Битка за Алумину Додиков велики камен око врата?!

- Очигледно је да је све ближе истини да Додик неће пасти на питањима односа у БИХ, него да је у случају Алумине дебело загазио у минско поље. Ту је најближи да плати цену своје приватне политике у Републици Српској и њених последица.

Република Српска 17.09.2019 | 03:08 Ових дана медији у РС објављивали су различите аспекте битке за преузимање зворничке Алумине, или бар стартних позиција уз помоћ лојалног руководства. Када је кренула сторија о тајним преговорима са неколико интересних група заинтересованих за куповину владиних потраживања, у кумулативном износу око 43 милиона КМ, јавност је сазнала да постоје стране компаније повезане са домаћим лицима које су у трци за презимањем централне улоге у Одбору поверилаца.

Да подсетимо да је Алумина ћерка Бирача у стечају, кога су опљачкали ''Литвански бандити'' у никад завршеној, а вероватно никад ни започетој истрази. Литванска УКИО Банка Александра Романова је после стечаја у Литванији наставила да штанцује папире о залогама Алумине у фантомским кредитима, који су завршавали у Литванији, на егзотичним острвима, или никад нису ни били пласирани, већ су само произведени папири са задужењем Бирача, а на терет залога Алумине.

Ни најочигеднији пример пљачке 14 милиона КМ из ИРБ РС никад није расветљен, а његови потписници годинама су играли важну улогу у тиму стечајног управника Лазе Дјурдјевића. Ствар је толико провидна, да је сваком јасно зашто се учесници криминалних радњи не приводе правди. Зато што су били само шарафи у механизму пљачке која се одиграла на вишем нивоу у РС, са кога се опструише истрага. О томе је доста писано па се не треба враћати на ову тему.

Разобличен је и омиљени режмски стечајни управник који је постављен противзаконито на то место, а за служење режиму омогућено му је да са сарадницима ''легално'' наплати 11 милиона КМ од Алумине, за неколико година
рада.

Како наводи портал Цапитал.ба, од 04.08.2019., стечајни управник Лазо Дурдјевић је изјавио за Милорада Мотику кога је сменио противно одлуци Одбора поверилаца:   
 
„Од када је он дошао стање у „Алумини“ је све горе и горе“.

Шта кажу неспорне чињенице

Претходници Мотике, поновни председник Управног одбора Миле Матић, и његов тадашњи наследник (2015) на неколико месеци Дарко Лакић, имали су обрт 115 милиона КМ и дуг 38 милиона КМ. За време Мотике обрт се повећао на 350 милиона КМ, са тенденцијом да 2019. буде око 400 милиона КМ и 40 милиона КМ добити. За време Мотике уредно су плаћане све обавезе запосленима, држави и добављачима.

Отворени су нови погони са вишим степеном финализације, запослено је неколико стотина нових радника и изграђено је обданиште за децу запослених.

Мотика није идеалан. Волео је добру капљицу, и уредно је јурећи аутом сакупљао саобраћајне прекршаје. Јурећи пословне резултате направио је и озбиљан проблем. Са обртом од близу 400 милиона КМ и добити од 40 КМ, постало је јасно да се лествица за преузимање Алумине подиже.

Тиме су доведени у питање рачуни интересних група заинтересованих за приватизацију ове фабрике по начелу: ''Покажемо папир са наводним милионима, онда преузмемо Алумину и исплатимо је њеним средствима на терет запослених, добављача, развоја итд...''

Међутим, обелодањени пословни резултати Алумине и пословни бонитет интересената срушили су тај концепт. Народски речено, тешко може да прође купвина Алумине за ''тепсију рибе''. Значајно је подигнута лествица, на којој се, између осталог, спотакао и Батагон. Једино не може да се спотакне стечајни управник Лазо Дјурдјевић.

Шта је кандидовало Лазу Дјурдјевића за позицију отимачине и недодирљивости коју није имао ни Милорад Додик у случају кредита Павловић банке. Очигледно служење кључним играчима државе и економије Републике Српске.

Који су то играчи?
.
Најпре да погледамо ко су кандидати за преузимање Алумине за чувених 43 милиона КМ. До сада познати следећи:

1. Батагон из Цуга у Швајцарској на челу са Далибором Матићем

2. Павгорд, Фоча – Галенс, Нови Сад - Гордан Павловић, Небојша Петрић

3. Павгорд посебно, на основу купљених потраживања УКИО Банке

4. Понуда Управног одбора и менаџмента Алумине

5. АлуЦхем - Роналд Заплетал, Синсинати, Охајо, САД

6. МГ Минд - Младен Милановић Каја

7. Метал Инвестментс Лимитед, Лондон - фирма коју је нудио Рајко Дукић, на челу са браћом Секанићи, која је елиминисана у старту, због тврдњи да је њихов партнер повезан са режимом Мила Ђукановића у Црној Гори са којим тренутно Милорад Додик није у добрим односима.

Код осталих је ситуација следећа

1. Фаворизовани Батагон је испао из трке јер није испоштовао уговор са Владом о плаћању потраживања. Успут, није испоштавао ни део који се односи на инвестирање у хотел Бистрица, али то су му прогледали кроз прсте. Сада настоје да се врате у игру и прете тужбом Влади и премијеру Радовану Вишковићу да Влада није испунила обавезе. Иначе, Батагон је покушао да куповином акција Павловић банке заложи депозит банке, за плаћање владиних потраживања Алумини, али му је то одбила Агенција за банкарство. Упућени кажу да су се ових седмица опет приближили Додику и да траже своју другу прилику.

2. Павгорд, Фоча – Галенс, Нови Сад - Гордан Павловић, Небојша Петрић су се удружили и преузели управљачки пакет акција Павловић банке настојећи да кроз такву операцију дођу до потребног капитала за куповину потраживања. Додик им није наклоњен, али зна се да он доста лако може да промени став и под којим околностима.

3. Павгорд посебно, на основу купљених потраживања УКИО Банке је стара сторија са низом судских поступака на различитим нивоима, где нижи судови не признају одлуке виших и где Лазо Дјурдјевић тражи шансу да због разних апелација траје бар још шест година на месту стечајног управника Бирача. Ради се о непризнатим потраживањима у износу 122 (помиње се и 155) милиона КМ од литванске УКИО Банке и на основу тога тражи своју шансу.

Интересантно је да је целу причу о куповини тих потраживања била укључена и Влада РС па је Гордан Павловић летео у Литванију владиним авионом да закључује посао. Јасно је да се радило о спасавању домаћих партнера Литванских бандита, који су дебело умешани у њихово изношење милиона из РС.

Ако се тај авион често ускраћује и председници РС Жељки Цвијановић, зна се ко је могао да одобри летове у Литванију, чувајући се од распетљавања литванског клупка. У сваком случају, чини се да је Павгорд изигран и да не може да извуче ни уложено.

Додатне компликације донела је нова пријава потраживања Укио банке из Литваније у износу цирка 15 милиона евра, коју је прихватио Литвански суд. Јавност о томе још није обавештена јер је стигла ових дана. Ова пријава чини излишним купљена потраживања Павгорда, јер у Литванији могу да ''штанцују'' такве папире са милионским потраживањима кад год пожеле.

Било какво признање потраживања Павгорду у домаћим судовима, довело би до ланца нових захтева из Литваније. Јер, тамо судови пресудјују за литванске фирме, а у РС може и према договору, и незаконито, на штету РС.

4. Понуда Управног одбора и менаџмента Алумине је објављена у медијима и упућена је Милораду Додику, Жељки Цвијановићи и Радовану Вишковићу. У њој се наводи да Алумина може из својих средстава да исплати владина потраживања у износу 43 милиона КМ, да настави са развојем, изађе из стечаја и отплати све дугове. То је један од кључних разлога смењивања Мотике, јер је том јавном понудом обелодањено оно што је БН
извештавао од првог дана када је почела прича о Батагону..

Лазо Дурдјевић је добио задатак да нађе разлоге за смену Мотике и настави даље са стечајем. Милорад Додик је тако могао да настави да са бројним просцима преговара о миразу за младу.

5. АлуЦхем - Роналд Заплетал, Синсинати, Охајо, САД се појаио у јеку битке, са адекватним бонитетом за куповину потраживања. Уз то, Заплетал је имао пуну подршку америчког амбасадора у БИХ, са којим је посетио Милорада Додика.

Међутим, како цена мираза у виду скидања америчких санкција, није повезана, није могла да буде решана у оваквом комерцијалном аранжману. Заплетал нуди 100 милиона долара, што за куповину потраживања, што за развој, али ко сме Американцима да тражи провизију и да их условљава политичким захтевима. А без тог у РС нема посла. Тако су њихове шансе сведене на минимум минимума.

6. МГ Минд - Младен Милановић Каја јавља се као победник. Он тврди да му је лично Додик гарантовао да ће у случају да не успе Батагон, он бити купац потраживања, под условом да има довољно новца. Каја сада тврди да је прикупио средства, али не жури, па не делује уверљиво. Уз то, односи његовог суграђана и партнера Зорана Тегелтије и њиховог клана у РС са Додиком, али и осталим политичким крилима у СНСД постају све сложенији.

Радмановић и Радојчић немају интерес за Алумину, као ни екипа из Кнежевине Херцеговине (довољан им је ЕРС), али им не одговара јачање екипе о којој пишу медији као клан из Мркоњић Града плус Жељка Цвијановић и Драган Лукач.

За сада Каја је победник и чека да се смире страсти и приступи куповини потраживања. Међутим, изгледа да ће и он имати проблем не само са новцем, већ и са свим спорним аспектима који прате Алумину. То су алави стечајни управник који тргује са свим интересним групама, Милорад Додик који не држи реч, али и супротстављени кланови који имају подељене позиције у систему извршне власти и правосуђу. У овом тренутку, Додик балансира да сачува јединствену странку, СНСД, и у томе ће стално мењати своју подршку појединим клановима.



За сада битка и даље траје. Лазо Дјурдјевић је кренуо у медијску офанзиву да сакрије својих 11 милиона КМ. Оптужио је Мотику да је спровео закључак Владе са потписом Жељке Цвијановић.

Чешки Геотест који се помиње је потписао уговор о коначном збрињавању 22 милиона тона опасног еколошког отпада, црвеног муља са пх 12. За неупућене, кад у језеро тог муља упадне крава, остане само костур.

Језеро има површиниу од 100 хектара

Геотест је реномирана компанија која ради за Европску комисију и Уједињене нације такве послове широм света. Уосталом санирали су последице еколошког загађења после бомбардовања НИС-а у Новом Саду 1999. Та компанија је компетентна и да реши проблем пиралена у Бањалуци, али после свега, нема интереса да се тим бави. Заједно са Институтом Словачке Академије наука у Кошицама, Геотест је обавио потребна истраживања и дошао до решења за елиминацију црвеног муља. Истовремено је Алумини предао стручну документацију о томе.

Поред тога Геотест је решио деценијски проблем елиминације цинка током производног процеса у Алумини, што је званично демнстрирано. До примене решења није дошло јер Алумина две године није потписала уговор о томе. Примена тог решења донела би Алумини уштеде мерене десетинама милиона КМ.

Из поузданих извора, сазнајемо да је овај технолошки концепт Геотеста заједно са језером црвеног муља нуђен Батагону као утешна награда када Каја купи потраживања. Решење за редукцију цинка нису могли да понуде јер је остало скључиво у поседу Геотеста.

Уговор са Геобоксом је без икакве економске последице и потенцијалне штете јер стоји да је Алумина спремна да купује боксит који ова фирма може да експлоатише по ценама и на начин као за све друге добављаче, без икаквог плаћања унапред и сличних ствари.

То је уговор о евидентирању потребе, а зна се да Алумина има проблем у снабдевању бокситом.

Када се зна да су неки добављачи добијали авансе од 300.000 КМ које нису могли да испоштују, онда Лазино питање треба да иде у том правцу. Али наравно да не иде кад је он то одобрио.

Шта се дешава:

1. Срушена је концепција јефтине приватизације

2. Разоткривена стечајна хоботница са отимачином око 11 милиона евра

3. Нуди се решење за сепарацију и уклањање црвеног муља компаније која је тиме овладала уз сопствене трошкове, другим компанијама

4. Трајно се угрожава еколошка ситуација у зворничкој регији, рекама Дрини, Сави и Дунаву.

Тачка 4. је омча око врата привреди РС. За слично, али мање језеро настало у производњи алуминијума Влада Црне Горе је повукла од ЕУ фондова преко 200 милиона евра за пројекте и прве фазе санације. За санирање језера црвеног муља на потезу Ђулићи изнад Зворника потребно је преко милијарду евра. Геотест је настојао да то реши кроз економски одржив пројект сепарације корисних елемената.

Када је дошао до решења, почеле су уобичајене игре око преузимања (отимачине) потенцијално лукративног посла, што је стандард у РС. Наравно, отимачи превиђају да могу да обезбеде десетине милиона за постројење за сепарацију, па би онда гледали добро познати Калдера сценарио. Узети концесију од државе бесплатно, а онда тражити жртве у Европи да им се то прода. Ако се такви не нађу, онда то откупи држава или њено предузеће (случај ХЕ Бистрица).

Шта је проблем тачке 4?

До сада је затворено девет фабрика сличних Алумини, између осталог, због еколошке опасности. У Мађарској Ајки је 2010 услед већих падавина дошло до продора црвеног муља и том приликом је погинуло 10 мештана оближњег места а прек 150 повређено.
Погледати на:

хттпс://ен.wикипедиа.орг/wики/Ајка_алумина_плант_аццидент

Фабрика је после тога дефинитивно затворена, а ЕУ је покренула посебан кризни механизам. Уколико се у Зворнику настави са пуњењем језера које је на великој висини, у односу на равницу у Мађарској, катастрофа би могла да буда драстично већа. О питкој води у близини тока Дрине и еколошкој смрти ове реке, загађењу Саве и Дунава, да не говоримо.

Све је ближи дан да ће забринута ЕУ потегнути неки од механизама еколошке превенције које се тичу заштите од високих кризних ризика.

Епилог:

Лазо Дјудјевић је сменио Мотику, машући са неколико уговора које је он потписао. У тим уговорима је штета нула, финансијски промет нула, а потенцијани одшететни захтеви према Алумини не постоје и нису укалкулисани.

Лазо манипулише да њихова вредност прелази 100.000 КМ, што не стоји. Њихова вредност би тек била утврђена и решена новим детаљним оперативним уговором. То је већ чувени механизам јефтине галаме, ''Држ'те лопова'', којим прави лопови скрећу пажњу са себе.

А као и многи слични он има дебелу подршку. Ослобођење и други медији су пренели како га је назвао лично Милорад Додик и наредио ко остаје, а ко треба да буде смењен. Наши извори кажу да је три дана раније Додик звао Мотику и рекао му да се ништа не мење и да он остаје. Остаје питање, ко је у међувремену звао Ддика и која је била цена овог исхода.

Упућени кажу да је против Мотике лобирао и шаф Представништва РС У Руској Федерацији Душко Перовић, чије десетине хиљада тона боксита стоје заробљене у једној луци због нестручне логистике и алавости. Мотика никако није хтео да Алумина плати неколико стотина хиљада КМ лежарине и спасе бизнис Додиковог амопроглашеног ''амбасадора'' Републике Српске у Русији. То јесте тачно, али вероватно, не и довољно. Било је још позива унутар Репулике Српске.

Очигледно је да је све ближе истини да Додик неће пасти на питањима односа у БИХ, него да је у случају Алумине дебело загазио у минско поље. Ту је најближи да плати цену своје приватне политике у Републици Српској и њених последица.

На крају још мало о Лази

Неспорне чињенице кажу да је Лазо до сада извукао 11 милиона КМ из Алумине, кроз надуване трошкове свог наводног рада и својих правних и емотивно-пословних помагача. Да ли је баш све у складу са законом и да ли се заиста ради о легалном и ''поштеном отимачу'' Алумининих новаца.

У једном од чувених финансијских случајева у Републици Српској,, где је било и привођења, Милорад Додик је био под лупом јавности због кредита од 1,6 милиона КМ од Павловић банке. После се показало да постоје какви такви папири, и да се кредит отплаћује.

Међутим, када стечајни управник Лазо Дјурдјевић уз пар сарадника, међу којима су и учесници милионске Литванске пљачке, наплати 11 милиона, онда је то неспорно и законито. Када Лазо раскине уговор за закуп резервоара у Плочама и направи директну штету Алумини преко 20 милиона КМ, онда је то законито. Када он и његов пословно-емотивни партнер Перо Васиљевић праве баханалије са малолетницама, онда је то законито. Када Лазо Дјурдјевић буде рекордер по броју стечајних поступака у РС, онда је то законито! Када Лазо Дјурдјевић добија стечајне поступке широм РС, од Фоче, Зворника и Бијељине, без обзира на месну надлежност судова, онда је то нормално и законито!

Где станује закон у РС. Код ''поткованог'' Милана Тегелтије на челу тима који поставља за судије и тужиоце пресуђиване криминалце или који фалсификује бодовање кандидата за судијске функције да би уз то, још и противно закону, постављао носиоце правосудних функција, као што је то случај у Брчком.

Да ли је неко видео пореску пријаву Лазе Дјурдјевића у протеклих пар година и да ли су стечајни управници дужни да пријаве имовину, своју и чланова породице? Ако нема нити такве, нити пореске пријаве, где су онда испарили милиони КМ које је стечајни управник наплатио од Алумине.

Очигледно је да је стечајни управник Лазо Дјурдјевић посебна персона у РС, изван закона и система. То га квалификује за све извеснији стратешки стечај у будућности.

Сутра, када после катастрофалних привредних резултата и пада производње 16% у 2019, Република Српска буде банкротирала, Лазо Дјурдјевић ће бити најбољи кандидат за стечајног управника РС. Међутим, тада судије из РС, сигурно  неже бити у прилици да поставе тог стечајног управника.

(БН)