада!? Исто толико (да, добро сте прочитали, осам) испоручио је и у мрежу Слоге из Петровца на Млави 18. новембра 1951. у куп победи 15:0, док је „само“ шест пута био прецизан 11. новембра 1951. кад су црно-бели надвисили ужичку Слободу (11:1), у првенственом окршају. Петицу је ауторизовао 10. октобра 1954. - у истој оној сезони кад је Валок дао пет комада „Голубовима са Лиона“ - такође против Хајдука, само из Сплита. Беше 7:2.



Још један великан Партизана може да се похвали да је члан „ексклузивног клуба“. Милош Милутивновић је дао пет голова на једном сусрету, с тим што је, попут Бобека, померио границу. Плава чигра се зауставила на „коти шест“ у првенственом слављу над Будућности 11. марта 1956. кад је било 9:0.

И онда овај 9. октобар 2019. Да се памти и препричава док опет неко не буде једнако распложен као Ђорђе Ивановић на гостовању Водојажи, док опет фудбалска Халејева комета не прелети Топчидерско брдо.

„Драго ми је због голова, значиће ми на плану самопоуздања, али је најбитније да смо победили и прошли даље. Одиграли смо добру утакмицу у лепој атмосфери, створили доста шанси, а без обзира што нисмо рано постигли гол били смо стрпљиви и знали да ће резултат доћи“, скромно је деловао Ђорђе Ивановић после меча у Шумадији.

Скромност је лепа врлина, међутим, бивши капитен Спартака и те како има разлога да буде поносан. Зна и сам шта је урадио, јасно му је да се се ово дешава једном у каријери. Зато је и понео лопту кући, да је стави у витрину и једног дана похвали се наслединицима реченицом:

„Овим фудбалом сам дао пет голова“.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт, МН Пресс, ФК Партизан

Коментари / 0

Оставите коментар