Зашто ће ПЛ ове сезоне бити узбудљивија него прошле?

Најбогатија лига света би могла да има сличну борбу за трофеј као прошлог пролећа, али једну сезону не чине два тима.

Фудбал 28.09.2019 | 00:00 Уводни део Премијер лиге је за нама. Прошло је шест кола и сада се ствари полако захуктавају. Број одиграних мечева је довољно мали да кажемо да је још увек рано предвиђати где ће ко завршити, али и довољно велик да можемо да извлачимо одређене закључке.

Зато је утисак да ће ова сезона Премијер лиге, укупно гледано, бити занимљивија и боља од прошле.

Да, трка за трофеј у којој се два тима боре до последњег минута сезоне притом обарајући рекорде по броју освојених бодова тешко да ће бити надмашена. Ипак, у лиги се поред Манчестер ситија и Ливерпула налази још 18 тимова.

"Велика шесторка" је слабија него прошле године

Врло рано током сезоне - за неке чак и пре него што се лопта закотрљала широм Острва - постало је јасно да ће се Манчестер сити и Ливерпул поново борити за трофеј. После укупно девет сати фудбала, тај утисак се није мењао, али је недвосмислено постало јасно да ће такозвана "велика шесторка" бити слабија него прошле године.

Назнаке тога добили смо овог пролећа, када су се Тотенхем, Челси, Арсенал и Манчестер јунајтед "утркивали" ко ће пре да се квалификује за Лигу Европе. Лето није много тога променило.

Спурси су у неком свом лимбу (више речи о томе касније), Челси пролази транзицију са Френком Лампардом и без права на довођење играча, док су "тобџије" и "ђаволи" у константном стању хаоса.

Само један гол који су постигли играчи Челсија није био дело изданка њихове академије - Нголо Канте против Ливерпула протеклог викенда.

Лампардова екипа је изгубила Едена Азара и то је довољан аргумент, али је њих далеко интересантније гледати ове године него под Маурицијем Саријем. Лампард је далеко од савршеног тренера, нарочито овако рано у његовој каријери, али нападачка игра са Тамијем Абрахамом и Мејсоном Маунтом је донела младалачки полет.

Челси ће и даље у много чему бити наиван, што за неутралне посматраче није нужно лоше.

О Манчестер јунајтеду и њиховом предвидивом нападу смо писали пре пар дана, а реми против Рочдејла у Лига купу (и победа на пенале) још један су показатељ да тиму Олеа Гунара Солскјера недостаје квалитет у нападу, на средини и на клупи. Леп учинак за силно утрошени новац?

У Арсеналу Унаји Емери и даље не успева да пронађе начин на који ће његова екипа играти. Остали су им проблеми од прошле сезоне - неизбалансираност у квалитету одбране и напада - па ће њихови навијачи и убудуће често бити фрустрирани.

То што је "шесторка" укупно слабија него пре могло би да буде интересантно и због трке за Лигу шампиона, али и због тимова који се надају да могу да разбију тај "монопол" најбогатијих.

Новајлије показују храброст

Из Чемпионшипа су пристигли Астон Вила, Шефилд јунајтед и Норич. Први од три тима је своју храброст показао на сличан начин као и Фулам прошле године - трошењем око 100 и више милиона евра - док преостала два то чине на терену.

Ни "оштрице" ни "канаринци" нису превише загледали у свој инстант повећани банковни салдо, већ су решења тражили на другачији начин.

Норич је већ показао и против Манчестер ситија и Ливерпула да их не занима ко је са друге стране и да планирају да играју на свој начин. Њихов агресивни пресинг некад доноси, а некад и односи много, баш као у та два сусрета.

Шефилд и Норич су већ остварили по 2 победе, исто колико и Челси, Тотенхем и Манчестер јунајтед.

Ипак, у Норичу су спремни да "погину" од свог мача. Држе се идеала Данијела Фаркеа и они су једна од "муст wатцх" екипа ове сезоне. То су били у првих шест кола, нема разлога да тако и не остане. Уосталом, ако вам је потребан разлог за забаву, Тему Пуки је један прилично добар.

Шефилд, са друге стране, игра неки свој фудбал. Крис Вајлдер је коначно добио прилику да се докаже и у Премијер лиги и његов тим је показао да ће бити другачији од осталих.

