Прича: Милојевићева грешка...
Једна рука му је била везана, другом је грешио. . .
Фудбал 23.09.2019 | 22:30
Непоштено би било тражити кривца и антихероје, када дерби увек има своје хероје. То су Партизан и Саво Милошевић, којем највише припада синоћња победа. Али у свакој победи постоји та друга страна медаље и тражи се кривац у пораженим редовима.
Тренер Владан Милојевић је синоћ на себе преузео одговорност за пораз и ново слабо издање црвено-белих дербија. Етикетирао је себе као кривца. И ако је. Морао је то да уради.
Милојевић је најодговорнији за онакво издање Црвене звезде колико год да је њена лоша игра заслуга Партизана и Милошевићеве припреме. Милојевић је тај који је синоћ највише погрешио. Што је и признао у неким изјавама после меча и што не лишава његове играче велике одгворности за „срамно издање“ које су пружили према речима једног од њих.
Али Милојевић сноси највећу одговорност. Конкретно, синоћ је промашио систем игре и избор играча. Добрим делом и зато што му је једна рука била везана. Прво, чудним правилом ФСС о лимитраном броју странаца. Друго, још чуднијом трансфер политиком Црвене звезде која није марила за то правило, а неко је доживео фијаско и у плановима за продаје Боаћија и Бена. Екипа је сада натрпана странцима од којих ће половина морати да гледа утакмице са трибина. Аматерски...
Ситуација у којој цела Звездина поставка игре зависи од повреде левог бека Милана Родића у најмању је руку смешна. Колико год да је Родић добар играч. Можда и један од тројице најбољих у екипи. Али Црвена звезда не би смела да дође у ситуацију да тренер мора да истумба цео тим и невољно прецрта двојицу стартера зато што је повређен бек.
Минулог викенда смо гледали велике дербије широм Европе у којима су играли учесници Лиге шампиона или Лиге Европе. Клубови ранга и статуса које би Звезда волела да достигне наредних година. Ајакс је у Ајндховену извео исти систем и истих 11 стартера као у Лиги шампиона неколико дана раније против Лила. ПСВ је у истом мечу извео 10 од 11 стартера из победе против Спортинга у Лиги Европе. Олимпијакос је велики атински дерби почео са идентичном стартном поставом као пар дана раније у Лиги шампиона против Тотенхема. Славија је у великом дербију Прага поцепала Спарту са 3:0 са 10 од 11 стартера из исцрпљујућег меча са Интером који дан раније у Лиги шампиона. Бриж је у дербију против Андерлехта играо са девет од 11 стартера из меча са Галатом у Лиги шампиона. Порто је променио само двојицу (једног због картона) у мечу против слабашне Санта Кларе у односу на стартну поставу против Јанг Бојса у Лиги Европе. Интер је променио двојицу стартера из меча са Славијом за дерби са Миланом. Чак је и Бајерн против Келна променио само двојицу у односу на стартних 11 против Звезде.
А Црвена звезда?
Она је за дерби променила тројицу стартера у односу на гостовање у Минхену. Иако има слабији фонд играча, иако јој је дерби важнији него биле где у Европи. Морала је и због правила о странцима. На први поглед, тројица промењених стартера и нису баш тако драстична разлика у односу на горе поменуте. Али на терену је то изгледало много другачије.
Милојевић је што због наметнутих услова, што због своје идеје о игри са тројицом штопера, претумбао цео тим. Звезда је синоћ почела меча са стартних 11 који никада раније нису играли заједно, а можемо се кладити да никада више и неће почети заједно.
Звездин тренер је превише ризиковао са тако крупним променама. Пребацивање формације на игру са тројицом штопера је јако ризичан потез који је многе тренере умео скупо да кошта. Например, Младен Крстајић је то једном пробао. И било му је последњи пут. Реч је о систему за који је потребно много уигравања, понављања и аутоматизама у игри.
За Милојевића формација са тројицом штопера није новост, играо је и раније, али недовољно дуго да би тако нешто пробао у вечитом дербију. Поготово у оном саставу.
И колико год да му је једна рука била везана приликом избора тима, оном другом је посегнуо за погрешним изборима. Шпанац Кањас и Аргентинац Гарсија су морали да почну утакмицу ако су били спремни. А до сада се нико није јавио да протури алиби како су наводно повређени. Двојица темпераментних и ватрених Латиноса су играчи за дерби утакмице. Њих тај амбијент инспирише, они живе за такве мечеве. И што је најважније, имају квалитет да их играју. Кањас је прошао дербије Севиље, Велса и Грчке, врло добро зна шта су притисак и тензија, има довољно искуства да се носи са њима. Гарсија је већ показао колико га амбијент инспирише, колико је захвалан и тимски играч у обе фазе игре.
Милојевић је изабрао Жандера и Ван ла Пару пре Кањаса и Гарсије. И није ништа добио. Ако се избор Бразилца због повреде Родића и може некако разумети, одлука да се Холанђанину трећи пут за седам дана повери поверење стартера стварно нема смисла.
Колико год да је капитално и милионско појачање, Ван ла Пара то не показује. Нити може још то да покаже. Он иза себе има пропалу сезону у којој је играо за два различита клуба. Или боље речено, није играо (осам утакмица, пет као стартер, без гола или асистенције). Ван ла Пара је на Маракану дошао фудбалски зарђао. И биће потребно времена, рада и труда да га неко среди и подмаже. Ако је то могуће како су на Маракани замислили. Међутим, сећања на случај скупоценог промашаја Кафуа као да прогањају људе у Зведи и њен стручни штаб, па се жртвују здрави и прави играчи да би се оживаљавло скупо појачање. Вечити дерби не прашта такве експерименте.
Владан Милојевић је после меча признао да би волео да је направио другачији избор странаца. Можда ту мисли и на избор Томанеа пре Боаћија који дефинитивно више није шпиц на којег Црвена звезда може да се максимално ослони. Португалац је дошао као озбиљно појачање, али не пружа му се шанса да покаже шта зна. Губи време, губи форму. Оно мало што је одиграо, наговестио је да је занимљив нападач. Оно пуно што је Боаћи одиграо од почетка сезоне, тек је на махове нешто показао. У великим мечевима изузев гостовања Копенхагену и оног зачетка акције против Јанг Бојса је био невидљив. Заслужио је многе кредите одраније, али чини се да их је и потрошио.
Звезда је потрошила овог лета 3.700.000 евра само на куповине Гарсије, Ла Паре и Томанеа. Само један је синоћ играо. На трибинама су била тројица играча са укупним годишњим примањима од скоро 1.500.000 евра. Звезда нема тај луксуз да то себи дозволи.
А Милојевић уз све кредите и заслуге до сада више нема луксуз да му екипа у дербијима изгледа онако као што је изгледала претходна два. Колико год да је он као тренер синоћ погрешио неким изборима, толико је недопустиво да играчи изгледају онако анемично у вечитом дербију. А то је већ плод рада на дуже стазе и атмосфере. Ту, поред Милојевића, велику одговорност сноси и његов стручни штаб.
Тренер и његови сарадници остају највећи кривци за недопустиво лоше издање Црвене звезде у вечитом дербију. И ту би требало ставити тачку. На критикама се прича завршава, све даље приче би биле смешне и детињасте. Статус Владана Милојевића не би требало да је пољуљан ни за длаку. Он је и даље најуспешнији тренер Црвене звезде и српског фудбала у овом веку. Звезда бољег тренера није имала деценијама и неће га имати дуго ни после Милојевића када он оде једног дана. Два пораза у осам вечитих дербија не могу ту ништа да промене.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар