Писмо: Имали смо акцију 5 минута за спас српског фудбала...

. . . а сад 8 странаца за спас српског фудбала! Потпредседник Фудбалског клуба Партизан Владимир Вулетић објавио је саопштење у којем се осврће на бројне теме које су интересантне српском фудбалу. . .

Фудбал 06.10.2019 | 23:00 Вулетић је прво започео причу о последњем вечитом дербију, који је завршен у корист Партизана (2:0), да би потом поставио бројна питања ривалском клубу.

Саопштење преносимо у целости без редакцијских измена:

"ФК Партизан је отпослао Дисциплинској комисији ФСС дисциплинску пријаву против спортског и генералног директора ФК Црвена звезда због кршења чл. 87. Дисциплинског правилника у вези са коментарисањем и судијских одлука на последњем 161. Вечитом дербију. Држим да је овај члан Правилника белодано и недвосмислено прекршен. ФК Партизан ће помно пратити рад ове Комисије посебно услед околности да су прошле године председници оба клуба били кажњени, а клубовима одузета по два бода у првенству.

Ништа мање скандалозно није понашање члана судијске комисије Игора Радојчића, који, пре него је ова комисија уопште одржала седницу, на једној спортској тв износи свој став у вези са спорном ситуацијом на утакмици. Ово понашање је озбиљно кршење Етичког кодекса ФСС и посао за његову Етичку комисију.

„Самообмана је“, вели Његош, „погубна по људе и по народе.“

Библијско самокажњавање једног уваженог доктора и његових следбеника у кострети, услед лошег резултата на последњем дербију, делује цинично у какофонији заглушујућих гласова како је ФК Црвена звезда „покрадена“. Ако је покрадена, чему самокажњавање? Ако није, чему то бацање звездане прашине јавности у очи?

Да ли су изразито скупо плаћена појачања ФК Црвена зведа остала без регистрације за Лигу шампиона?

Да ли се Марко Марин плаћа преко милион евра по сезони а Борјан 700.000 евра?

Да ли је Кафу у претходној сезони бивао плаћен 800.00 евра?

Да ли је један „иди ми – дођи ми“ играч плаћен 2.5 милиона евра?

Да ли је истина да је ФК Црвена звезда за три играча, дакле, платила 4.5 милиона евра?

Где су данас скупе аквизиције Јирка и Мелег ако нису на позајмицама?

Шта би са Чаушићем, плаћеним милион евра који, на послетку, заврши у Арсеналу из Туле за 500.000 евра или Ебисилиом, плаћеним 600.000 евра са платом још толико?

ФК Партизан нема тај луксуз да му играчи, попут Иванића и Бена не буду ни у протоколу за европске утакмице.

ФК Црвена је звезда лиценцирала 23 играча (уместо 28) будући да нема ниједног играча из Омладинске школе у свом саставу а сада тражи измену правилника који би јој омогућио довођење више од 4 странца.

Занимљиво је питање зашто је Звезда баш иницирала 8 странаца, зашто не 7 или 9? Пре неколико година, имали смо акцију „5 минута за спас српског фудбала“ а сада имамо нову акцију „8 странаца за спас српског фудбала“. Нису Партизанови функционери, већ Звездини, говорили о садашњем председнику савеза као о човеку који је директно из вртића отишао на факултет. Када говоримо о томе ко је и како улазио у првенства, подсећања ради, у прошлој сезони је један притварани председник једног клуба, из града „у ком нема лагање“, саветовао јавно Звезду да одмара играче за Судуву и не брине за утакмицу против његовог клуба.

Скаути ФК Црвена зведа, широм Србије, расипнички нуде десетине хиљада евра талентованој деци не би ли их приволели да заиграју за Звездину Омладинску школу а онда та иста деца не могу ни да привире првом тиму услед нагомиланих странаца.

Да ли тако изгледа Звездина битка за фудбалску будућност Србије? Где су Звездини Павловићи и Стевановићи? Знамо где су Савићи и Стојковићи.

Носилац формалне титуле председника ФК Црвена звезда би требало превасходно да се запита какве му то прелазне рокове обављају генерални и спортски директор па се онда самобичују након прве утакмице у којој шеснаестерац не сеже до центра игралишта.

Нешто и о ревизионизму историје.

ФК Црвена звезда се дичи се титулом* београдског пашалука из 1946. године, која је оспорена на Управном и Првом основном суду у Београду, злехудо оптужујући ФК Партизан за некакве „шајберовске титуле из 1986. и 1987.“ прећуткујући околност да је те две титуле не Партизану, него баш Звезди, доделио Славко Шајбер, да их је Партизан оспорио на суду и добио правоснажну судску пресуду, да је касније тај исти Звездин дародавац Шајбер ухапшен на једном страном аеродрому са пуном кесом златника а након тога извршио самоубиство. Партизану, дакле, није Шајбер доделио ништа већ надлежни суд, као што дубоко верујемо да ће и ова титула* из 1946. године позната под називом „Звезда Србија – никад Војводина“ Звезди судски бити одузета.

Партизану се, из супротног табора, константно спочитавају некакве раније ситуације у којима је држава неумерено утицала на његове резултате. Међутим, истина је, дакако, знатно сложенија:

У шест година владе Мирка Марјановића (1994-2000) ФК Партизан је освојио три титуле, две ФК Црвена звезда а једну ФК Обилић. У истој тој Влади, са друге стране, велики звездаши су били и тадашњи министар омладине и спорта и министар информисања.

У тешким временима Бориса Тадића, како се вајка Мијаиловић, потписан је уговор са Гаспромњефтом, тржишно оријентисаном компанијом са седиштем у Санкт Петерзбургу, са 4.5 милиона евра на годишњем нивоу, који је и данас на снази. Поставља се питање који је тржишни интерес имала ова руска компанија да спонзорише ФК Црвена звезда која је до 2017. године европске утакмице најближе Европи играла у Нишу и Суботици? Истовремено у тим истим тешким временима за Звезду, Партизан је, као учесник Лиге шампиона, играо без генералног спонзора, од ЕПС-а приходовао укупно 800.000 евра и то у струји и био осујећен да већ тада заврши реконструкцију свог стадиона.

Да су у Звезди мало боље информисани а мало мање малициозни, установили би да жалба ФК Партизан Апелационом телу УЕФА није мимо воље и неочекивано „дошла до Србије“. Не знају правно неуки дужносници ФК Црвена звезда да је аутор те жалбе њу јавно објавио (па је тако она „стигла у Србију“) пре него што су ти исти твитер истраживачки медији објавили да је „цинкарење“ нешто што се у англосаксонском праву (по којем претежно суди Дисциплинска комисија УЕФА) назива правним прецедентом па се на то свако може позивати а посебно након што је застарело за било какво актуелно судско гоњење. Међутим, игнорантиа иурис ноцет – непознавање права шкоди, ма колико животног искуства имали"– стоји у саопштењу које је потписао др Владимир Вулетић.

Извор: Б92