Додик, Бакир и Човић играју договорене игре!

Милорад Додик, Бакир Изетбеговић и Драган Човић играју договорене игре, а од грађана узимају велики новац, изјавили су посланици СДС-а и ПДП-а у Народној скупштини РС Небојша Вукановић и Драшко Станивуковић, гостујући на “Фејс телевизији”.

Република Српска 29.09.2019 | 16:27
Додик, Бакир и Човић играју договорене игре!
“Суштинска ствар која је, сматрам, веома битна, јесте велика побједа која је била приликом смјене Сенада Братића. Они стално причају, Додик прича 'Бакир, Бакир' и 'нећемо ми поданичку политику'. Ко је изабрао Бакира за предсједника Дома народа? Јесам ли ја или су га изабрали делегати СНСД-а - Никола Шпирић, госпођа Мајкић и остали и он је дошао у Скупштину. Мислим да је кључна ствар кад смо ми народу демаскирали ту смјену Братића, ту његову договорену игру, кад сам му одржао слово и о Бакиру и о њима и о њиховим некретнинама и договореним играма, каже Вукановић и додаје:

“И напокон мислим да су људи схватили ко су тзв. патриоте које се заправо боре. Колико се заправо боре Додик, Бакир и Човић за свој народ показује да је сваки народ изгубио неколико стотина хиљада па до пола милиона људи задњих неколико година.”

Станивуковић истиче да на цијелу ситуацију гледа као на једну позорницу.

“Постоји једна позорница на којој они играју, а НАТО и АНП теме које они измишљају као проблеме, у ствари су завјеса која се затвори и они ставе то да ми причамо о томе, а иза те завјесе на позорници они краду новац” истиче Станивуковић и наглашава:

“Ми смо довољно интелигентни као народни посланици да се не хватамо на њихову маглу којом они замагљују видик и иза тога узимају лову.”

Зашто би они формирали власт и гдје се њима жури”, наставља посланик Станивуковић, појашњавајући:

“Додик има функцију и добија новац, има лимузине. На примјер, гледајте парадокса - једна сједница кошта 30-40 хиљада марака да се организује (док плати лимузину, гориво, док поведе силно обезбјеђење) и поставе 15 тачака на сто, а откажу 14 тачака, остане једна.”

Станивуковић истиче да је прочитао текст који га је, наглашава, дирнуо до сржи, а тиче се равнодушја.

“Равнодушје – то је болест духа. Нажалост, равнодушје је толико опака болест да је захватила као епидемија читаво друштво. Равнодушје је толико опака болест духа и не бира да ли сте професор, доктор, академик, чак је највише захватила академску заједницу, пензионере. Нажалост, на ту болест више нису имуни млади људи. Нас је захватило равнодушје. Гледам како људи читају вијести: 'силована, убијен, украдено 10 милиона… па добро'. Људи, па не можемо преко тога тако прелазити”, категоричан је Станивуковић.

“Страх животу каља образ често”, Вукановић је цитирао Његоша, те образложио:

“Стварно, велики је страх у народу и многи због страха и немоћи укалајали су живот другима. Ником не приговарамо, али срамота је да живимо у оваквој држави и друштву, а да се нико томе не супротставља. Да људи трпе насиље и кажу “не тиче ме се”, закључио је Вукановић.



(БН) 

Коментари / 38

Оставите коментар
Name

Неко иза угла

29.09.2019 16:34

Борци за свој џепто је та троглава аждаја А сад што се народ пали на њихове игре то је питање за науцну фантастику,мозда би нам неки добар психолог могао објаснити..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Боки

29.09.2019 22:38

Два парипа, ни куд су посли ни дје су досли

Name

Боб

30.09.2019 07:57

СДС и ПДП су превисе слаби за борбу са аздајом...само нова странка са овом двојицом на целу има сансу...сбакако и са осталим провјеремим борцома...

Name

ре Боб

01.10.2019 14:21

Та двојица су најобицнији кловнови.

Name

Правда

29.09.2019 16:39

Ово хе 21 век маните сее глуподти траца ко неке бабаванге програм И резултати а неw ако у околини БЛ прегори сијалица то одма ту драско,тебе схватам млад. несколован Али Тривицку не

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре

29.09.2019 18:27

Сврха постојања опозиције у сваком политицком систему је да буде коректив власти, да у парламенту указује на девијације у друству које постоје због нерада позиције. Опозициони посланици, ово троје младих људи највисе али и вецина осталих ради управо то!

Name

Трамко

29.09.2019 16:44

Свака част момци.Погодили сте 100% срж истине.Тако се мароде вара и угњетава.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Војо

29.09.2019 17:05

Трла баба лан да јој прође дан!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Колитис

29.09.2019 17:06

По народном посланику Вукановићу испада да треба смјенити народ.....јебемлига и он такав очекује подршку од честитих Херцеговаца.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Сваста

29.09.2019 18:14

Ко је рекао да су Херцеговци цестити? Висе их знам који се баве сверцом и лоповлуком, и дрогом. Границе су им близу...

Name

Подршка

29.09.2019 18:39

Ови момци су искрени, моралби и борци за истину и правду, што су показали већ дуже вријеме. Њима и осталим истомишљеницима подршка од срца, а народ се треба коначно раздрмати и признати себи, да ли и даље бити мирни писматрач и слати дјецу вани, док је овде на снази уходани сценарио бројних полуписмених и за свој џеп бескрупулозних послушника.

Name

Ре

30.09.2019 05:06

Хахаха,насмија ме цовкек,цестити херцеговаца.

Name

Требиње

29.09.2019 17:06

Бравоо

ОДГОВОРИТЕ
Name

Игроказ

29.09.2019 17:07

Проблем сто је Додик на власти у РС толико дуго је у опозицији. Градјани су увијек у праву И док СДС И ПДП објасњавају изборни неуспјех разним појавама главни проблем је у њима. Разни перформанци, протести, јавни наступи су вец све видјено. Са таквим наступом само забављају своје цланство и симпатизере али не нуде ниста ново. Да би се привукла вецина гласова на изборима мора постојати консистентна политика а не политиканство. То сто унутар партијских кругова једни друге хвалите и бодрите није реалитет друствених појава. Политика побједника мора имати јасне одговоре на све појаве.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Свака Цаст

29.09.2019 20:12

Одлицан коментар. аферим

Name

Цецс

29.09.2019 20:50

А, сјецате ли се оних пистаљки у Народној Скупстини, е то је био врхунац њихове борбе.

Name

Сале

29.09.2019 17:17

Чињеница је да ови немају подршку народа.

ОДГОВОРИТЕ
Name

тајкунско робље

29.09.2019 17:24

Немојте и ви као остатак опозиције, констатовати оцигледно.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Господа

29.09.2019 19:39

Станивуковиц и Вукан господа.... Стварно је летаргија велика доле у БиХ.... народ(и) пропадају и економски и духовно.... ја сам у Кöлну, зао ми је али ....

ОДГОВОРИТЕ
Name

Бојан

30.09.2019 06:48

Да те питам госпдине из келна? Хоцес ли се вратити којим слуцајем да опозиција побједи на изборима?

Name

Херцеговац

30.09.2019 08:10

Ко је отишао не враћа се....Из БиХ се купује карта у једном смјеру...

Name

Браво

29.09.2019 19:40

Да се и то јавно казе па сад гласајте за суге и лесинаре који народ завадјају

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ноћна птица

29.09.2019 19:47

Те договоре свако нормалан види од када се њих тројица баве политиком. Ја покушавам некима који мисле додиковом објаснити да је ту договор и "набацивање" лопте због велике крађе и мобилизације свог гласачког неписменог тијела, а они се љуте на мене. Људи гледају, а не виде, слушају, а не чују.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Драган Мд

29.09.2019 21:14

Баш тако..

Name

Ма болан

29.09.2019 19:55

Задатак опозиције је да трази пропусте и критикује власт али и да предлазе како спорна питања рјесити. Нема вајде од критиковања власти ради лицне самопромоције.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Гојко

30.09.2019 06:58

Задатак опозиције је да узима паре без икаквог труда и одговорности! Без бриге и памети

Name

Бијељина

29.09.2019 20:56

Ово троје људи треба схватити озбиљно. РС има унутрашње непријатеље који је покрадоше а то су чланови СНСД-а. Краде ко год стигне. Од врха власти до радника, полтрони СНСД, а и они су кобајаги народ. Улизице за свој интерес, а кукају због поскупљења

ОДГОВОРИТЕ
Name

Саса

30.09.2019 07:43

А ово троје људи играју нецију умазану игру!!!

