Сноуден тврди: Амери прислушкују цијели свијет!

У својој књизи Едвард Сноуден описује како америчке тајне службе надзиру људе, прикупљајући податке о њима - на опште згражавање грађана и уз помоћ европских влада.

Свијет 18.09.2019 | 17:58
Сноуден тврди: Амери прислушкују цијели свијет!
Едварду Сноудену је свега 25 година када средином 2009. почиње да ради за НСА. Посао за најважнију тајну службу у САД, који он описује појмом „Перманент Рецорд“ (Перманентно снимање) је за младог компјутерског стручњака у почетку „посао из снова". А онда описује како улази у најмрачније поглавље и највећу тајну Америчке агенције за безбедност НСА - „Стелларwинд“.

Програм „Стелларwинд“ су САД увеле након терористичких напада на Њујорк и Вашингтон. Сноуден је схватио да овај програм није окончан, како се службено тврдило, већ је наставио да служи као инструмент за „масовно надгледање“. „Техника се више не користи у циљу одбране САД, него у циљу контроле ове земље“, пише Сноуден.

Подсећање на нацистичку Немачку

Сакупљање података у великом стилу, које проводи НСА, подсећа младог америчког шпијуна Сноудена на методе нацистичке Немачке и Совјетског Савеза. Он копа по тајним актима и наилази на ПРИСМ - програм уз помоћ којег Америка прислушкује комуникацију у иностранству. Сноуден описује како му у једном моменту постаје јасно да ће ситуација „уколико моја генерација нешто не предузме, да ескалира“.

Одлучује да информације до којих је дошао да на увид новинарима. Он тако постаје Wхистлеблоwер - звиждач. Открића из 2013. жестоко су одјекнула у свету. Сноуден ту препознаје један модел: „Земље које су биле најкритичније према америчком систему тоталног надгледања су биле оне земље које су најтесније сарађивале са САД“. Као пример Сноуден наводи Немачку.



Немци након Сноуденових открића сазнају да Немачке тајна служба БНД помаже Америчкој агенцији за безбедност (НСА) у прикупљању података. Јавност је ван себе - између осталог и зато што је НСА прислушкивала мобилни телефон канцеларке Меркел. Након тога канцеларка је те 2013. године изјавила своју чувену реченицу: „Шпијунирање међу пријатељима - то никако не иде“. Она је обећала да ће те тврдње бити испитане. 2014. је немачки парламент оформио Комисију за испитивање прислушкивања од стране НСА.

Зензбург: Сноуден је ставио прст у рану

Председавање комисији преузео је професор права и политичар ЦДУ Патрик Зензбург. Он данас каже како је Сноуден пуно тога покренуо у Немачкој као и да се грађани од тада пуно сензибилније односе према личним подацима. И немачке тајне службе су „недозвољено улазиле у приватне податке и добро је што је Сноуден ставио своје прсте у ту рану“, рекао је тадашњи председавајући Истражне комисије Зензбург. Као последица тога 2016. године је усвојена реформа закона о раду БНД.

Зензбург је дуго размишљао о мотивима који су покренули Сноудена да открије шта НСА ради. Овај немачки политичар верује да је Сноуден постао звиждач из дубоко „патриотских разлога" и из убеђења да то мора урадити за своју земљу. То је утисак који Сноуден одаје и у својој књизи „Перманент Рецорд“, чије је објављивање свесно заказано за 17. септембер - Дан независности САД. Сноуден је уверења да су америчке тајне службе прекршиле „Билл оф Ригхтс“ - (прим.ред, десет додатних чланова америчког Устава) и да су заправо „хаковале устав“. И то је Сноуден желео да изнесе у јавност.

Оно што Зензбург не разуме је зашто је Сноуден веровао да може да помогне својој земљи само ако то објави. Сноуден, међутим, у књизи описује због чега за њега интерно тематизовање метода НСА није долазило у обзир. Он тврди да је пракса НСА „одавно прерасла у идеологију“ и додаје: „Моји претпостављени нису само били свесни тога већ су активно давали наређења да се то ради. Они су били саучесници“, пише он у својој књизи.

Звиждачи у Немачкој

Сноуден је тајне документе дао на увид јавности - и у Немачкој би то било кривично дело. Но, након афере у вези са НСА отворена је нова могућност да се разговара о неправилностима у немачким тајним службама. Сарадници се у међувремену могу директно обратити контролној инстанци у парламенту односно Комисији за контролу рада тајних служби, састављеној од парламентараца. И наводно, они то и раде.

И у опхођењу према звиждачима се у Европи након Сноуденових открића много тога променило. ЕУ је донела одредбу да сва већа предузећа морају имати могућност односно инстанцу којој би се звиждачи могли обратити. Од ове године у Немачкој постоји закон који дозвољава одавање пословне тајне, уколико је то у интересу јавности и заштите општег добра.

Патрик Зензбург је генерално за друге начине решавања проблема, али прихвата Wхистлеблоwинг као „Ултима Ратио“ односно последњу могућност.

У књизи „Перманент Рецорд“ Сноуден оптужује владе европских земаља што се нису заузеле за њега. 27 земаља, чланица ЕУ међу њима и Немачку он је, каже, молио за азил. „Ниједна није имала храбрости да се супротстави притиску САД“, каже он. Тако је Сноуден остао у Москви, где је како тврди у књизи, био у транзиту на путу за Еквадор.

(Д.W.)

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

мики 100

18.09.2019 16:11

То је само наставак који траје јос од темеља римског царства.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Са стране

18.09.2019 16:16

То и није нека тајна.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Бато

18.09.2019 17:55

не само Амери и други !!! Види само рекламе како нам пласирају, па када неста битно гледамо, па јос мало и пјацају то. Брзе слике на ТВ екрану итд. Само да то добро региструјемо у насој глави. Лоповске игре, погледајте само рекламе лијепе и згодне дјевојке грцкају цоколаду, па спорт реклама алкохол (пиво). Превара која утице на масу. Сви зарадјују на насим ледјима, дрзава, медији, и остали. Казу овце су за сисање.

ОДГОВОРИТЕ