Саобраћајке ове године однијеле 82 живота

У Републици Српској само је у јулу и августу у саобраћајним несрећама смртно страдало 36 људи, док су од почетка године саобраћајке однијеле 82 живота.

Република Српска 21.09.2019 | 10:03 То, практично, значи да је у овој години у просјеку сваки трећи дан на нашим путевима угашен један живот.

Подаци Агенције за безбједност саобраћаја РС показују да је за осам мјесеци 2019. у удесима у Српској тешко повријеђено 375 особа.

У највећем броју случајева гину млади људи, а најчешћи узрок несрећа са смртно страдалим и тешко повријеђеним је брза вожња, док су у том погледу посебно проблематични управо љетни мјесеци.

Казаљка која показује брзину остала је “закуцана” на 205 километара на сат у несрећи у којој су 3. августа, у 2.15, погинули рођаци Драган (28) и Немања (22) Јанковић из Челинца, када су аутомобилом “ауди 4” с моста слетјели у ријеку Укрину.

Почетком јула, враћајући се из ноћног изласка, животе су изгубили Милан Голубовић (24), Саша Кудра (24) и Мишо Вујмиловић (25), сва тројица из општине Лакташи. Погинули су у тешкој саобраћајној несрећи која се догодила око 3.30 на локалном путу у мјесту Кукуље код Српца, када је возач изгубио контролу над “ситроеном” и слетио с пута.

Ово су само неке од стравичних саобраћајки у којима су, враћајући се кућама у ситне сате, животе изгубили људи тек загазили у трећу деценију.

Из Агенције за безбједност саобраћаја РС поручују да ниво безбједности саобраћаја у Српској није на задовољавајућем нивоу.

Наиме, упркос пооштравању казни за несавјесну вожњу, у Српској се готово свакодневно дешавају саобраћајке, у којима неријетко има тешко повријеђених и погинулих, првенствено младих људи.

Милија Радовић, предсједник АБС РС, каже да се свака четврта незгода с погинулима дешава између поноћи и четири сата ујутру.

"Млади људи су тад најкативнији, а посебно је критично током љета. Анализа Путева РС показала је да је, у периоду од поноћи до четири сата ујутру, на нашим путевима од три до пет одсто укупног броја возила. Међутим, за то вријеме се деси чак 25 одсто саобраћајних несрећа, што потврђује колико је овај период опасан, а карактеришу га брза вожња, умор, алкохол. Ту је и вршњачки утицај, који може да има јако негативне посљедице. Примјера ради, у САД је почетницима забрањено да возе особе свога годишта", истиче Радовић за Српскаинфо.

Подсјећа да младе, такође, карактерише недостатак и животног и возачког искуства.

"Углавном возе ауто родитеља, и то у ријетким приликама, кад излазе. Логично је да не могу да имају искуство и да се снађу у ситуацијама када су отежани услови вожње. А већи број саобраћајки се дешава на сувом коловозу, али при великој брзини. Јасно је да морамо да мијењамо закон. Словенија, напримјер, има добар модел – кад положите возачки, у наредне двије године морате се јавити на школу безбједне вожње. Онда идете на полигон гдје стичете додатна искуства, попут вожње на клизавом коловозу, вожње у кривинама и слично. А у ову школу неће нико ићи добровољно, па то мора да буде предвиђено законом. Даље, добра пракса је и степеновање возачке дозволе, што значи да млади возачи не могу да возе ноћу, преко одређене брзине и слично. Дакле, у вожњи треба проћи пар нивоа, а не да се сва права добију одједном. Наш закон јесте увео одређена ограничења, али она не дају довољно резултата, па треба размишљати о другим начинима како младе заштитити од њих самих", поручује Радовић.

Неке од мјера су одузимање возачке дозволе за прекорачење брзине за 20 километара на час и привођење пијаних возача у полицију ради тријежњења.

Највећи проблем неприлагођена брзина и алкохол

Неприлагођена брзина узрок је преко 50 одсто несрећа са погинулима, те 44 одсто саобраћајних незгода са тешко повријеђеним особама. Око 30 одсто људи погине због слијетања возила са пута, док сваку десету саобраћајку скриве пијани возачи.

Посебно забрињава податак да у несрећама са смртно страдалим лицима сваки четврти погинули има од 21 до 30 година.

"Закон треба мијењати у правцу пооштравања казни, односно повећања броја казнених бодова, одузимања возачке на дужи период у случају најтежих прекршаја, одузимања возила као опасне ствари. Са овим су се сложили сви чланови Савјета за безбједност саобраћаја РС, а приједлог ће ићи Министарству комуникација и транспорта БиХ. Такође, МУП РС је предложио одређене измјене Закона о безбједности саобраћаја РС. Међутим, саме казне не могу ријешити проблем. Неопходне су нам превентивне кампање, док се, с циљем постизања бољих резултата, у безбједност саобраћаја мора улагати. Такође, треба имати на уму да се млади не боје смрти, јер мисле да се то дешава неком другом, али се боје инвалидитета. Зато су нам потребне кампање у којима ће људи који су страдали представити младима своја искуства", каже Радовић.

Извор: Српскаинфо