Од "Саво, одлази" до "Саво, мајсторе" за 6 мјесеци!

Шта је успео да урадио шеф стручног штаба Партизана за шест месеци: Да стабилизује екипу, освоји Куп, избори Лигу Европе, "пробуди" заборављене играче…

Фудбал 28.09.2019 | 13:42 "Размишљао сам да ли је сада прави моменат да дођем на место тренера или да сачекам јун, што би било некако природније. Али, једна од најбитнијих ставки због које сам се определио да сада прихватим јесте управо то време до јуна, јер ћу имати два месеца да сагледам ситуацију у екипи, да реално проценимо шта је то што имамо, а шта нам треба".

Овим речима је Саво Милошевић најавио крајем марта почетак свог првог самосталног тренерског посла у каријери.

И то не у било којем клубу – већ Партизану.

Речитост и довитљивост били су му главни адути у препуној прес сали стадиона у Хумској за време званичне промоције. Смирено и прецизно одговара је на питања, али ипак свестан тренутка у којем је преузео кормило тонућег брода.

"Да сам дошао у јуну имао бих мање простора за маневар, није само ствар довести појачање, већ и да га уклопиш у екипу. Овако имамо времена да то урадимо мало темељније и да буде непогрешиво, да људе које доведемо буду прави, јер немамо простора за грешке", завршио је причу Саво Милошевић и прионуо у посао.

Али…

Добродошлицу је осетио само у клупским просторијама. На стадиону је било прилично непријатно.

"Саво, одлази", чуло се од навијача Партизана већ у првом полувремену његове дебитантске утакмице у Крушевцу. Неочекивани повици и пораз били су лош предзнак, за многе довољни да одустану већ после првог корака. Али не и за Милошевића. Вођен постављеним циљевима, завршница сезоне у Суперлиги према ранијим најавама служила му је као полигон за тестирања идеја и играчког кадра.

У наредних месец дана изгубио је од Војводине (3:2), Радничког (3:1) и Црвене звезде (2:1). Навијачки бунт против тренера био је све јачи, али су он и његови сарадници трпели, ћутали и радили.

Управо је пораз од "вечитог ривала" 25, априла био прекретница. Од тада до данас Милошевић је у Суперлиги, Купу и Европи доживео само један пораз - безболних 0:1 у Малатији.

Ако се реално сагледа ситуација и време које је Милошевић провео као шеф стручног штаба "парног ваљка", и даље је још на почетку своје мисије, која је у међувремену потписаним уговором продужена на још две године.

Стање у којем је затекао екипу и резултатски суноврат, који је довео до тога да "парном ваљку" по први пут у последњих неколико деценија буде чак угрожен и наступ у квалификацијама за Лигу Европе, говоре да су Милошевић и његови сарадници за кратко време учинили много.

Ситуација није идеална, али све делује знатно боље, са лепом перспективом. У "изгубљеној сезони" освојен је Куп победом над фаворизованом шампионском генерацијом Црвене звезде и то у њеном дому. Од вишеструког значаја, са наглашеним финансијским, је повратак на мапу Европе. Екипа је стабилна, такмичарски расположена и нападачки орјентисана. Овај пут не само на речима, већ и делима.

''Оживео" је Слободана Урошевић до те мере да је игра Партизана постала незамислива без борбеног левог бека. "Дежурни кривац" за неуспехе, момак коме су се до јуче подсмевали, постао је један од ослонаца Савине тренерске филозофије. Као препорођен је и пуца од самопоуздања!

Само је Саво веровао у њега, а Чаки је умео да му врати!

Баш као и Бојан Остојић. Искусни штопер имао је дилему у априлу, да ли да заврши каријери или, ако одлучи да још игре, у ком клубу да је настави. Код Милошевићевих претходника потпуно је испао из конкуренције за прву поставу. У Партизану је само одржавао форму на тренизима у Телеоптику. Ипак, Саво га је "пробудио", дао му нову прилику. Није му много требало, Остојић је брзо почео да личи на правог вођу одбране, истог уз којег је две сезоне раније стасавао Блеки Миленковић у походу на "дуплу круну". Сада у тандему са још једним голобрадим тинејџером – Страхињом Павловићем, чини стуб прве линије испред Партизановог гола.

Саво је веровао у Остоју, а и он је умео да му врати – голом Звезди за трофеј у Купу.

Сејдуба Сума.

За главу су се хватали у Партизану на помисао да се омалени Гвинејац враћа на крају лета са неуспеле позајмице у Макабију из Хаифе. Међутим, Милошевић је желео да му пружи последњу прилику – шансу за спас каријере, али и новца који је Партизан уложио у њега. И? Опет је Саво погодио, дао му је позицију и време, а Сума је почео да "пакује" и погађа. У последњем дербију му је био "џокер", адут који му је прелепим голом отворио врата великог тријумфа против Звезде.

На Сави је сада да оживи и каријеру Лазара Марковића и судећи према првим утакмицама некадашњег играча Ливерпула, на добром је путу.

На добром је путу, нема сумње, и Партизан.

"Саво, мајсторе", орило се стадионом у Хумској улици док је Милошевић напуштао терен после 161. "вечитог дербија". Само је махнуо навијачима. Као што се није превише обазирао на увреде, тако га посебно не дотичу и похвале.

Свестан је да је тек на почетку…

Извор: мондо.рс