Пропаст највећег талента хрватског фудбала!

Могу бити као Модрић, пристао сам на пет пута мање пара да бих играо! Ален Халиловић отворио душу о каријери која је требало да иде у другачијем смеру. . .

Фудбал 29.09.2019 | 20:02 Било је лето 2013. године када је цела Европа брујала о трансферу двојице 16-годишњака из загребачког Динама у Тотенхем за 20.000.000 евра. Здравко Мамић је дао зелено светло за продају Динамових бисера Алена Халиловића и Тина Једваја. Годину раније је Тотенхем остао без Луке Модрића који је отишао у Реал Мадрид и многи су у Халиловићу видели природног наследника славног земљака. Хрватска је већ неко време брујала да такав таленат није виђен у тамошњем фудбалу. А тадашњи “ЦРОтенхем” је имамо сјајна искуства са хрватским фудбалерима…

Међутим, трансфер је пукао јер су играч и његова породица у Лондону одбили понуђене услове од 800.000 евра по сезони и тражили више новца. Халиловић је остао у Динаму још једну сезону, али и урадио нешто што раније нико није смео да уради – довео је Здравка Мамића до очаја. Одбио је да продужи уговор, Бајерн га је чекао да дође без обештећења у лето 2014. године. Уместо планираних 20.000.000, Мамић је дошао у ситуацију да остане и без цента обештећења.

Договор је ипак пао на пролеће 2014. године када је Халиловић пристао на продужетак уговора, а Мамићда га одмах после тога прода Барселони чији директор Зубизарета је дошао у Загреб по Халиловића. Договорен је трансфер од 5.000.000 евра, а Динамо је приде добио и 16-огодишњег Шпанца Данија Олмакоји је прошао Ла Масију, али му у Каталонији нису веровали превише и лако су га пустили у Загреб.

Од тада, па у наредних пет година се ситуација окренула а 180 степени. Ален Халиловић у Барселони није оставио никакав траг, позајмљиван је Спортингу из Хихона и играо за Б тим Каталонаца. Продат је Хамбургеру уз повратну клаузулу, али Барси више никад није пало на памет да га врати. У Немачкој није показао ништа, позајмљен је Лас Палмасу где је коначно био стандардан, али су испали из лиге и нису га откупили. Хамбургеру није био потребан и уследио је чудан трансфер у Милан. Био је то последњи трансфер тадашњег директора Масима Мирабелија који је био свестан да долази, али је пожурио да пре смене реализује трансфер Халиловића. Ни у Милану млади Хрват није урадио ништа, зимус је позајмљен Стандарду, а летос Херенвену.

“Хтео сам очајнички да одем из Стандарда, тамо се нисам осећао добро. Играо сам прошле сезоне, али овог лета ситуација је била другачија. Доста сам разговарао с клубом, обећавали су ми пуно тога, али десет минута касније догађале су се другачије ствари. Разочаравајуће је било и у Милану и сви смо на крају хтели разлаз”, каже Халиловић у великој исповести за холандске медије.

Шест месеци у Белгији не памти по лепом.

“Херенвен се јавио средином августа и није било једноставно закључити трансфер јер је Стандард стално излазио са новим лажима и проблемима. Срећом, Милан се укључио и Херенвен је направио све како би ме довео. Драго ми је да сам овде”, каже Халиловић.

Одлуку о доласку у Херенвен олакшао му је и бивши хрватски репрезентативац Данијел Прањић.

“Сви у Хрватској знају за Херенвен јер је овде играо Данијел Прањић. Разговарао сам с њим и рекао ми је да је то добар клуб за мене, са много младих и талентованих играча. Било ми је важно да имам што већу минутажу, а за то имам веће шансе у Херенвену него у Стандарду. Разговарао сам и са Луком Модрићем и мојим пријатељем Иваном Перишићем који је позвао неке људе и рекао ми да Херенвенов стил игре одговара мојем. Пуно ми је помогао”.

Халиловић каже да је имао још богатијих понуда.

“Имао сам понуда из Шпаније, где је низ клубова био заинтересован. Могао сам и у Италију, Француску и Русију, где су ми нудили пет пута више него у Херенвену, али ово је био прави потез за мене и одговара ми ова конкуренција. Желим да покажем да сам један од најбољих играча у Ередивизији и да могу доћи тамо где заслужујем да будем, у европском врху”.

Ипак, почетак у Холандији не обећава. Само два пута је од почетка сезоне ушао са клупе и сакупио 25 минута на терену у не баш јакој конкуренцији у тиму.

“Кроз каријеру сам имао доста корака уназад, али тек су ми 23 године. Лука Модрић напустио је Динамо с 23 године, отишао је у Тотенхам и тамо пролазио кроз тешке тренутке, али изборио се. Неколико година касније отишао је у Реал Мадрид, у којем на почетку није играо, али неколико година касније водио је Хрватску до финала Светског првенства и поглашен је за најбољег играча света. Сви имају свој пут, само мораш бити концентрисан и знати шта желиш. Желим да покажем шта могу, осећам да могу бити добар као Лука Модрић”.

Халиловић не губи наду да може да оживи каријеру. Холандски фудбал се до сада умео показати као добра средина за оживљавање каријера пропалих талената. Од Халиловића нема бољег примера…

А онај Шпанац што је дошао као кусур из Барселоне? Код њега је се кренуло супротним смером у односу на Халиловића. Тада су Мамићу сви скакали по глави што је остао без највећег талента за мршавих 5.000.000 евра и што је пристао на кусур у виду неког Шпанца из Ла Масије. Јер, да тај Шпанац нешто вреди и да је талентован, вероватно би остао у Барселони? Зашто би га клуб тек тако пустио?

Али фудбал пише романе и у овој ситуацији је написао незабораван. Дани Олмо је од кусура постао најбољи страни фудбалер на просторима бивше Југославије и највећи погодак Динама у овом веку. Израстао је у најбољег играча Модрих, донео им европско пролеће, постао млади репрезентазтивац Шпаније, МВП финала ЕП за малде репрезентације, А репрезентативац Шпаније, играч од 30.000.000 евра и жеља многих великих клубова широм Европе.

Извор: моззартспорт