Поплаве, пожари: Наша планета на рубу катастрофе

Сат откуцава. Наша планета није оно што је некада била. Њени ресурси, за које смо веровали да су непресушни, нестају. Пред нама је тежак посао, али ако се сви потрудимо, можемо да нашој планети и човечанству продужимо живот.

Свијет 29.09.2019 | 10:16 Најбољи доказ да понекад и појединци могу да направе промене, јесте шведска активисткиња Грета Тунберг која има само 16 година, а чини много више за заштиту Земље него многи светски лидери. Она је окупила око себе велики број истомишљеника и активиста за борбу за заштиту животне средине, али и многе своје вршњаке, па и млађе и старије, успела да убеди у то да и они својим начином живота могу да допринесу спасу планете.

- Говорим у име будућих генерација. Али, сада, ми вероватно ни немамо будућност – упозорава ова тинејџерка.

Колико је њено упозорење реално, показују и подаци које свакодневно износе климатолози, према чијим тврдњама већ за десетак година ће просечна температура порасти за 1,5 степени Целзијуса. Оваква промена наше планетарне температуре нец́е угрозити само подручја ниске надморске висине - због повец́аног ризика од поплава усред пораста нивоа мора - вец́ ц́е имати последице и по читав свет јер ће уследити миграције из подручја која постају немогућа за живот. Корални гребени ц́е нестати; многе шуме, биљне и животињске врсте нец́е преживети; екстремни временски догађаји постац́е све чешц́и.

Међутим, климатске промене и мрачна будућност коју нам доносе нису једина лоша вест. Бројне екосистеме уништавамо загађивањем ваздуха, земљишта и воде, а последице су већ увелико видљиве. Суров подсетник на то шта можемо да изгубимо, ове године су свакако били незапамћено велики пожари не само у Амазонији, већ и на далеком северу.



Највећи загађивачи у Србији

Како можемо да спасемо свет? Почевши из свог дворишта. Србија је потписник Париског климатског споразума, али је и даље једна од земаља у Европи са највећим загађивањем ваздуха.

Како за “Блиц” каже Звездан Калмар, координатор Центра за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР) за енергетику и климатске промене, највећи проблем у Србији су загађења која долазе од спаљивања фосилних горива у енергетици, грејању, саобраћају и индустрији.

- Промена овакве структуре производње и коришћења енергије у Србији је могућа само драстичном структурном променом приступа заштити животне средине. Сектор заштите животне средине има законом и уставом дату моћ да регулише, те затвара постројења и технологије које доводе до уништења климе, загађења ваздуха у градовима, воде у рекама и језерима те да регулише све врсте и токове отпада смањивањем производње отпада и његовом рециклажом – каже Калмар.

Према његовим речима, у Србији се не ради довољно на смањењу потрошње енергије нити на смањењу коришћења ресурса као што су дрво,угаљ, минерали итд, али и наводи да је велики проблем недостатак инспекцијског надзора великих загађивача и судске праксе која би омогућила да се интервенише против њих.

- Регулација судства у животној средини мора драстично да се промени или систем заштите животне средине практично никада неће моћи да заживи – каже Калмар.

Други највећи загађивач, након енергетске индустрије, јесте саобраћај, а нарочито велика употреба аутомобила на фосилно гориво. На листи загађивача затим следе грејање на дрво и угаљ у индивидуалним ложиштима, док као четврти најзначајнији проблем који доводи до загађења, Калмар наводи лоше регулисан отпад, односно рециклажни систем.

А ту је и пети велики проблем - готово потпуно непречишћене воде из комуналне и индустријске употребе воде што је око 410 милиона кубних метара загађене воде, према статистичком годишњаку републике Србије за 2019 годину.

- Овај проблем ће се моћи решити изградњом преко 140 постројења за пречишћавање воде – наводи Калмар. 



Пошумљавање

Шта онда можемо да урадимо? Једно од решења јесте пошумљавање, јер је јасно да без дрвећа нема ни кисеоника, а ефекат стаклене баште ће само расти. Али оно само по себи није довољно.

- Пошумљавањем читаве територије републике Србије не бисмо били у стању да прикупимо сав ЦО2 који се емитује из електрана, топлана те из саобраћаја и других процеса. Пошумљавање је потребно али није довољан услов одговорне климатске политике – каже Калмар.

Прелазак на здравија енергетска решења

Постоје еколошки, али и економски разлози за прелазак на обновљиве изворе енергије.

- Јасно је да је неопходно прећи на обновљиве изворе енергије да би се спасило човечанство од разарајућих утицаја климатских промена. Управо финансијски и еколошки разлози су довели до одлуке Немачке да што пре затвори своја угљена постројења јер су трошкови еколошких инвестиција, али и климатских промена многоструко већи него вредност струје која се у њима производи – каже Калмар.

Он наводи и да велике компаније треба да “јасно и недвосмислено усмере своја инвестициона улагања у правцу технологија које смањују енергетски интензитет, смањују потрошњу ресурса те повећавају квалитет животне средине”. 



Рециклажа

Једна од најважнијих ствари које треба да радимо јесте рециклажа. Државе које највише отпада рециклирају, па тиме спречавају да он загађује средину, а истовремено и штеде новац, јесу Немачка, Јужна Кореја, Асутрија, Словенија, Швајцарска, Шведска, итд. А каква је ситуација у Србији?

-  Када је реч о комуналном отпаду у Србији се рециклира тек неколико процената, тако да скоро сав комунални отпад заврши на депонијама. Европска унија поставља све веће циљеве из године у годину када је реч о степену рециклаже. Од земаља ЕУ се тражи да рециклирају најмање 55% комуналног отпада до 2025. године, односно 65% до 2035. године, и да до 2035. на депонијама завршава највише 10% отпада – каже за “Блиц” Сузана Обрадовић, генерална секретарка Удружења рециклера Србије.

Она наводи да су, према подацима Агенције за заштиту животне средине, од укупне количине прерађеног отпада највише су заступљени отпадни метали, а доста се прерађује папир и картонска амбалажа. 

Оно што је у развијенијим земљама добро организовано јесте раздвајање отпада у домаћинствима, што код нас, за сада, није случај.

Грађевински отпад је још један од проблема и тај отпад завршава на дивљим депонијама, а међународна пракса показује да се чак до 90% може рециклирати и поново користити. Земље ЕУ, које су успоставиле добре системе управљања отпадом и у којима су грађани укључени у процес рециклаже, прерађују скоро све количине отпада – кажу из Удружења рециклера Србије.



Где и како рециклирати

- Ако говоримо о дотрајалим електричним и електронским уређајима онда грађани могу да позову рециклажни центар да дође на кућну адресу да преузме на пример телевизор, фрижидер, веш машину и сл. Свакако би било много боље да постоје рециклажна острва где би грађани могли да доносе своје уређаје а посебно мале кућне апарате и сијалице. Када је реч о амбалажном отпаду, грађани би требало да се обавесте где постоји најближи наменски контејнер па да тамо одлажу пластику, лименке, стакло, папир – наводи Обрадовићева.

Међутим, проблем је, како каже, то што у многим местима ни не постоје наменски контејнери па сав тај отпад завршава са осталим комуналним отпадом и иде на депонију уместо да се користи као ресурс.

- Управо да се сакупљање отпада за рециклажу не би свело на ентузијазам појединаца веома је важно да грађани имају на располагању инфраструктуру и да имају информације, односно да постоји заокружен одржив систем управљања отпадом – каже она.



Подизање свести о загађењу и климатским променама

На подизање свести о климатским променама, али и помоћ људима при спровођењу еколошких одлука велики утицај има држава.

-  Идеолошка је замена теза да грађани на индивидуалном нивоу могу да промене довољно у свом начину живота да би се стварно изборили са еколошком и климатском катастрофом која нам прети. Промена на индивидуалном нивоу долази из друштвене и солидарне одлуке да се крене у другом стратешком правцу уз друштвену подршку у виду субвенција и отписивања пореза за еколошки и климатски прихватљиве одлуке (помоћ за изолацију објеката, субвенција за куповину електричних бицикли, аутомобила, помоћ за успостављање компостирања итд.) – наводи Калмар.

Од великог је значаја радити и на ширењу свести о рециклажи.

- Рециклажа је изузетно значајна. Са једне стране, јер утиче да се склони са депонија и из природе део отпада који може негативно да утиче на животну средину и здравље људи, а са друге стране, рециклажа је значајна за економију једне земље – од уштеде ресурса и енергије до отварања савремених постројења и запошљавања. Грађани су из године у годину све више информисани о значају рециклаже и заинтересовани су да допринесу да се што више рециклира, али наравно стална едукација је важна – каже Обрадовићева.



Мале ствари које много значе

Ипак, постоје и ствари које сви ми можемо и треба да урадимо, како бисмо макар смањили свој „угљенични отисак“, али и уштедели и свој новац. Кад год је могуће, користити јавни превоз уместо појединачне аутомобиле, а најбоље би било да кад год можемо, идемо пешице или неким превозом попут бицикла.

Даље, можемо да смањимо потрошњу пластичних предмета, па тако да, уместо флашица за једнократну употребу, изаберемо флашицу од стакла, метала или чврсте пластике која може да се употребљава више пута.

Осим тога, уместо пластичних кеса можемо да користимо платнене торбе или цегере за куповину. Кад год нам није неопходно, можемо да угасимо светло, да изаберемо економичније сијалице. Уместо електричне енергије за неке предмете можемо да користимо соларну.

Тако се и у Србији све чешће продају соларни панели и батерије. Треба да бирамо производе за чишћење, који су нетоксични по ваздух и околину. Да рециклирамо кад год је могуће и да волонтирамо приликом чишћења река, језера, потока, паркова, ... Да образујемо себе и друге о опасностима од загађења и климатских промена.

Тешко је, али свет можемо да спасемо ако радимо на томе сви заједно.

(Блиц.рс)