Name

правда

30.09.2019 07:55

коју год прозборите свакавамје ко његосева младост паметна

ОДГОВОРИТЕ
Name

Полуписмени Капиталиста

30.09.2019 08:06

Милораде, Драгане, Бакире! Хвала вам ко браћи. Да није вас не би се могло преживети. Ваша подршка кроз моје гурање коверата, ми пуно значи

ОДГОВОРИТЕ
Name

Раде

30.09.2019 08:07

Прошла су времена митинга и таквих ствари... Некада сам и ја митинговао 90 их година кад је то имало смисла и неку сврху.. Мало сте ви заостали у томе и само тако другом постижете поене.. Одмах да се оградим да нисам ни овај ни онај . Био сам ту кад је било најпотребније...и после још 15 година за ништа....Знаци закључак је да се сви ви (власт и опозиција) борите за себе и личне интересе од мјесне заједнице до највећих функција...Требале су ми године да то схватим и да одем у срећну земљу гдје се прича о послу и живи од свог рада...Ето толико..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Робин Худ

30.09.2019 11:34

Маделеине Албригхт је у прољеће 1998. године Додиков политички успон описала као "дах свјежег вјетра", а марта 2000. у Бањалуци изјавила да је Додик „шампион међународне заједнице. Изабрани предсједник РС Никола Поплашен није хтио да га предложи за мандатара, па га је смијенио високи представник Царлос Wестендорп. Након те одлуке, Додик је наложио МУП-у РС да избаци Поплашена из Банских двора, што је полиција и учинила. На чело Владе РС долази у фебруару 2006. године. Мандат му је дао тадашњи предсједник РС и СДС Драган Чавић. Чавић је изгубио исте године у предсједничкој трци од Милана Јелића, кандидата СНСД. Чавић је крајем те године срушен и са чела СДС, а најтежа оптужба од страначких првака му је била што је мандат дао Додику. Успон Милорада Додика почео је његовим избором за предсједника Извршног одбора Скупштине општине Лакташи. На тој функцији остао је од 1986. до 1990. године. 1.- Први велики новац Додику је омогућио Гостић, дајући му, пред сам рат, милионски кредит, којим је он и покренуо сопствени бизнис – производњу намјештаја, душека и јоргана. Овај кредит Додик никада није вратио... По избијању рата, Мијатовић одлази у Београд на чело Кредибел банке, која кредитира Додиков приватни пројекат. Овој банци није вратио 180 хиљада марака. 2.- Осим М.Ти Б.К. генерала који су га штитили, најважнији човјек из тог периода за Додика био је Борислав Микелић, шеф Републике Српске Крајине и десна рука Слободана Милошевића, Додик је био један од његових најоданијих људи у БиХ. Због тога је и изабран за премијера 1998. године.,. Преко Микелића ишле су робе из Србије у РС, РСК, као и територију под контролом Фикрета Абдића, а Додик је био један од повлаштених „дистрибутера“. Додик је мистификовао током рата, како би себи дао на значају и тако се наметнуо као алтернатива неприкосновеном СДС. У томе је имао безрезервну подршку тајкуна Слободана Пухалца, (био министар у Додиковој трећој Влади)Николе Вукелића, такође тајкуна, Ненада Баштинца, а дјелимично и Славка Рогуљића, који га никада није волио и увијек је тврдио да је Додик човјек „којем не можеш дати мале паре и бити миран“. Касније се показало да је био потпуно у праву. Додикови пријатељи Пухалац, Вукелић и Рогуљић сви одреда били су тајкуни Радована Караџића и повлаштени бизнисмени који су могли увозити у рату дефицитарне робе, прије свега нафту. Сви они су, на састанцима који су током рата одржавани у Лакташима и на које су позивани тадашњи угледни крајишки људи, тешко критиковали СДС-ову власт, па чак тврдили да праве и алтернативну владу. Том кругу припадали су и Миленко Чичић, (власник „Калдера компани“), а једно вријеме и Горан Поповић, ратни директор „Витаминке“. Поповић је касније напустио Додика и приближио се СДС. Додик се 1994. године састао са Сејфудином Токићем у Перуђи, а режимски медији су га прогласили издајником и особом без морала. 3.- велика „нафтна операција“, коју је одобрио Караџић, а извео поменути тројац, одиграна 1994. године. Тада су они за свега неколико мјесеци зарадили по осам милиона марака, јер је гориво у Крајини коштало по литру 4,20 марака, а набавна цијена, са превозом, износила је 1,20 марака. Као противуслугу за овај посао, Пухалац, Вукелић и Рогуљић су Караџићу купили најновији тип мерцедеса, у којем је био уграђен сателитски телефон. 