Томић: На свијету не постоји тим који побјеђује све!
Ни сам Бог не може да вам каже шта ће се десити на крају сезоне! „Важно је створити тим. Карактер је важији од његовог квалитета када га одаберете. Добар однос у свлачионици може да вас одржи у неким лошим ситуацијама, лош момак може да разбије ваш тим“, поручује статег црвено-белих.
Кошарка 25.09.2019 | 12:07
Томић је пре неколико дана гостијући у Пиреју био у прилици да се присети дугодишњег рада у стручном штабу "свог" Олимпијакоса. Оно што је занимало грчке новинаре на почетку, јесте да ли је погодио праву свлачионицу?
"Ушао сам у исправну свлачионицу, иако сам прошао путем који води ка домаћој свлачионици. Нисам отишао у своју канцеларију, јер сад тамо неко други ради. Није било разлога. Сви момци у групи, запослени у клубу су ме лепо дочекали и учинили да се осећам јако добро. Подсетили су ме на тренутке које смо провели заједно, и лепе и ружне. Гостољубивост коју сам осећао је заиста била одлична. Прошла је читава година, волим овај тим, дао сам му све. Осећај је чудан, али када радите овај морате да раздвојите љубав и професионализам, барем када сте противник 40 минута. То је посао", поручио је Томић.
Црвена звезда и Олимпијакос су прилично слични…
"Ствари су врло сличне. Од менталитета до начина на који људи овде гледају спорт".
Слични су и проблеми са немилим сценама на трибинама, а у првом плану су још увек догађаји у финалу АБА лиге. Ипак, Томић напомиње да је у Србији много тога кренуло позитивним смером по том питању.
"Мислим да је у том делу урађен сјајан посао. Оно што се догодило у финалу АБА лиге било је лоше. У прве две утакмице атмосфера је била одлична, а када смо отишли у госте догодиле су се те ствари. Али, објаснићу вам примером: Играмо први дерби против Партизана у гостима, пред 7.000 навијача. Изашли смо из тунела и погледали иза једног коша, наших тридесетак навијача. Нема полиције, нити обезбеђења око њих. Питам људе "шта се догађа?" и они кажу "све је у реду". И било је тако, ми смо победили, они су славлили, нису проузроковали ништа и ништа се није догодило. Нико их није дирао. Исто је било и акда смо играли као домаћини. Ово је велики напредак, сетите се шта је некада било у дербијима".
"У СЕБИ САМ ЗНАО ШТА ЈЕ ЦИЉ, АЛИ НИСАМ ТО ЖЕЛЕО ДА ПРЕНЕСЕМ НА ТИМ"
Када сте прошле године прихватили понуду Црвене звезде, да ли сте имали на уму да ће све протећи овако добро.
"Нисам размишљао отоме. Када сам потписао хтео сам да направим тим добрих играча. Нисам размишљао о повратку у Евролигу или томе колико трофеја треба да освојимо. То сам пренео на екипу. У себи сам знао шта је циљ, али нисам желео да оптеретим тим. То је моја филозофија. Нико, али нико, не зна шта ће се десити на крају, онога тренутка када почне сезона. Постоје противници, не играте сами. Ни сам Бог не може да вам каже шта ће се десити на крају сезоне. Кад стигнете до финала, пре тога као да се ништа није догодило".
Црвена звезда је један од оних тимова где се признаје само успех.
"Цљеви су увек ту, али зависи од тога како ко управља главом. Прошле године смо успели да освојимо Јадранску лигу, а током сезоне смо остварили више од 20 победа. То смо урадили јер смо имали добре играче и хемију. Сви су знали своју улогу, била је пријатна астмосфера".
Где има више притиска у Атини или Београду?
"То је исто. То сам рекао и у Београду: људи су увек у праву. Када кажу нешто лоше, не можете ништа да кажете о томе. Навијач увек жели да његов тим победи. Поново, ствар је у томе како се ви управљате".
"У СРБИЈИ ЧИТАМ ГРЧКЕ ПОРТАЛЕ КАКО БИХ БИО У ТОКУ ШТА СЕ ДЕШАВА У СВЕТУ"
Поред навијачког, ту је и притисак медија, с обзиром да се ради о великом клубу.
"Само ћу вам рећи да поштујем новинаре и њихов рад. Увек одговарам на свако питање које добије, иако нека могу да буду неугодна. Не улазим у процес онога што је написано. Немам Фејсбук или Инстаграм. Не читам шта пише штампа. Сада када сам у Србији читам грчке веб странице да бих био у току са оним што се дешава у свету. Трудим се да се не бавим тим стварима, чак ни један посто. Желим да будем фокусиран на сопствени рад, јер је то једини начин да успем".
Иако је нов као самосталан тренер, Томић иза себе има 11 година тренерског искуства.
