Три инспекције због критике СНСД-а и ХДЗ-а

Због јавних иступа против СНСД-а и ХДЗ-а повратничка породица Живане Сабљић изложена репресивној контроли њихове мини фарме кока носиља. Ангажоване три инспекције да би им онемогућили егзистенцију

Босна и Херцеговина 06.10.2019 | 11:00 Породица Живане Сабљић једна је од првих повратничких породица у Дрвар, која се у тај град вратила како би на својој земљи покренула посао од којег ће моћи нормално да живи. Живана је са мужом Миланом прије 13 година подигла хипотекарни кредит и покренула мини фарму кока носиља „Жагало-цом“. Те 2006. године уредно су регистровали фирму и почели производњу јаја.

„Скромног капацитета, просипајући из шупљег у празно, већ 13 година се боримо за опстанак и останак у граду у коме не постоји ни Ветеринарска станица“, каже за Журнал Живана Сабљић.

Све вријеме пословања породица Сабљић настоји задовољити форме разних закона, правилника, смјерница, које, како оцјењује Живана, не воде нигдје. Сваке године потписују годишњи уговор са Јавном установом „Ветеринарски завод“ из Бихаћа, који врши узорковање јаја и фетиса (измета кокошки) по потреби власника.

Међутим, пословање њене мини фарме је под будним оком кантоналне инспекције Ливно, јер Живана не преза да јавно изнесе своје ставове, који не пашу властодршцима из СНСД-а, а ни њиховим политичким партнерима из ХДЗ-а БиХ.

Сабљићева наводи да су налази разних испитивања са њене мини фарме кока обишли све институте у БиХ, а често су слати у Београд и у Љубљану.

„Живећи и радећи искључиво од свог рада, без помоћи општине, Кантона, Федерације БиХ и државе БиХ, успјели смо да опстанемо све ове године“, наставља своју причу Живана.

Иако су уредно регистровали своју мини фарму, породица Сабљић су једини пољопривредници који се не налазе у брошури пољопривредних произвођача општине Дрвар.

„Како би се и налазили када је та иста општина на нашу фарму позвала Кантоналну инспекцију, не због јаја која производимо, већ мог бритког језика. Ја сам својим само жељела да овај град, општина, макар личе на нормалне заједнице. Иако сам због оштрог језика била на удару система, нисам се плашила, сматрајући да само истина може побољшати живот овог градића, којег сви својатају, а он лагано изумире у запећку“, навела је Живана Сабљић.

Властодршци, међутим, не праштају и системски крећу на породицу Сабљић, покушавајући им уништити посао од којег живе, а њихову мини фарму кока крајем августа стављају у карантин.

 

Прво је кантонална ветеринарска инспекторица Драгица Гарић на фарми Сабљићевих 21. августа узела узорке фетиса кокошијег измета, укупно четири и послала их на анализу у Институт за здравље и сигурност хране Зеница. Узимање узорака правдала је Планом службеног узорковања на присутност салмонеле код живе перади Федералног министарства, пољопривреде, водопривреде и шумарства. Из Института у Зеници стижу позитивни налази.

Дан касније, 22. августа, Сабљићеви шаљу узорак фетиса и јаја у Ветеринарски завод Бихаћ, из кога стиже негативан налаз и на фетис и на јаја. Дакле, потпуно другачији од оног из Зенице.

На фарму Сабљићевих 29. августа стиже цијела свита кантоналне инспекције -  ветеринарска, тржишна и санитарна и тог дана се мини фарми одређује карантин. Инспекторица Гарић, која је била изненађена различтим налазима из Зенице и Бихаћа, уз договор са Сабљићима предлаже додатну анализу, али их не обавјештава гдје ће та анализа бити спроведена нити их обавјештава да као странке у поступку имају право на суперанализу.

„Збуњени, молимо да нам се још једном уради анализа фетиса и органа двије коке. Ту анализу тражимо ради сопстване сигурности и да видимо о чему је ријеч. Усмено су ме обавијестили да је налаз фетиса, као и сви органи кока уредни, те да не постоје ни трагови самонеле“, наводи Сабљићева.

Ту, међутим, није крај рашомонијаде. Инспекторица Гарић 6. септембра поново долази на фарму Сабљићевих и уручује им налаз анализе кокошијег измета који је урадио Ветеринарски институт „Васо Бутозан“ из Бањалуке. Спорно је што се се тај Институт не налази на списку установа предвиђених Планом службеног узорковања на присутност салмонеле код живе перади Федералног министарства, пољопривреде и шумарства. Према том Плану, јасно је наведено да анализе могу да врше лабораторије на подручју Федерације БИХ и то Центар за перадарство и кунићарство Ветеринарског факултета у Сарајеву, Ветеринарски завод Бихаћ, Ветеринарски завод Тузланског кантона и Институт за здравље и сигурност хране Зеница.

