Прича: Конте мора да буде љут...
Да не би завршио као Гарсија и Спалети! Шта мучи Наполи? И и у чему је Јувеова снага?
Фудбал 04.10.2019 | 00:03
Контеова порукаа би требала да буде након Камп Ноуа: Да ли сте сада схватили да можете да играте на сваком стадиону и да победити свакога?
Чињеница да Хандановић, најбољи играч Интера у Серији А, није направио ниједну параду током 90 минута, довољно говори о утакмици. Интер је изгубио на Камп Ноу као што су тимови из бивше Југославије, поготово Црвена Звезда, губили у Европи током осамдесетих година прошлог века: играли су 60-70 минута врхунски, стварали шансе, постизали голове и онда су у последњих 20-30 минута падали и руинирали све што су креирали.
Ако је неко имао сумњу да ли овај Интер може да се носи са Јувентусом, добио је одговор на Камп Ноу, иако су Интер, практично срушила тројица играча који су већ загазили у четврту деценију: Видал, Меси и Суарез. Барела је у великом узлету. Упркос оптререћењу жутог картона, Николо је играо као да има десет година искуства у Лиги шампиона а не да му је ово била прва утакмица коју је почео од првог минута. Охрабрујући сигнали су стигли и од Лаутара Мартинеза, не само због постигнутог гола: тек другог у овој сезони у дресу Интера.
Не можемо да тврдимо да је Саријев план да покаже да његов Јуве може да игра и да буде ефикасан и без доприноса Роналда, али је управо оно што се догађа, с намером или не шефа стручног штаба Старе даме. Промена система игре Бјанконера је валоризолвала неколико играча који се нису најбоље сналази у формацији 4-3-3: Дибала, Игуаин, Бернардески, али и Квадрадо чији квалитети долазе још више до изражаја када долази из другог плана. И Пјанић је међу онима који су на добитку са новим системом 4-3-1-2 јер му даје више решења у конструкцији игре и омогућава да буде опаснији из другог плана што је и показао головима на последњим утакмицама.
СА ПРВИМ РОНАЛДОМ ЈУВЕ БИ ДОБИО 7:0
Јуве је против Бајера демонстрирао типичну снагу великих тимова када се сретну са пртоивницима који нису у њиховом рангу. Дозволио је Бајеру да помисли да може да игра а онда га је сурово казнио. Да је Роналдо онај од пре пар година, меч би се завршио верованто са 6:0 или 7:0.
Наполи има озбиљан проблем са реализацијом. На последња три меча против Каљарија, Бреше и Генка, играчи Карла Анечелотија су створили преко 25 стопостотних шанси за гол, а затресли су само два пута мрежу. Са таквим постотком претварања шанси у голове Наполи не може далеко да догура. Други проблем је синтонија између Кулибалија и Маноласа, односно Максимовића када ускочи да замени једног од двојице стартера.
Ротација Карла Анчелотија је давала добре резултате у првих пара кола, међутим у последњих 10 дана нешто се пореметило. Нису сви играчи исти. На неке клупа делује стимулативно, као и конкуренција и неизвесност, за друге је узрок несигурности, губитак самопоуздања, депресије. На Анчелотију је да схвати које играче може да ротира а које не. Поготово што је после два кола у групи Лиги шампиона постало јасно да Наполи мора да буде орпезан са Салцбургом. Такође, Азури морају да разбију табу гостовања. Није лако проћи фазу по групама без победе у гостима, а Наполи не зна за победу у Европи далеко од Сан Паола већ три године.
АТАЛАНТА ДОБИЛА ЛЕКЦИЈУ ИЗ ИСКУСТВА
Искуство је веома битна ствар. Таленат, уиграност, кохезија у тиму нису довољни, ако се једно тако важно такмичење, као Лига шампиона, игра први пут у својој каријери. Ту лекцију учи ових недеља Аталанта. Не смемо да заборавимо ни чињеницу да Деа у овој сезони све своје мечеве игра, практично, у гостима јер се њен стадион у Бергаму реновира.
Правило да утакмице које не можеш да добијеш пробаш бар да не изгубиш, има укус филозофије Вујадина Бошкова, али је оно прилично валидно, посебно у Лиги шампиона. Да играчи Аталанте имају мало више искуства у ЛШ, вероватно никада не би изгубили у Загребу 4:0 од Динама а на Сан Сиру у последњем минуту од Шахтјора 1:2 Аталанта је са два стартна пораза компромитовала и Лигу Европе а не само Лигу шампиона. На месту Роме и Лација који имају амбиције, као и Деа, да се нађу на четвртом месту на табели на крају сезоне, били би веома забринути. Аталанта без обавезе у Лиги шампиона и Лиги Европе постаје прилично гадан клијент у трци за једно место у најпрстижнијем клупском такмичењу.
Рома мења руководиоце, директоре, шефове стручног штаба, кондиционе тренере, лекаре, играче али једна константа је увек присутна: повреде. Тек је октобар месец а Рома већ има у билтену девет повреда од којих су седам мишићне природе. Одсуство Лоренца Пелегринија, барем два месеца, и Мхитарјана, три недеље, су тежак ударац, без обзира што су Заниоло, по потреби и Кристанте, поуздане алтернативе а ту су и Флоренци и Спинацола који могу да буду решенај за случај нужде.
Вечерас ће Фонсека против Волфзбергера направити велику ротацију. Предах је потребан и сенаторима, попут Џека и Коларова. У Лећеу се видело да када Един и Александар немају дана Рома наилази на доста препрека. Џеко је постигао победоносни гол, али је на стадиону Виа дел Маре одиграо најлошију утакмицу у овој сезони, баш као и Коларов. Такође, млади лавови Ђалоросих, попут Клајверта и Заниола, немају више оправдање младости и неискуства. Ово им је друга сезона у Серији А и поједине грешке и егоизми не би требало да се понављају, односно ништа не вреде дриблинзи и продори ако се не заврше асистенцијом или добрим ударцем на противнички гол.
Против Ђенове је потврђено још једном неписано правило: кад Симоне Инзаги изведе на терен, од првог минута, петорку Милинковић, Лејва, Луис Алберто, Кореа и Имобиле, Лацио по правилу побеђује и готово никада не губи. У Формелу кажу да су председник Лотито и спортски директор Игли Таре експлицитно тражили од Инзагија да прошири групу играча који имају значајнију минутажу у сезони, односно да не игра с 13-14 играча. Ако је то тачно, Инзаги је превише буквално схватио ту сугестију и претерао је са мењањем тима.
Претходних година Инзаги је у Лиги Европе, посебно у групној фази, давао шансу такозваној другој линији играча. Та ротација је функционисала јер су Небескоплави, по правилу, без већих перипетија, пролазили у нокаут фазу Лиге Европе. Не види се разлог зашто то није применио и ове године.
Вечерас против Рена неће бити поврђеног Корее, можда прескочи и меч са Болоњом. Ипак, ако постоји играч кога Инзаги, од поменуте петорице тенора, може безболно да замени онда је то Кореа. На месту Аргентинца могу да играју Милинковић и Луис Алберто, као и Каиседо а Пароло је ту да запуши рупу на средини терена коју би отворило померање Луиса Алберта или Сергеја.
Милан је у магли, без идеје како да из ње изађе барем са актуелним тренером. Стиче се утисак да се само чека октобарска пауза у првенству да дође до смене на клупи Росонера. Чак ни победа, евентуално буђење екипе и добра игра на Марасију не дају гаранције да би Ђампаоло могао да остане на кормилу.
Малдини и Бобан су постали свесни да више није само у питању фотеља Ђампаола већ и њихова. Ђампаоло је добар тренер али није за Милан, поготово овај Милан. Што пре оде то ће бити лакше санирати штету и усмерити сезону. Росонерима је потребан тренер - реморкер. Тешко је поверовати да Алегри и Спалети могу да преузму у оваквим околностима Милан, превише је ризично за реноме и једног и другог тренера а они не смеју, поготово Спалети, да погреше у избору следећег клуба. Право решење је Клаудио Ранијери. Са искусним стручњаком се иде на сигурно, нема експеримената и нема великих ризика. У случају да се у Милану тврдоглаво вежу за пројекат Ђампаола, Росонери не би ризиковали испадање из лиге, али прилично немирну и натегнуту сезону. Са 20 тимова у Серији А велики клубови праткично не могу да се преселе у нижи ранг такмичења, чак и кад имају најгору сезону. Другим речима, сада је незамисливо да тим са Д’Амиком, Лаудрупом, Батистом, Ђорданом, Манфредонијом испадне у Серију Б, као што се догодило Лацију када је Серија А имала само 16 екипа током осамдестих година прошлог века.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар