Од бјекства из БиХ, до бијега у слободу без луксуза...

Објаснио је Невен и како бира клубове и зашто му је новац ту најмање важан. . .

Фудбал 28.09.2019 | 23:41 Необична је личност Невен Суботић. Другачији од већине фудбалера. Поготово српских, са којима је годинама делио свлачионицу у репрезентацији. Док му није досадило и у најбољим годинама се опростио од државног тима.

Ништа у његовом животу није било типично. Као дечак је са родитељима побегао из пакла рата у БиХ, али није остао ни у Немачкој, отишао је потом у САД, а онда се као фудбалски таленат вратио у Бундеслигу. И дотакао звезде. Па поново нестао...

У великом интервјуу за ДАЗН, Суботић је говорио о свом животу, почетку каријере, успесима са Дортмундом, али и о животу ван терена, који је још занимљивији од овог фудбалског дела.

На питање шта му је прво сећање када је као дете дошао у Немачку, Невен је рекао:

„Прво сећање ми је - вртић. Није било сегрегације, деца су била заједно, било им је дозвољено да се играју и забављају без обзира на боју коже или порекло. Гледајући то из данашњег  контекста, застрашујуће је колико смо се удаљили од тог механизма који је функционисао“.

И колико му је пријала Немачка као детету, толико није САД као студенту.

„Нова слобода коју сам искусио у САД са 17 година ми је била импресивно искуство. Али, тај стил живота на колеџу није био за мене. Био сам фокусиран на фудбал, желео сам да постанем професионалац. Зато сам напустио колеџ после једног семестра“.

Док је тражио свој пут као тинејџер, њега је пронашао Мајнц.

„На Светском првенству за играче до 17 година у Перуу, упознао сам човека који је имао везе са немачким клубовима и хтео је да ми организује пробе. У лето 2006. имао сам пробу у Мајнцу од недељу дана, која се растегла на два месеца. Хтели су пре свега ментално да ме тестирају. Две године касније већ сам био у Дортмунду“.

Мајнц је био и место где му се пут укрстио са званично најбољим тренером света за сезону 2018/19 – Јиргеном Клопом.

„Имао сам чврсту веру у њега. Отворио ми је очи и показао ми шта је неопходно да бих успео на професионалном нивоу. Имао сам осећај да ако неко може да ме доведе до тога, то је онда Клоп“.

Заједно су из Мајнца отишли у Дортмунд, где су обојица „експлодирала“.

„Било је лепих тренутака у Дортмунду, али је пре свега то било време за учењеу. Ту сам научио шта је потребно за тимске успехе. Ми смо у тунелу већ водили 2:0 против сваког, јер смо у сваком тренутку знали да можемо да се ослонимо један на другог. Поред тога, имали смо огроман мотив и велики квалитет тима“. 

Та кохезија је била кључна за велике успехе.

„Већина нас смо још били момци које су чекале најбоље године. Нико није заиста знао шта нас чека. То што смо успели и прослава на крају учинила је да останемо браћа заувек. Време не може да прекине те споне“.

А, Невен каже да је успео иако није био најбољи готово ни у чему.

„Моја снага је то што сам свестан да нисам највећи таленат, да технички нисам најбољи, али сам учио да људи који много раде и паметно раде, могу да остваре своје снове. А, изазови су ми забавна ствар. Као Унион Берлин сада“.

Открио је Суботић и како је и због чега изабрао овај клуб који је после доста година заиграо у Бундеслиги.

„Имам цео списак критеријума који проверавам пре него што изаберем клуб. На њему су развој клуба, континуитет тренерског рада. Немам жељу да идем у клуб који мења тренера на свака два месеца. Битно ми је и какав профил играча тражи шеф струке, јер ако се у тај не уклапам, онда нећу ни да идем у тај клуб. Користим више различитих извора, да бих склопио целу слику: причам са тренером, спортским директором и са што више играча. И после тога процењујем да ли је то средина за мене. Унион Берлин је један од ретких клубова који се уклапао у ту целу слику. Новац ми је тек на дну лествице. Највише желим да играм“.

А, ни улога навијача није занемарљива. Унион има праву армију верних навијача.

„Већ сам играо утакмице у репрезентацији у сабласној атмосфери. Навијачи додају свему неколико најбитнијих процената. Без фанова, спорт је нешто потпуно другачије. Они чине фудбал посебним. Остварити циљ пред 80.000 навијача је фантастично“.

Велики је хуманитарац Невен Суботић, има своју фондацију за помоћ деци у угроженим крајевима Африке. Не само што даје колико може, већ је и себи одузео много тога. Луксуза се потпуно одрекао.

„Користим метро за превоз, као и хиљаде грађана Берлина сваког дана. Постоји много ствари којих сам се свесно одрекао у животу. Имао сам неколико аутомобила, кућу са великом баштом. Али у једном моменту сам схватио да ми све то смета. Да је то заблуда. Продао сам кућу и аутомобиле и та слобода ми је сјајна. Сад ми је предност да имам што мање тога. И од тада могу слободно да усмерим своје мисли ка много важнијим стварима“, објаснио је Невен Суботић.

Заиста личност каква се не среће често...

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс