Фамилија обећала помоћ, а онда одустали

Велик број младих из БиХ протеклих година, разочарани ситуацијом у држави, тражи посао у Њемачкој. При том се многи ослањају на родбину која је већ ондје. Но, не увијек с успјехом. Овај текст написала је Данијела Иванчевић, а објавио га је Цроеxпрес.

Босна и Херцеговина 17.09.2019 | 08:48 Текст преносимо у цијелости:

‘Само ти заврши школу и направи пасош, одма те ‘тетка, стрико, амиџа, ујко, дајџа, материна стрина, родица по оцу, кћерка дједове коне’ води себи у свијет

‘Немаш ти ту, сине, будућности никакве,видиш да су сви без посла.’

‘Ја ћу тебе спасит’!’

‘Ја не могу заборавит’ колико сам пите појела од твоје маме.’

‘Заслужили сте, Бога ми’

Завршена школа, пасош готов, ишла на пијацу, купила себи мало робе нове од пара што је матер у дневници зарадила да ме може спремити ко инсана у свијет. Јављам свима да сам спремна.

Одговори су били разноразни, ево пар примјера:

‘Ма знаш сад је мало другачије, није к’о прије лако ни овдје за пос’о.’

‘Ето да си прије мјесец,овдје тражили у једном хотелу чистачицу, али сад су попуњени с персоналом.’

‘Да је као онда могло би, ал’ сад сви траже језик зна, ајд’ научи њемачки па ће тебе тетка позват’.’

‘Има у једном селу траже да се штала чисти, ал’ не бих ја тебе ту, жао ми те… Сачекај још мало, бит ће можда нешто.’

‘Ево овдје траже на пољопривреди ал’ немају смјештај. Ја би тебе код нас, ал’ знаш да моја дјеца не могу ни једно с другим па сва’ко у своју собу воли мир.’

‘Знаш роде и ја ћу можда остат’ без посла, сад је и овдје завладала она криза па не знам ни ја како ћу се за себе изборит’.’ 

Нема везе, фамилијо моја… Хвала вам на покушајима. ‘Разумијем’ ја ту вашу ситуацију. Ако је већ тако, хај’те мени у Босну. Овдје тренутно траже у руднику, а добра је и плаћа, топли оброк, у смјенама, све на вријеме. Има и у продаваоници траже, можда и тетка успије наћ’ шта, има искуства.

Не брините за смјештај, ја ћу спавати на поду, а ви можете на сећији што нам је комшија дао, развлачи се, има мјеста за вас! Нећете бит’ гладни. Знате, моја мама још увијек прави оне исте пите које су вас одхраниле као и мене!

Ако Вам још некако могу помоћ’ само реците, некако се осјећам ‘дужна’ што сте макар ‘покушали’ мени помоћи! Хвала Вам до неба, Бог ће Вам вратит’…’

(Нови.ба)