Прича: Богданово ремек-дјело које не смије да се понови!
Дошао је крај Светског првенства. Шпанија је првак, Србија је подбацила и време је да подвучемо црту.
Кошарка 17.09.2019 | 23:15
Репрезентација Србије имала је велика очекивања, али није успела да се докопа ни медаље, а камоли злата. Неко ће рећи да је гомила околности утицала на овакав донекле оправдан исход, неко ће рећи да је пето место катастрофа, а истина је "ту негде".
Сигурно је да је пораз од Аргентине у четвртфиналу и освајање петог места за екипу као што је Србија неуспех. Прича о томе да "орлови" нису ни били једни од два главна фаворита за злато, већ да је само о томе створена медијска слика уз додатни притисак - не пије воду.
Сада већ бивши селектор Александар Ђорђевић закључио је свој циклус у репрезентацији, који ће српска јавност морати да памти по добром.
Можда није било савршено и сигурно је да је, барем на овом првенству, било доста тога за чиме се може жалити, али Салетов мандат на челу Србије био је успешан, и то је чињеница.
Ипак, пето место на Мундобаскету пред који је створена никада већа помпа оставио је доста простора за критике и анализу.
Стефан Јовић
(25 минута, 7 поена, 3,9 скокова, 5,4 асистенције)
Пред окупљање репрезентације није било потпуно јасно да ли ће он или Василије Мицић бити окосница екипе у виду главног плејмејкера, али је бивши ас Црвене звезде убрзо отклонио све дилеме.
Јовић се утопио у сивило екипе током четвртфиналног пораза, али је до тог тренутка био један од најбољих играча екипе.
Он је просечно играо 25 минута, седам више од Мицића, а за то време имао је 7 поена и 5,4 асистенције у просеку. Проценти шута су му били солидни, поготово гледајући његове шутерске способности (63% за два, 32% за три).
Занимљиво је да је Србија са Јовићем на терену остваривала највећи резултатски плус - док је он био на терену "орлови" су побеђивали противнике са 16,6 поена разлике.
Бек из Ниша је један од играча коме се најмање може замерити на пруженим партијама на Мундобаскету и сигурно је да ће и наредни селектор рачунати на новог играча Химкија већ од Олимпијских игара.
Василије Мицић
(18,7м, 5,6п, 1,8ск, 3,3ас)
Плејмејкер Анадолу Ефеса је на Мундобаскет дошао после најбоље сезоне у каријери у којој је био један од кључних играча екипе која је надмашила сва очекивања и заузела друго место у Европи.
Опште је познато да је Васа доживео велику трагедију током првенства када му је преминула мајка, а та ситуација имала је огроман терет и до тог тренутка.
Незахвално је причати о томе колико би његове партије биле боље да је могао да буде растерећенији у Кини, а када причамо о његовој игри можемо истаћи да је био далеко од клупског нивоа.
Мицић је шутирао свега 20 одсто за три поена и имао 5,6 поена и 3,3 асистенције по мечу. Једини је играч Србије који није промашио ниједно слободно бацање, али је играч са којим је Србија на терену остварила највећи резултатски минус (+3,6).
Богдан Богдановић
(28м, 22,9п, 4,1ск и 4,4ас)
Шта рећи? Најбољи играч Србије, најбољи играч целог првенства. Нажалост, најкориснији играч (МВП) не може бити неко из пораженог састава, а сигурно је да би тај епитет понео Богдановић да је Србија дошла до злата.
Било како било, Богдан је одиграо нестварно добро и показао да се налази у животној форми. Имао је највећу минутажу у екипи (28 минута по утакмици) и за то време бележио, уз написану статистику, имао и највећи индекс корисности од 24,6.
Члан идеалне петорке Мундобаскета показао је да најбоље партије резервише за репрезентацију. Играо је кад добро кад је "требало", а играо је добро и кад није.
Проценти Богдана Богдановића на овом првенству су нешто што је највише задивило. Он је за два шутирао 59,5 одсто, док је за три имао 53 одсто.
О томе колико је био наоштрен и спреман говори и податак да је бивши бек Партизана постигао 35 тројки (из 66 покушаја), што је више него што је седам репрезентација појединачно успело да уради.
Толики број шутева за три поена нису тимски убациле Доминиканска Република (33 у пет мечева), Јордан (32 у пет утакмица), Сенегал (30 у пет утакмица), Јапан (27 у пет утакмица), Кина (27 у пет утакмица), Порторико (25 у пет утакмица) и као велико изненађење Литванија са најмање убачених тројки (23 у пет утакмица).
Богдану следи трећа сезона у Сакраменто Кингсима, сада са новим тренером Луком Волтоном. Он је претходну годину провео често играјући на позицији "три", која му није природна, а био је далеко од тога да има "кључеве" екипе у својим рукама.
Љубитељима његове игре остаје да се надају да ће бивши тренер Лејкерса више веровати Богдановићу него Дејв Јејгер и да ће га вратити на природну "двојку", те му чешће дати лопту у руке. Јер, ово што смо видели на првенству је стварно застрашујуће.
Марко Гудурић
(15м, 5,6п, 1,1ск, 1,1ас)
Нови кошаркаш Мемфис Гризлиса дошао је на Мундобаскет са великим очекивањима. Имао је одличну сезону у Фенербахчеу, обезбедио уговор у НБА лиги и био једина реална замена на позицији "два" за Богдановића, после повреде Милосављевића.
Гледајући партије Богдановића тешко да је ико могао да га замени у буквалном смислу те рећи, али оно што је бивши бек Црвене звезде пружио било је сушта супротност играма нашег најбољег кошаркаша.
Гудурић је првенство почео солидно, са 9 односно 12 поена против Анголе и Филипина, али је уследио стрмоглав пад. Против Италије није погодио ниједан од четири шута, затим је поново био солидан против Порторика (10 поена), али је против Шпаније и Аргентине био испод просека исподпросечне Србије.
У његовој игри током целог првенства видела се жеља, али је изостајало све друго. Шут није "радио", концентрација је пречесто падала и Србија је једноставно изгледала лошије са њим на терену, што говори и други најслабији индекс корисности (+5) и +/- (+5).
Пред 24-годишњим Гудурићем је још много кошарке и сигурно је да га очекује блистава каријера. Ово првенство неће желети дуго да памти, али сумње да ће се нација врло брзо радовати успешним партијама овог играча - нема.
Владимир Лучић
(21,7м, 7,1п, 3ск, 0,9ас)
Играч који је у једну руку испунио очекивања, а у другу није.
Лучића је дефинитивно погодила повреда коју је задобио непосредно пред почетак првенства и видео се њен утицај на његову игру на самом почетку. Играо је све боље и боље како је првенство одмицало.
Имао је четврту највећу минутажу по мечу (21,7 минут) у веома незахвалној позицији.
У недостатку класичне ниске четворке која може да одговори на "смалл балл" поставе противника често је Лучић био у тој улози, која је далеко од његове природне и у којој није могао да парира, што се јасно видело у "мис-мечу" против Шпанских "четворки".
Дефанзивно је, у другим ситуацијама, био добар током целог првенства, али га константно није ишао шут ни из отворених позиција. Тај сегмент игре је поправио и против САД постигао 15 поена у 3/3 за три, али је тада већ било касно.
Марко Симоновић
(13,2м, 3п, 1,6ск, 0,3ас)
Можда и предугих 13 минута на паркету проводио је Симоновић, који није успео да се тргне после не баш најбоље сезоне у Зениту.
Против Шпаније је провео на терену само три минута и за то време успео да изгуби две лопте, док је против Аргентине играо 11 минута, погодио једну тројку из два покушаја и направио три фаула.
Његова одбрана била је далеко од оне током најбоље сезоне у каријери у Црвеној звезди, а у нападу није оправдао улогу шутера и није терао противнике, као што би играч његових предиспозиција требало, да се "лепе" за њега и да му не дозвољавају да остане сам, као што нам је било прекопотребно против "гаучоса".
Нови играч Цедевита Олимпије сигурно није кривац за неуспех Србије јер он ни у једном тренутку није био тај од којег се очекивало да донесе некакву превагу.
Немања Бјелица
(21,4м, 10,7п, 4,7ск, 2,7ас)
Бјелица је пропустио први меч због повреде, али је чим се вратио показао ко је и шта је, додуше против Филипина, са 20 поена без промашаја из игре.
Против Италијана је показао потпуно другу страну себе јер није могао да погоди ништа (2/9), али је био активан на скоку и одлично упошљавао саиграче (7ск, 9ас).
Шут је поправио одмах у наедном мечу против Порторика, па се оно што се десило у наредне две утакмице - обе у неком смислу одлучујуће - било велики шок за љубитеље српске кошарке.
Крилни центар Сакраменто Кингса је против Шпаније и Аргентине укупно шутирао 5/22 и оставио можда и најгори утисак за цело првенство. Оно што је можда још горе од ужасног процента шута је одбрана која је била практично непостојећа у та два меча, па смо преко Бјелице примили велики број поена.