"Мислим да ми је овај "курс", који сам одрадио, помогао. Могао сам и раније да почнем као главни тренер, али никада се не враћам на старо. Нисам закаснио. Сви су ми говорили "сад ћеш да имаш стрес, први пут си у овом положају". А ја сам им одговарао да сам смирен јер се за мене ништа није променило. Зашто бих имао тескобу? У Олимпијакосу сам имао комплетне уислове за тренирање. Дакле, елиминисао сам сваки стрес који бих могао имати. Стрес постоји када не знате ништа. Када се дете стресира? Када је у питању полагање испита, а он добро научио".
Избор играча је врло деликатан посао за сваког тренера.
"Важно је створити тим. Карактер је важији од његовог квалитета када га одаберете. Ако је добар лик, постоје шансе да ћем дати више, него када је карактер лош. Можда ћете имати проблема. Добар однос у свлачионици може да одржи ваш тим у неким лошим ситуацијама, лош момак може да разбије ваш тим. Моја филозофија је да можете да имате једног играча са лошим карактером, ако имате два онда постоји проблем. Јер двојица ће постати тројица, тројица петорица и тако даље".
Године Стратоса Перепорогула нису представљале проблем. Искусни Грк је био носиоц екипе.
"Иако су неки ракли да је стар, лично мислим да је одиграо једну од најбољих сезона у каријери. Играо је веома добро, можемо да упоредимо са временима када је играо у Панатинаикосу и Олимпијакосу. Било је сјајно, мислим да је у најбољем кошаркашком добу".
Џејмс Гист такође стиже након дугогодишњег искуства из гчрке кошарке.
"Што се тиче Џејмса, познавао сам га из супротног тима, са којим сам се суочавао свих ових година као пторивник. И ту сам добио податке, сви су ми говорили да је сјајан момак и тимски играч. Сваки тренер би желео таквог играча у свлачионици. Исти је случај и са Чарлсом Џенкинском, који је сјајна особа".
Какве су амбиције у наредној сезони?
"Мислим да смо направили добар тим, са пуно добрих особа у свлачионици. Делује нам да ћемо ићи добро, али опет ћу рећи да нико не може прејудицирати будућности или бити сигуран у њу. Као што кажем својим играчима, играјмо добру кошарку. Биће и пораза, на свету не постоји тим који има само победе. Видели смо шта се дешавало са Србијом, Грчком, САД на Светском првенству. Побеђивали су на пријатељским мечевима, били су узбуђени, али их је Шпанија добила. За време пријатељских утакмица нико није говорио о Шпанији. Ово је игра за коју нико не зна исход".
Буџети богатих томова у Евролиги су додатно порасли.
"Буџети су огормни, не могу да се пореде са нашим. Они су углавном одмакли, не само од Црвене звезде. Сада је на тренерима да све то повежу, није лако. Често је теже управља са екипом од десет сјајних играчам него када их имате двојицу".
Све више се говори о Евролиги као затвореном такмичењу.
"Шта да вам кажем. Јадранска лига је у реду. Првенства морају постојати, као што мора да постоји и Евролига. Волео бих да видим турнир са 24 тима, али мораћемо да одржимо државно првенство. Ми на пример играо у Евролиги, Јадранској лиги и Суперлиги. Плус сва догађаја Суперкуп Јадранске лиге и Куп Србије. То није лако. Прошле године смо освојили Јадранску лигу и морали поново да играмо у домаћем првенству. Две групе са шест тимова, полуфинале, финале. Говоримо о десет мечева, плус плеј-оф. Помислите на играче који после тако тешке сезоне морају да почну све испочетка. Зато вам кажем да још нисам спреман да коментаришем ово. Потребно је пуно размишљања и снажна одлука. Без обзира да ли сте у Еволиги или домаћем шампионату, основу базирате на развоју играча, како бисмо били спремни за велику позорницу".
Томић је мишљења да је 15 играча у ротацији идеална мера да се издржи овако напорна сезона.
"Да, изабрао сам 15 играча који могу да буду корисни за екипу. Не са логиком "два играча на свакој позицији и један мали". То смо радили у стара времена. На свакој позицији имамо три играча, као кључна. Ако узмемо у обзир и пријатељске мечеве имаћемо око 90 мечева по сезони. Плус много путовања, па тренинзи. Играч никада неће рећи да је уморан, то тренер мора имати на уму. Да заштитие играче и тим".
Које своје карактеристике као играча бисте желели да видите код својих играча у садашњем тиму?
"Не разлишљам тако. Ако о томе разлишљате не можете се бавити тренерским послом. Да бисте постали тренер, морате "убити" играча у себи, да немате ни један посто играча у себи. Не можете да се поредите са играчем, јер то више није ваш посао".
За крај је уследило питање, да ли вам недостаје Олимпијакос и да ли жели те да се вратите назад?
"Волим Грчку, ове су моја деца и породица, Грчка је мој други дом. Рођен сам у Србији, али оно што имам, што сам овде доживео, заиста је огромно. Тренутно сам у Црвеној звезди и посвећен сам томе. Желим да дам више од 100 посто онога што имам да бисмо дошли до успеха", закључио је Томић.
Извор: моззартспорт
Фото: МН пресс

Коментари / 0
Оставите коментар