Резервисти Аргентине надокнадили 0:2 у Дортмунду!

Репрезентације Немачке и Аргентине ремизирале су 2:2 у пријатељској утакмици у Дортмунду.  Смена генерација: Немци могу и без хероја из Бразила, али Гаучоси имају будућност.  Мирољубиво у Дортмунду – 2:2.

Фудбал 09.10.2019 | 23:24 Оба тима су настипила у комбинованим саставима са тек неколико звучних имена у стартним поставама.

На старту меча боље су се снашли Немци који су на крилима Сержа Гнабрија повели 2:0 већ у 22. минуту сусрета.

Гнабри се прво сјајно снашао у 16. минуту и између четворице Аргентинаца пронашао лопти пут до мреже.

Нападач Бајерна је тако надмашио Мирослава Клозеа и са десет голова у 11 мечева постао играч који је најбрже стигао до таквог учинка у дресу Немачке.

Само шест минута је послао савршен пас по земљи на другу стативу до усамљеног Каиа Хаверца за великих 2:0.

Изгледало је да ће Немци лако савладали Аргентинце у репризи финала Светског првенства 2014, али је селектор "Гаучоса" Лионел Скалони све променио изменама у другом полувремену.

Убацио је у игру Маркоса Акуњи, Лукаса Окампоса и Лукаса Аларија којима је требало 20-ак минута да се уиграју, а онда су потукли Немце.

Прво је Акуња сјајним центаршутем омогућио Аларију да перфектним ударцем главом смањи заостатак на 2:1 у 66. минуту, да би пет минута пре краја Аларио пронашао Окампоса за потпуни егал.

Меч је обележила и смена на голу Немачке, дугогодишњи главни чувар мреже Мануел Нојер је био резерва Марк-Андреу тер Штегену.

Јоаким Лев је на клупи за резерве оставио Илкаја Гиндоана и Марка Ројса.



Будућност је стигла. Смена генерација у једној репрезентацији је готова, у другој је у току, а ако је судити на основу контролног меча у Дортмунду неће дуго проћи док се Немачка и Аргентина опет не сударе у финалу Мундијала, као пре пет лета. Ово што су показали у пријатељском мечу на Вестфалену делује обећавајуће и за једне и за друге. Чак можда више за Јужноамериканце, пошто су успели да надокнаде два гола минуса и врате се из незгодног положаја у коме их је на контре хватала младост Јоахима Лева – 2:2.

Панцер дивизија је била у две трећине меча убедљива, деловало је да ће малтене пешке славити победу и публику на трибинама Борусијиног стадиона подсетити на 13. јул 2014. кад је постала првак света баш против Аргентине. Омаж стрелцу одлучујућег поготка, Марију Гецеу, у виду кореографије која симболизује његов гол у 113. минуту меча на Маракани толико инспиративно је деловала по домаћина, а застрашујуће по Аргентинце, да су једни одисали самопоуздање, а други изгледали испрепадано на почетку.

У таквом односу снага Немачка је искористила тренутак и блиц кригом стекла огромну предност на крилима ове јесени незаустављивог Сержа Гнабрија. Првотимац Бајерна лети тереном, не бира ривале, свеједно му је да ли игра против Падерборна, Тотенхема или Аргентине. Занима га само гол и у то се уверио голман Агустин Маршесин већ у 15. минуту. Спретна реакција и чак десети гол Гнабрија на његових 11 мечева за државни тим.

Очигледно га тај дрес посебно инспирише. У њему даје све од себе. И није себичан. Минут је 22: бивши члан Арсенала и Вердера показује смисао за асистенцију, да би Кају Хаверцу преостало само да уклиза и погоди циљ. Таман да најави како је нова генерација немачких фудбалера промолила главу и нагопвестила да и она жели да се попне на врх света једног дана.

Уосталом, Лев је извео врло млад тим, са Клостерманом (23 године), Зилеом (24), Кохом (23), Гнабријем (24), Хаверцом (20), Брантом (23), Валдшмитом (23)... У наставку су шансу добили Суат Сердар и Надими Амири, обојица 22-годишњаци. Где ћете јаснији доказ да је извршена смена генерација. И то званично, пошто први пут од тог финала Првенства света у Бразилу Лев у екипи није имао ниједног планетарног шампиона! Период добре игре Немци су могли да материјулизују још којим голом, међутим, стрелац Хастенберга завршила је само на пречки.

Једино што не ваља овако младом тиму Немачке је што не зна да стане на лопту. "Појео" га је јак ритам, па је у другом полувремену деловао истрошено, уморно, заплашено... На супротној страни Аргентинцима је требало скоро сат времена да покажу како у Дортмунд нису дошли на излет, иако би се по саставу рекло да је ово квалификациона утакмица за појединце, да се види хоће ли добити позив за неке будуће акције, кад се врате асови какви су Лионел Меси, Кун Агуеро, Анхел ди Марија, Гонзало Игуаин...

На пример, улазак Спортинговог нападача Маркуса Акуње тотално је променио однос снага, гости су одједном постали опаснији, као да су потиснули из малог мозга флешбекове из 2014, примицали су се Тер Штегену и оно што није урадио Родриго де Паул у првом делу (и он уздрмао пречку) јесу резервисти Лукас Аларио и Лукас Окампос.

Да покажу како они заслужују поверење селектора Лионела Скалонија, који полако, стрпљиво, као да се не обазире шта каже јавност, склапа екипу способну да се носи са највећима. То се могло закључити по начину игре у завршних пола сата, те шансама Паредеса, Лаутара Мартинеза и још једном Аларија, али и податку да су, статистички, више држали лопту у ногама. С том разликом да су овог пута, за разлику од Мундијала у Русији, на пример, знали шта с њом да раде.

Пријатељска утакмица:
Немачка – Аргентина 2:2 (2:0)
Гнабри 16, Хаверц 22 – Аларио 66, Окампос 85

Стадион Сигнал Идуна Парк (Дортмунд)
Главни судија: Клемон Турпан (Француска)

Немачка: Тер Штеген – Силе, Кох, Џан – Халстенберг, Кимих, Хаверц (Руди 83'), Клостерман – Валдшмит, Брант (Амири 66') – Гнабри (Сердар 71')

Аргентина: Маршесин – Таљафико, Рохо (Акуња 46'), Отаменди, Фојт – Де Пау (Родригес 90+2'), Паредес – Кореа (Окампос 46'), Перејра (Саравиа 76'), Дибала (Аларио 62') – Мартинес

Извор: Б92/моззартспорт

ФОТО: Реутерс