4.- Додик се, уз помоћ Микелића и осталих, бацио на „трговину“ цигаретама, алкохолом, нафтом. Истовремено је на Панчевачком путу, код Београда, имао фирму за производњу намјештаја, душека и јоргана, а такву је имао и у Лакташима-Игокеа. фирма је након двије године неславно завршила и пропала. Додик је шверцовао цигарете а србијанска веза му је био извјесни Дуле Циганин. Само у једном дану, Дуле му је у просторије у београдском „Интерконтиненталу“, (гдје је Додик имао канцеларије), донио око 700 хиљада марака од продаје цигарета. многима остао дужан из тог периода, али су и њему бројни остали дужни. Он своје дугове није враћао, али је истина да ни од својих дужника није тражио поврат дуга. Он је један од најбогатијих људи на просторима бивше СФР Југославије, а, без сумње, спада међу три најбогатија политичара у региону. Врло тешко је процијенити његово богатство, али сигурно није мање од четири стотине милиона марака. 5.- Током рата Додик је остао дужан новац фирми „Елнос комерц“ из Бора. Паре је вратио тако што је „Елносу“ за пољопривредне машине, које никада нису стигле у Робне резерве, исплатио 553.548 КМ. Није остао дужан само „Елносу“, већ и „Македонија табаку“, за цигарете које су му заплијењене 1993. године, али и „Бањалучкој банци“, код које је све вријеме рата, а и након њега, подизао „краткорочне кредите за текућу ликвидност“. Додик је кредите узимао у мају, јуну, августу, октобру, новембру 1993, потом јануару 1995., као и у децембру 1997. године (сви документи у посједу „Журнала“). Узимао је новац и из примарне емисије, продајом комерцијалних записа. Било је то успјешно задуживање, јер је инфлација преко ноћи прождирала вриједност новца. Узимане се крупне цифре, а враћана сића. Додик је „Бањалучкој банци“ остао дужан 258 хиљада марака, како је то у свом извјештају о пословању ове финансијске институције навео и главни ревизорБошко Чеко марта 2004. године. Додик је овај дуг покушао вратити 2002. године на ријетко забиљежен начин у финансијским пословима. Уговор о преносу потраживања између „Бањалучке банке“ и „Игокее“, датиран 22. маја2002. године, изузетан је документ, који свједочи да је у овој земљи све могуће: Додик је дуг своје фирме банци вратио тужбом „Игокее“ против предузећа „Прима трејд“ из Нове Тополе 6.- Додику се животна шанса отвара 1997. године, Додик је у то вријеме био презадужен. Сем већ наведених дугова, потраживања од њега и „Игокее“, имала је и „Агропром банка“ која му је 1997. године одузела кућу у Лакташима, јер није имао новца да сервисира 80 хиљада марака кредита. Милорад Додик, за вријеме првог премијерског мандата, који је трајао од 1998. - 2001. године, купио државни капитал у „Агропром банци“. Није то учинио директно, већ преко посредника. Министарство финансија РС – Јединица за приватизацију банака, издало је саопштење 17.11.2000. године да је продано 32 посто државног капитала у „Агропром банци“. Према том документу, (који је у посједу „Журнала“), Слободан Радовановић из Женеве купио је 14,11 % капитала за износ од 1,5 милиона КМ; „Сокић-Калдера компани градња“ за 9,41% капитала банке платила је милион марака, док је „Караван“ са Сокоца купио 8,09% капитала у банци за 860 хиљада КМ. Државни капитал у „Агрорпом банци“ плаћен је 3,36 милиона КМ и Додик је небројено пута рекао да је ова финансијска институција „најбоље продана“. 7.- Мирко и Бране Чоловић високи функционери СНСД-а и Додикови најближи сарадници у источном дијелу РС. Чоловићи јесу исплатили новац за државни капитал, али им дионице нису припале у мјери у којој су их купили. Тачније, у цијелом послу био је и Додик, с тим што он није уложио ни марке, већ је у свакој уплаћеној цифри партиципирао његов дио… Додикова улога била је логистичка, јер је са мјеста премијера организовао ову приватизацију у банкарском сектору. Ту прича не завршава, већ се „Агропром банка“ удружује са „Новом банком“, која и сада егзистира под тим именом. До удруживања је дошло 2003. године, а директор „Агропром банке“ био је Александар Џомбић, актуелни премијер. Додик данас, посредно, посједује значајне акције у „Новој банци“. Њихови удјели у банци само су наоко пали, а посљедица су уласка Потеза Адриатиц Фонда Б.