Неупоредиво: Партизан у свему бољи него лане!
Више бодова, више голова, више расположених стрелаца, плус оптерећење Европом.
Фудбал 29.09.2019 | 23:45
Досадашњи показатељи сугеришу да су за такав подухват спремни и силно мотивисани. На крају крајева, 161. вечити дерби им је дао огроман замајац да би наредног маја, кад се буде одлучивало о трофеју најбољег у држави, активно могли да учествују у првенству, у коме су минуле две сезоне, практично, статирали. Осим победе над комшијама минуле недеље практично сви параметри иду на руку саставу Сава Милошевића у поређењу са учинком из претходног првенства, кад су у првих десет рунди за командама Парног ваљка седели најпре Мирослав Ђукић (смењен после два кола) и Зоран Мирковић.
Судбински, у десетом колу је 30. септебра 2018. године – такође после вечитог дербија – гостовао на Чаиру и није победио (2:2). Ваља напоменути да је био закинут за очигледан једанаестерац (превид Милорада Мажића), али исто тако мора се констатовати да је у одбрани био клецав, да је примио јефтине голове и да се само захваљујући минијатурама Немање Николића вратио у Београд непоражен.
Мучио се, да би јуче као плитак поток прегазио Нишаву и дао навијачима довољно аргумената да верују актуелном тиму. Конкретно: био је трећи на табели са 21 бодом, тренутно је други са 23 и има сусрет мање, тек би требало да одради (највероватније током новембарске паузе) одложено гостовање у у Сурдулици. Тад је имао пораз, баш у Сурдулици од Радника, сад „кромпирић“ у рубрици „неусепси“. Под вођством претходна два стручног штаба гол-разлика је износила 11:5, тренутно је 22:4, што показује да је освајач Купа Србије задржао дефанзивну чврстину, али је напад дупло бољи. Уз битну напомену: у јесен 2018. Партизан је био „ослобођен“ обавеза на међународној сцени, сад се успешно такмичи у Лиги Европе...
Нападачки потенцијал оличен у броју голова долази до изражаја у упоредном сагледавању учинка стрелаца из минуле и ове сезоне. У почетних десет кола под палицом Ђукића и Мирковића по трипут су мрежу погађали Немања Николић и Рикардо Гомеш, двапут Данило Пантић, а по једном Огњен Ожеговић, Марко Јанковић и Светозар Марковић. А од 21. јула до данас у борби за бодове прецизни су били: Умар Садик (пет), Сејдуба Сума (четири), Зоран Тошић, Филип Стевановић и Лазар Марковић (по три), Огњен Ожеговић (два), Рајко Брежанчић и Бибрас Натхо. Нишанске справе су намештене, с тим да – то не пише у статистичким колонама – остаје утисак да црно-бели, иако дају доста голова доста и промашују. Бар још пет до десет погодака стајало би на конту да су искоришћене неке „мртве“ шансе, нарочито против ТСЦ-а, па и јуче у Нишу. Упркос свему, нема у Суперлиги ефикаснијег тима тренутно, Партизанов ритам само прати Војводина.
Очигледне разлике у начину функционисања екипе приписују се одлукама стручног штаба, препорду Сејдубе Суме, сарадњи Гвинејца са Умаром Садиком, све конкретнијој улози Бамбија Тошића, надолазећом снагом у лику малолетног Филипа Стевановића, уиграној последњој линији, подложној променама само у случајну нужде... Није, ипак, мали број оних који цаку виде у томе што је Саво Милошевић вукао све потезе у летњем прелазном року. Неке непопуларне (отписивање десеторице фудбалера из претходне сезоне), али дефинитивно ово је његов Партизан. Директно његова селекција, за разлику од лане, кад Зоран Мирковић као оправдање може да посегне за чињеницом да у одабиру играча није ни учествовао, већ је морао да се ослони на рад Ивице Илиев и Мирослава Ђукића. Какав су тим направили тадашњи спортски директор и тренер види се по томе што су само Владимир Стојковић, Немања Р. Милетић и Саша Здјелар били стартери у Нишу у суботу поподне, у односу на првих 11 пре годину дана на истом месту.
Небо и земља.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар спорт
Коментари / 0
Оставите коментар