Тука на дочеку: Једва сам чекао да дођем у БИХ!

Вицешампион свијета стигао у Срајево, а затим продужио у Какањ, гдје му је приређен велики дочек.

Остали спортови 04.10.2019 | 17:49 Више стотина грађана Какња окупило се на платоу испред зграде Општине Какањ, гдје је организован свечани дочек за најбољег бх. атлетичара Амела Туку.

Након дочека у Какњу, свечани дочек планиран је вечерас и у Зеници са почетком у 19 сати на атлетском стадиону, гдје је Тука направио прве кораке у атлетици.

Најбољи бх. атлетичар Амел Тука, освајач сребрне мједаље у дисциплини 800 метара на Свјетском првенству у Дохи , допутовао је у Сарајево гдје су га дочекали бројни навијачи.

Тука је једну од својих најбољих сезона у каријери крунисао сребром са Свјетског првенства, а финале је истрчао у времену 1:43.47, што је уједно и његов овосезонски лични рекорд. Сребро из Дохе је Тукино друго одлличје са свјетских првенстава. Прво је освојио на Свјетском првенству у Пекингу 2015. године, када је донио бронзану медаљу.

На конференцији за медије одржаној на сарајевском аеродрому, Тука је нагласио да су га емоције савладале већ када је слетио на тло БиХ. Присјетио се конференције за медије из априла када је најавио да ће се вратити у сами врх атлетике.

"Знам да сам направио праву ствар, већу него у Пекингу, јер ова медаља сија још сјајније. Разлика је што сам 2015. морао освојити медаљу, био сам најбржи на свијету на 800 метара и притисак је био велик јер сви су очекивали да донесем медаљу. Овај пут је било другачије, био сам добар, али нико ме није сврставао у кандидате за медаљу па нисам осјећао притисак. Искуство из Пекинга ми је доста помогло, отишао сам растерећен са седмим резултатом на свијету, али био сам сигурнији у успјех него 2015. године“,  рекао је Тука.

У Дохи је имао другачији приступ, у трке је улазио с максималном озбиљношћу и све противнике је схватао као велику конкуренцију. Никог није потцијенио, а послије прве трке се осјећао лоше због загријавања обављеног на 40 степени.

"Имао сам температуру и грозницу. На дан полуфинала сам мислио да ће се десити најгоре јер сам заиста био лоше. Захвалио бих тренеру и италијанској федерацији чији доктори су ме излијечили. До финала сам се осјећао све боље и вратио сам се у форму, а све то ми је све дало потребно самопуздање. У финалу сам знао да ће трка бити јако брза али знао сам да сам спреман за то, знао сам конкуренцију и био сам спреман да идем на све или ништа. Ишао сам на све или ништа и освојио сјајну сребрну медаљу што је највећи успјех бх. атлетике. Једва сам чекао да се вратим у БиХ и подијелим то све са нашим људима“, објаснио је вицешампион свијета.

Присјетио се периода након 2015. године, када је имао тежак период у каријери, пропраћен повредама и лошом формом.

"Волим овај спорт, а најгоре је када вас повреде спречавају да се с тим бавите. Ту посебно мислим на 2017. годину када су ме пратиле бројне повреде. Питао сам се да ли сам дао врхунац, да ли ћу икада више бити на високом нивоу и успјети остварити добар резултат. Ипак, упознао сам професорицу Јасну, психологињу и докторицу Драгану из Сплита, нутриционисту, које су заиста много помогле мом повратку у врх атлетике. Ово је тим професионалаца који су ми помогли да будем ту гдје јесам“,  присјетио се Тука.

Додаје да сада неће размишљати о Олимпијским играма у Токију, жели само да ужива у тренутном успјеху.

"Пред олимпијаду у Рију сам прихватио притисак и нисам се осјећао добро. Не желим то поновити, желим ићи на ОИ без притиска као што сам отишао у Доху. Наставићу с оваквим системом тренинга, имам још простора за напредак, а медаља је додатни мотив за труд и рад. Бит ћу предан свом раду, радити што ми се каже с истим тимом. Ићи ћемо до најситнијих детаља, јер конкуранција ће исто то чинити“.

Додаје да постоји разлика између њега и других атлетичара, а та разлика се огледа у подршци коју они имају у уређеним системима својих држава, што у БиХ није случај.

"Они имају велику подршку система уређеног спорта. Сви путују на припреме по најбољим камповима, а с друге стране ја имам велику љубав према својој земљи и желим да је предстваим у најбољем свјетлу, иако немамо систем који би подржао спортисте. Љубав према БиХ ми је усађена од малих ногу. Мој отац се борио за ову земљу, а ја се сада борим на други начин“, закључио је вицешампион свијета.

Тукин тренер, Италијан Ђани Гидини, наглашава да се Амел с претходним тренерима изградио као спортиста и личност, а 2015. године је крунисао период напорног рада. Истиче да је након те године бх. атлетичар прошао кроз период проблема с повредама, формом и боловима у мишићима, али напорним радом и залагањем је то пребродио.

Додаје да је имао јаке емоције током Тукиних наступа у Дохи, посебно у полуфиналу и финалу, посебно јер се ноћ прије није осјећао најбоље.

„Били смо забринути, али он је био заиста феноменалан у полуфиналу и финалу. Поставили смо си високе циљеве, жељели смо освојити медаљу. Знали смо да атлетичар мора имати снове и желити медаљу и успјех. Ако спортиста то нема, онда неће ни постићи успјех. Када поставите високе циљеве онда и атлетичар даје све од себе“. рекао је Гидини и додао да ће Тука у наредном периоду одмарати, а затим ће се припремати за Олимпијске игре у Токију, гдје ће покушати постићи још бољи резултат.

Предсједник Атлетског савеза БиХ Суад Какњо истиче да атлетичари попут Туке немају адекватну подршку, те да су спортисти попут њега ријеткост. Вјерује да ће у будућности Тука донијети БиХ и златну медаљу с једног великог такмичења.

Спектакуларан дочек за Амела Туку у Какњу! Велики број грађана Какња, свих узраста и генерација, громогласно је поздравио Туку, који је одрастао и средњу школу завршио у Какњу и који је отхрањен рударским хљебом, којег је његов отац Сенад зарађивао у какањском руднику.

За свог суграђанина Какањци су дочек организовали на платоу испред зграде Општине.

Велики број грађана Какња, свих узраста и генерација, громогласно је поздравио Туку, успјешног спортисту који је одрастао и средњу школу завршио у Какњу и који је одхрањен рударским хљебом, којег је његов отац Сенад зарађивао у какањском руднику.

На дочеку су се окупили Тукини пријатељи, другови из школских клупа, познаници, родбина, чланови какањских спортских клубова и други.

Скупу је присуствовала и професорица физичког васпитања Матилда Лапајне, која је у средњој школи препознала његов талент за атлетику.

Туку је поздравио и бивши начелник Општине Какањ Нермин Мандра који му је помогао на самом почетку низања сјајних спортских резултата.

Атмосферу на дочеку до усијања је довео познати коментатор Сабахудин Бахо Топалбећировић. Пјевало се у част Тукиног успјеха, поносно махало заставама, скандирало његово име и присјећало на средњошколске дане када је освојио прву побједу на трци улицама Какња.

Туки су на позорници уручени пригодни поклони, слика с мотивима прослава сјајних успјеха, те чек у износу 10.000 КМ. Дарове је уручио начелник Општине Какањ Алдин Шљиво.

Извор: мондо.ба/Фена