В. Амстердам у банку, који посједују 35,72 посто. Укупан акционарски капитал банке износи 63.145.754 КМ. Важно је уочити да се у власничкој структури не налази “Караван” Соколац, али је ту Љубо Чоловић. Како су Чоловићи дужни милионе и воде се против њих десетине судских процеса, остатак дионица у Новој банци, 0,63 посто, уписали су на свог оца Љубу…… 8.- Према Закону о приватизацији државног капитала у банкама, купац капитала не може бити правно лице које има кредите код државних банака у Републици Српској.Незакониту приватизацију извршио је тадашњи директор Јединице за приватизацију банака Горан Мандић, који је у то вријеме био представник РС у Скупштинама свих банака, (било их је укупно 11 и у свакој је наплаћивао 2500КМ мјесечне накнаде), уз сагласност директорице Агенције за банкарство Славице Ињац. Непосредно пред приватизацију банака, Уставни суд РС, чији је тадашњи предсједник био Рајко Кузмановић, на приједлог судије Марка Рајчевића, требало је да одлучује о (не)уставности Закона о приватизацији државног капитала у банкама и Закона о почетном билансном стању у поступку приватизације државног капитала у банкама. Услиједио је притисак из Владе РС и Уставни суд се повукао. Након приватизације, директор „Агропром банке“ био је Мирослав Солдат, а 2002. године на њено чело долази Александар Џомбић….. 9.- „Калдера компани“, која добија милионске послове од Владе РС и милионске кредите од ИРБ-а, сувласник је и „ГП Крајине“, фирме која биљежи невјероватне пословне резултате, јер јој је, према финансијским извјештајима, чиста добит чак 40 – 50 посто укупног пословног прихода. Битно је истаћи да је Додик, индиректно, сувласник ГП „Крајине“ и то преко фирме „Калдера“, што објашњава лакоћу с којом добијају послове….. октобра 2000. године и крајем првог Додиковог премијерског мандата, када им тадашњи Министар одбране у влади РС Манојло Миловановић, мимо закона продаје 175 дунума земље, са припадајућим објектима, која се налази, малтене у центру Бањалуке. Заузврат је „ГП Крајина“ имала обавезу да за потребе војске изгради 84 стана. Цијена квадрата била је изузетно висока - 1600 марака, а укупна вриједност станова 9,5 милиона….. Правобранилаштво је одмах указало на незаконитости, (документи у посједу „Журнала“), али узалуд: кренуло се у реализацију пројекта. Већ на том првом кораку, Крајина је зарадила више од 40 милиона марака, јер је стварна вриједност земљишта у једном комаду износила 50 милиона. Да је испарцелисано и продано лицитацијом, његова цијена би, како тврде стручњаци, достигла астрономских 210 милиона марака. Битно је поменути и власнике „Крајине“. Највећи пакет акција, њих 38,2 посто посједује Миленко Чичић, који је уједно и власник компаније „Калдера“. Ту је и Борко Ђурић, директор фирме који посједује 13,9 посто акција, Мирослав Вујатовић, са 12,5 посто, колико има и Бране Јанковић, власник пола Господске улице у Бањој Луци и сувласник хотела „Босна“ у истом граду. Ђурић је и предсједник Привредне коморе РС, с чим се круг уносно затвара….. 10.- Пословање ГП “Крајине” коштало је грађане Бањалуке најмање 80 милиона марака, (сви документи у посједу “Журнала”). Након што су инкасирали 40 милиона на земљишту, ГП “Крајина” од градоначелника Давидовића добија екстремно повлаштен положај па већ осам година не плаћају трошкове уређења градског земљишта, као ни ренту…..

ОДГОВОРИТЕ
Name

МГ

30.09.2019 12:49

Лазес Робине Худе ,све је лаз само пуста лаз.

Name

Миле Додик

30.09.2019 13:18

Не мозе ми нико ниста јаци сам од судбине...

Name

ре

02.10.2019 09:27

Свака част на написаном. Ово треба свугдје објавити.

Name

Бањалука

01.10.2019 11:35

Изненађењима од Доде нема краја..... А ни почетка, богами......

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тако је и све је истина.

02.10.2019 10:01

Постени политицари и момци у срз и свака им је на мјесту таквих људи треба а народу поруцујем да не гласају за три странке које воде ДрзавУ.

ОДГОВОРИТЕ
Name

ре

02.10.2019 14:01

хттпс://www.yоутубе.бе/wатцх?в=xДОмРXБкМXг

ОДГОВОРИТЕ