У формацији 3-5-2 су увели новину да бочни штопери одлазе високо по боковима и мењају места са крилним бековима, што је тимове попут Кристал Паласа и Евертона итекако успело да збуни.

Прошле сезоне је Фулам био у потпуном расулу од почетка до краја сезоне, а Хадерсфилд далеко најслабији тим лиге. Зато су овосезонске новајлије још један "плус" у односу на 2018/19.

Шта ће бити са "изазивачима"?

У енглеским медијима су се пред почетак сезоне помињала три тима као потенцијални изазивачи "велике шесторке", екипе које би могле да се ушуњају до највиших позиција - Лестер, Евертон и Вулверхемптон.

Већ сада је постало јасно који од та три тима би заправо то могао да учини. "Лисице" Брендана Роџерса су далеко најбоље почеле сезону и после узбудљивог лета, њих би могла да очекује и врло узбудљива сезона.

Први пораз су уписали против Манчестер јунајтеда, али су ремизирали са Челсијем и савладали Тотенхем. Уз то су прескочили обе препреке у Лига купу и доста је позитивних ствари у том тиму.

Лестер има један од најмлађих тимова лиге - прошле године су били убедљиво први по броју минута које су на терену провели играчи до 23 године - и то је сасвим довољно да их запазите. Џејмс Мадисон практично "плеше" ове сезоне, на крилима силних вести да га већи енглески клубови већ прате.

Везни ред је појачан званичном куповином Јурија Тилеманса и довођењем Дениса Прата из Сампдорије, док се млади Хамза Чудури не истиче само својом фризуром већ и талентом. Једино што би могло да забрињава је игра Ајозеа Переза, плаћеног чак 30 милиона евра.

Но, Евертон и Вулвси нису у тако доброј ситуацији. Марко Силва је на Мерсисајду већ под притиском, а како и не би, када његов тим ни после три прелазна рока на терену не изгледа довољно добро. "Карамеле" и даље имају дефанзивних проблема који Силву прате у готово сваком клубу, а уписана су и два пораза против новопридошлих премијерлигаша.

Вулси имају проблем звани "Лига Европе" и колико год да се очекивало да они не буду попут Барнлија прошле сезоне, за сада се муче играњем на два велика фронта. Осим пораза од Браге на свом терену, Вулвси немају победу у првенству, већ само четири ремија и два пораза.

Екипа Нуна Еспирита Санта је углавном деловала уморно и дефанзивна структура тима није онако чврста као раније. Само су три тима ове сезоне креирала мање шанси од Вулвса, па ће бити врло итнересантно видети како Португалац намерава да реши те проблеме играјући у ритму четвртак-недеља.

Тотенхем је пропустио тренутак

Лако је сада рећи да су "певци" током лета могли да направе својеврсни ресет, али сада су нам и одређене ствари унутар клуба далеко познатије него тада. Маурисио Покетино је после пораза од Лестера и испадања из Лига купа од четвртолигаша Колчестера открио своје незадовољство.

"Када имате несређену екипу увек је тешко и губите време, а онда вам је потребно време да надокнадите време које сте изгубили. Ми смо сада у таквој ситуацији. Можда је наша игра добра, али нам је потребно више енергије заједништва, а не да имамо различите планове у екипи", навео је недавно Аргентинац у разговору за "ББЦ".

Конкретно, одређени играчи - пре свих Кристијан Ериксен - нису били срећни што су остали део клуба, а то се могло донекле наслутити летошњим писањима медија.

Спурси сада ризикују да остану и без Покетина и неколицине најважнијих играча, уместо да је током лета бар направљен одређен рез. Да је Ериксен отишао, то би био велики ударац за екипу - видели смо то сваки пут када Данац није на терену - али би се бар избегло овакво нарушавање хемије тима.

Тотенхему већ годинама недостају прави лидери у тиму, а прича се и о незадовољству Јана Фертонгена, Тобија Алдерверелда и Сержа Оријеа. Шта се заправо дешава "иза кулиса" не можемо тачно да знамо, али су сви ови "исподповршински" проблеми учинили да финале Лиге шампиона делује као да је далеко даља прошлост од ова непуна четири месеца.

До краја су остала још чак 32 кола и прва озбиљнија криза у клубу је на помолу после дуже времена. Како ће се "певци" са тиме изборити на терену и ван њега? Хоће ли по први пут после пет година напустити места која воде у Лигу шампиона?

Извор: мондо.рс