Интервју - Видић: Сачувао сам Бирофа као дијете!

Против Агуера сам одиграо најгори меч! Некадашњи дефанзивац Црвене звезде, Спартака из Москве, Манчестер јунајтеда и Интера у опширном интервјуу за енглеске медије открио од којих нападача је највише научио, присећајући се најважнијих момената у његовој каријери.

Фудбал 12.09.2019 | 20:40 Немања Видић је пре нешто више од три и по године одлучио да означи крај своје играчке каријере. Сада, када су се ствари слегле, легендарни српски дефанзивац је разговарао за британски "Тхе Атхлетиц" о нападачима који су променили његову каријеру.

У дугачком разговору са Ендијем Митеном, новинаром који годинама помно прати Манчестер јунајтед, некадашњи капитен тог клуба имао је шта да каже о противницима са којима се суретао, шта је од кога научио и са киме се све мучио из различитих разлога.

На самом почетку разговора, момак из Ужица је истакао свој карактер, као нешто што му је помогло у каријери.

"Не смета ми да ствари радим на тежи начин. Погледајте ме као играча. Мислите ли да је било лако играти у Београду када је моја земља била бомбардована? Или када су бомбе падале у мом родном граду близу моје породице? Или одлазак у Русију када сам био млад?"

На питање ко је био први играч против којег је играо, а да је помислио "е, ово је тешко", Видић је имао спреман занимљив одговор.

"Оливер Бироф. Играо је за Кјево, а ја сам имао 19 година и наступао сам за Црвену звезду. Био је велики играч, најбољи стрелац у Серији А. Мој посао је био да га зауставим и одрадио сам добар посао. Играли смо 0:0 на свом терену и победили 2:0 у гостима, у првом колу Купа УЕФА. Он је био одличан у ваздуху и морао сам да покажем колико сам добар. Био је снажан, а ја сам био дете. Знао је како се да се креће и био је интелигентан", напомиње Видић.

Други играч којег је истакао био је Филипо Инзаги.

"Италија у Напуљу, играмо сам за Србију 2002. године (тада се земља и даље звала Југославија, прим.аут). Имали су Тотија, Дел Пјера, Несту и у таквим мечевима знате да ће они доминирати. Важила је репутација за Напуљ да су навијачи гласни и застрашујући, али када сте играли за Звезду, не могу вас уплашити. Можда само првих десет минута на Селтик парку... У Напуљу сам чувао Филипа Инзагија. Није био одличан на лопти, играч који ће вас предриблати, али у шеснаестерцу је било најтеже држати око на њега. Имао је најбоље кретање, увек је био на правом месту."

Како онда зауставити таквог играча?

"Тешко је рећи. Морате да имате осећај за простор. У шеснаестерцу није све у снази, већ у позиционирању. Мислим да су позиционирање и тајминг били моје највеће врлине. Било је бржих од мене и који су скакали више од мене, али ја сам имао тајминг. Играли смо 1:1 против Италије и после те утакмице сам осетио да људи говоре "Овај играч би могао да наступа за најјаче тимове Европе."

Видић је разговарао и о свом периоду у Спартаку у Москви и како му је играње у Русији помогло, као добра одскочна даска пред одлазак у најјаче лиге Европе. Помињао је брзину Андреја Аршавина и талентованог Вагнера Лава, да би се потом усредсредио на долазак на Острво.

"Моје прво искуство у Енглеској је био Питер Крауч. Било је "Шта ћу сад са њим?" Онда сам видео Крега Беламија поред, који је био врло брз. Утрчавао би у празан простор. Крауч би скакао у вис. Никада нисам видео да се тако игра фудбал. Никада нисам играо против класичне "деветке" који је уз себе имао врло брзог играча. Била је то тешка утакмица, играо сам поред Веса Брауна и изгубили смо 1:0."

Разговор није могао да прође без спомињања Дидијеа Дрогбе. Видић га је још раније истакао као једног од најтежих играча против којих је играо.

"Дрогба је био сјајан, врло интелигентан и "увлачио" би се у главу дефанзивцима. Био је јак, али је и размишљао унапред. Своју снагу је добро користио. Дрогба би био уз вас цео меч и био би још бољи да није имао толико повреда. Било је тешко зауставити га. Играо сам против њега када смо обојица били на врхунцу", рекао је и потом се осврнуо на финале Лиге шампиона 2008. у Москви, када су њих двојица имали "свој моменат".

"Дрогба је хтео да ме удари током те утакмице. Испрва сам помислио шта то ради, а онда сам кренуо ка њему. Био сам глуп, а био је и он. Он је добио црвени картон. Видео сам га десет година касније у Москви, током Светског првенства. Руковали смо се и поздравили. Поштовао сам га као фудбалера и човека. Терали смо један другог да будемо бољи."

Видић напомиње да је за сваког штопера битно да има свог партнера и у пробрано друштво ставља Младена Крстајића, Ненада Лалатовића и Рија Фердинанда.

На питање "Фернандо Торес или Серхио Агуеро", Видић је понудио занимљиво виђење о Аргентинцу.

"Агуеро на пример изгледа као да није заинтересован за игру на терену, а онда би направио спринт - бум! Убеђен сам да је он био рођен као штопер, јер зна где ће лопта доћи и где може да нападне. У шеснаестерцу има ниско тежиште и то му помаже у промени правца. Брзо шутира. Играо сам против њега када су нас добили 4:1 у оној сезони са Дејвидом Мојесом. То је била моја најгора утакмица за Јунајтед", присећа се некадашњи капитен Црвених ђавола.

Манчестер јунајтед је 2009. имао прилику да постане први клуб у новом формату Лиге шампиона који је одбранио трофеј, али на крају нису успели. Разлог је била Барселона Пепа Гвардиоле.

"Барселона се више плашила нас, него ми њих. Имали су сјајан тим и били су бољи од нас. Меси је код Гвардиоле почео да игра у средини и цео тим је играо за њега. Постао је непредвидљивији него кад је био на крилу. Тешко је признати, али били су бољи. Ми смо имали сјајан тим те 2009. и могли смо боље. Рим је био кључан за Гвардиолину Барселону", закључује Видић.

Извор: мондо.рс