Бјелица је одувек важио за једног од "шрафова" у екипи Александра Ђорђевића и сигурно је да је имао "кредита" када се испуцавао против Аргентине, али остаје нејасно зашто је Бели у утакмици у којој стварно ништа није могао да погоди (5/17, три изгубљене) одиграо 31 минут, више него у било којој другој на првенству.
Стефан Бирчевић
(8,7м, 4,8п, 2,8ск, 0,5ас)
Критике упућене селектору због позива Стефану Бирчевићу испоставиле су се као тачне. На позицији "четворке" која може да буде коришћена у модерној кошарци Србија је била јако, јако танка, а било је јасно да Бирчевић ту неће помоћи.
Бирчевић је минуте бележио против Анголе, Филипина и Порторика, против Италије, Шпаније и Чешке је играо укупно 8 минута, док није ни улазио против Аргентине и САД.
Ипак, није било ни реално очекивати да превагу донесе неко ко је претходне сезоне имао 6,8 поена у просеку играјући за Тофаш и Телеком Бон, уз дужно поштовање, али остаје нејасно зашто је добио прилику да оде на Мундобаскет када је ситуација са "четворкама" била таква каква је била.
И поред тога остаје утисак да је Стефан могао да добије прилику барем против Аргентине, барем у неким тренуцима док је Бјелица срљао у нападу и испадао у одбрани.
Никола Јокић
(22,6м, 11,5п, 7,5ск, 4,8ас)
Јокић није одиграо лоше, штавише био је један од бољих, али то не значи да је оправдао очекивања.
Главни утисак Николиних партија на првенству је, без премца, његова позиција. Можда и најпонављанија критика Ђорђевићу пред Кину, то да Јокић једноставно није "четворка" и да је много бољи на центру, се обестинила.
То што Јокић није играо на својој најбољој позицији ипак није био главни проблем, већ немогућност тога да се уклопи у игру са било којим другим од "тешкаша" којих је Србија имала и више него довољно.
Када би Јокић играо са Радуљицом, капитен Србије би изгледао смешно на "четворци", док би Јокића експлоатисали на истој позицији. Са Марјановићем је на тренутке било добро, али је одбрана Србије са та два играча на високим позицијама била трагична. Вероватно најбоље се Никола уклопио са својим имењаком, једним од најбољих центара Европе Милутиновим.
Од Јокића се очекивало много, а како и не би од човека који је проглашен најбољим центром на свету. Сигурно је да он није први кривац оваквог резултата наше земље, али се не може ни заобићи.
Да ли је искључиво крив Ђорђевић за лоше "позиционирање" играча Денвер Нагетса или не није на нама да судимо, али можемо да донесемо закључак у којем ће се то питање истаћи.
Све у свему, Никола је против Шпаније сам крив за своју паритју и за незрело искључење током треће четвртине када је пао под притиском изазваним катастрофално лошим суђењем, што једноставно није смело да се деси играчу од којег је требало да зависи игра екипе.
Партија против Аргентине, гледајући је кроз напад и статистику, била је добра (16п, 10ск, 5ас), али један јак утисак оставило незалагање у одбрани и гори учинак у дефанзивном сегменту него уобичајено.
Никола Милутинов
(14,3м, 7п, 2,3ск, 0,8ас)
Једно изузетно чудно првенство за Милутинова, који је био као чардак - ни на небу ни на земљи.
Уз доста малу минутажу у прва три меча (играо на сваком по тачно 12 минута) центар Олимпијакоса изгледао је солидно, а деловало је као да може и жели да покаже много више.
Очекивало се да ће против Проториканаца добити доста битнију прилику, али је тада селектор Ђорђевић решио да га не уврсти у поставу током целог првог полувремена, па да му да шансу у наставку.
Иако је селектор истакао да нема проблема ван терена са Николом, деловало је јасно као дан да то једноставно није истина - поготово када је Милутинов видно фрустриран једном приликом затражио измену и напустио терен.
Сличним путем наставио је првенство. Против Шпаније је одиграо 20 минута и имао 7 поена уз 2 скока, одигравши један донекле пристојан меч гледајући на комплетан утисак репрезентације, а онда, против Аргентине...
Иако је Србија примала поене под кошем "као од шале", иако Марјановић и Радуљица нису ни функционисали ни играли, Милутинов је добио само три минута...