Стога је, према ријечима Сабљићеве, веома упитно зашто је и по ком основу инспекторица Гарић тражила анализу у установи која није на списку ФМПВШ. Занимљиво је да бањалучки Институт „Васо Бутозан“ за обављени посао шаље рачун Сабљићевима, мада они нису наручили ту анализу. Они рачун уредно враћају Институту у Бањалуку.

 

Сабљићева, као странка у поступку, улаже приговор на налаз ВИ „Васо Бутозан“ и тражи „суперанализу“, како би се отклониле све сумње и како би сви поштовали закон. Тражили су да се испита  и исправност јаја произведених на њиховој мини фарми, а не само кокошијег измета, чиме се може манипулисати.

„Ја јесам лаик за овакве ствари, али из разговора са људима из струке, а било их је много, сви су ме упозорили да може доћи до контаминације измета, те да самонелу може унијети и вањски фактор (миш, паук, гуштер, као и да може доћи и путем хране, воде). Не знајући много о томе, само сам тражила опсервацију моје фарме, да би знала одакле потиче бактерија, ако је уопште има“, каже Сабљићева.

Симптоматично је да се све вријеме испитује кокошији измет, а да надлежни не желе да контролишу исправност јаја, што је суштински најбитније. Према ријечима Сабљићеве, све институције Ливањског кантона, које је укључила у овај случај, биле су изузетно коректне, желећи да се изврши испитивање, али је инспекторица Гарић била против. Сабљићева истиче да је у БиХ „најскупља истина“ и да скоро мјесец дана њена фарма трпи штету због самовоље инспектора, док она као власник фарме нема никаква права.

Сабљићева је контактирала више надлежних министарства у Ливањском кантону, да би јој извјесни Марио, службеник у Министарству пољопривреде Ливањског кантона (одсјек ветеринарство) рекао да би она својим инсистирањем на разрјешењу случаја могла зарадити кривичну пријаву, јер „стаје на пут извозу јаја на тржиште ЕУ“.

„Рекао је то импутирајући наводе из наше жалбе, која, занимљиво, још није стигло у то министарство, због чега сам схватила да је у контакту са инспекторицом Гарић. Искрено поласкана толиком моћи самосталног пољопривредног произвођача, са 800 кока носиља, добровољно и за добробит кантона, ентитета и државе БиХ поклањам све кокоши са јајима по списку“, каже Живана Сабљић.

Она наводи да је веома битно напоменути да инспектори, заједно са жалбом која се упућује преко Управе за инспекцијске послове, сами пакују комплетне предмете, који су, како тврди, у њеном случају лажни.

Живана истиче да је јавно проговорила о свему, колико код је то коштало, јер жели да се случај истражи до краја и утврди пуна истина. Управа за инспекцијске послове је Сабљићевима уручила Рјешење, према којем је мини фарма стављена у карантин, а наложено им је да „униште или закољу“ сву перад заражену салмонелом, иако још није стигао коначан налаз из Сарајева, да ли су кокошке заражене салмонелом или не. При томе се позивају на законе преписане из ЕУ, али њихово провођење третирају на босански начин.

„Ако држава доноси законе, онда их та држава треба и спроводити. У овом случају ради о законима ЕУ, које смо невјешто преписали. Зато постављам питање - ко и како врши извршење рјешења? Ко је одговоран? Да ли то у ЕУ закону пише, као у рјешењу бр.19-05-22-2-1423-2/19 да све радње изврши власник клањем или уништавањем, као и да власник сноси све трошкове, без иједне тачке о правилима поступања“, навела је Сабљићева.

Сада се чека одговор из Сарајева, јер постоје три различита налаза, а Сабљићева је затражила да се инспекторица Гарић удаљи са случаја. Дневна штета коју трпе Сабљићеви износи између 200 и 300 конвертибилних марака.

Живана Сабљић истиче да је ово прича о једној породици, која се потрудила да живи од свог рада, у граду којег сви својатају, у земљи коју сви напуштају, земљи лоших закона, великог криминала и корупције. Земљи, у којој се кокошији измет третира по европским стандардима, а јаја нико неће да преконтролише.

Извор: Журнал.инфо