Деловало је као да је овај центар Србије могао и морао много више. Нешто ван терена је готово сигурно утицали на његову малу минутажу, која се додуше повећала у "небитним" мечевима против САД и Чешке у којима је био доста добар.
Бобан Марјановић
(9,8м, 6,8п, 2,5ск, 0,6ас)
Играч са трећом најмањом минутажом у екипи, после Бирчевића и Радуљице. Пре неколико сезона у Црвеној звезди један од најбољих центара Европе, тренутно члан Далас Маверикса, још једном неупотребљив у репрезентацији Србије.
Слика Бобана Марјановића на Светском првенству има две стране.
Док је истина да је он, по ко зна који пут, изгледао недовољно искоришћено и неспремно за сарадњу са саиграчима, такође је тачно да је својим заслугама изгледао као играч мање у одбрани, а у нападу није успевао да се адаптира на судијски критеријум и да извуче максимум из себе.
Једино је Милутинов имао бољи проценат шута од њега (78% наспрам 76%), то је било довољно за свега 6,8 поена по утакмици.
Од Бобана се очекивало више, али се у исто време некако знало да до тога неће доћи, барем не у битним утакмицама против "тврдих" одбрана.
Мирослав Радуљица
(9,5м, 6,1п, 2,ск, 1,6ас)
Радуљица је одиграо феноменално у мечу против Италије, у првој групној фази. Завршио га је са 12 поена и два скока за свега осам минута на паркету и био најзаслужнији за прекид серије противника.
Ушао је током треће четвртине, капитенски ишао у "месо" против наоштрених "азура" и преузео одговорност у тренуцима када је ретко коме ишло. Али, то је апсолутно све што смо видели од капитена репрезентације.
Тридесетједногодишњи центар Ђангсуа већ две године игра у Кини и то се јасно може видети.
Против Шпанаца и чврсте центарске линије предвођене Марком Гасолом није имао теоретских шанси, док против Аргентинаца који су најслабији на његовој позицији није ни имао прилику да проба.
Шта извући као закључак?
Евидентно је да је Ђорђевић имао неколико грешака везаних за Мундобаскет. Неке су се десиле пре него што је првенство почело, док су друге дошле у кључним моментима у Кини.
Селекција играча и предност у "сајзу", како је селектор више пута напоменуо, испотавила се као потпуно ирелевантна, о чему говори и податак да је наша висинска предност у најбитнијем мечу првенства, против Аргентине, претворена у укупно 9 минута на паркету за Радуљицу, Марјановића и Милутинова.
Несрећна ситуација Васе Мицића је, барем тако изгледа, узела данак не само њему већ и другима, а целокупна атмосфера није изгледала као на неким претходним такмичењима, а о томе зашто је тако било можемо само да спекулишемо.
Богдан би са оваквом игром могао и морао следеће године да буде у трци за играча који је највише напредовао у НБА лиги и не постоји сегмент у којем би он могао да буде критикован, али смо на Мундобаскету били "репрезентација Богдана Богдановића".
То, дефинитивно, није добро и неће бити добро ако се понови у будућности. Далеко од тога да Богданове феноменалне партије нису добро дошле, али оволика количина играња "кроз" једног играча – којем је успут индивидуална статистика била ни на крај памети – није добро за тимски успех ниједне екипе.
Али, гледајући српску кошарку и људе у њој (од играча до стручних лица) – биће све океј.
Србија на Мундобаскету:
Најбољи индекс: Богдановић 24,6; Јокић 19; Бјелица 13,3
Најбољи стрелци: Богдановић 22,9; Јокић 11,5; Бјелица 10,7
Најбољи скакачи: Јокић 7,5; Бјелица 4,7; Богдановић 4,1
Најбољи асистенти: Јовић 5,4; Јокић 4,8; Богдановић 4,4
Најбољи +/-: Јовић 16,6; Јокић 12,6, Богдановић 12,5
Најбољи крадљивци: Богдановић 1,3; Мицић 0,9; Бјелица 0,9
Највише изгубљених: Јокић 2,9; Јовић 2; Мицић 1,8
Резултати Србије на Мундобаскету:
И фаза, Група Д:
31. 8. Србија – Ангола 105:59
2. 9. Србија – Филипини 126:67
4. 9. Србија – Италија 92:77
ИИ фаза, Група Ј:
6. 9. Србија – Порторико 90:47
8. 9. Србија – Шпанија 69:81
Четвртфинале:
10.9. Србија – Аргентина 87:97
Од 5. до 8. места:
12.9; Србија – САД 94:89
14.9; Србија – Чешка 90:81
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар