Прича - Вјерни љубичасти војник: Анђело Ди Ливио...

Фиорентина у суботу дочекује омражени Јувентус, а један човек спаја два клуба на врло специфичан начин. Анђело Ди Ливио је не само симбол клуба са Артемио Франкија, већ и целе Фиренце.

Фудбал 12.09.2019 | 22:30
Прича - Вјерни љубичасти војник: Анђело Ди Ливио...
Окршај Фиорентине и Јувентуса ће предстојећег викенда отворити треће коло Серије А. Меч долази 15 година након што је Фиорентина успела да се подигне после свог најболнијег пада. Један човек је био оличење борби које је овај клуб прошао почетком 21. века.

Анђело Ди Ливио је лето 2002. године провео у Јапану и Јужној Кореји. У дресу Италије, играо је на свом другом Светском првенству, на најмодернијим стадионима, пред 40 и више хиљада људи. Само пар месеци касније, Далеки исток заменио је четвртом лигом Италије и малим, трошним стадионима чије су трибине ретко када биле пуне.

Колико год контраст био велик, ово није био пад у заборав. Напротив, одлука је била његова.

Фиорентина је у пролеће 2001. освојила први трофеј после пет година. У финалу Купа Италије, били су бољи од Парме. Предраг Мијатовић је оба финална меча преседео на клупи, а Саво Милошевић је у реваншу био стрелац за вођство Млекаџија. Меч је на крају завршен 1:1 и после победе у првом мечу на Енио Тардинију 1:0, Фиорентина је освојила шести трофеј националног купа.

У првенству су завршили такмичење у средини табеле и следеће сезоне су у Купу УЕФА прескочили прве две препреке. У трећем колу их је савладао Лил и после тога је било јасно како ће се ствари одвијати. Енрико Кјеза - чији син Федерико данас носи љубичасти дрес - доживео је тешку повреду колена и тим је био у потпуности огољен.

Тек пет победа и седам ремија у целом првенству значили су испадање Фиорентине у Серију Б. Током јуна 2002. године, док је Ди Ливио носио дрес Азура, Виола је због финансијских проблема отишла у администрацију. Дуговања од око 50 милиона долара значила су банкрот. Фиорентина је престала да постоји.

Ди Ливио, тада већ 36-годишњак, све је био ближи одлуци да је дошло време за крај каријере. „Не знам шта ћу радити следеће. Да будем искрен, почињем да мислим да треба да се пензионишем. Али сви смо постали слободни играчи и имаћемо понуде за разматрање“, изјавио је искусни Римљанин.

И заиста, сви су имали много понуда. Кјеза је отишао у Лацио, Нуно Гомеш у Бенфику, Данијеле Адани и Доменико Морфео у Интер, Емилијано Морети у Јувентус, Езекијел Гонзалез у Боку Јуниорс. Ди Ливио је могао да бира – желео га је прво Интер, потом и Торино, па чак и Фулам, чији је спортски директор у то време био Франко Барези. Анђело је направио незамислив потез и одлучио да остане у Фиренци.

Рођен у италијанској престоници 1966. године, Ди Ливио фудбалски је одрастао у Роми. У сезони 1984/85 је започео сениорску каријеру, али након што у свом дечачком клубу није успео да упише ниједан наступ, преселио се у Ређијану. Наступао је после за Ноћерину, Перуђу и Падову, да би трансфер каријере доживео 1993. године преласком у Јувентус.

За Стару даму је одиграо 270 утакмица током шест година. Освојио је све што се освојити могло - три Скудета, Лигу шампиона 1996. (и играо још два финала), Куп Италије, Интерконтинентални куп...

Међутим, Мали војник – како је гласио његов надимак, добијен од Роберта Бађа, због карактеристичног, неуморног трчања напред-назад – је 1999. био разочаран. Његов усмени договор са Јувентусом да ће му уговор бити продужен клуб није испунио и одлазак у Фиорентину је био све што му је преостало.

У августу 2002. године, основан је фудбалски клуб Флорентиа Виола. Новооснованом клубу је било забрањено да користи име Фиорентина, као и препознатљиве љубичасте дресове. Такмичење су почели у Серији Ц2/Б, четвртом рангу такмичења. Од свих играча из претходне сезоне, једино је Ди Ливио остао у клубу. „Нисам желео да останем упамћен као капитен тима који је испао из лиге и клуба који је банкротирао“, рекао је.

У тренутку када је преломио да остане у Фиренци, Флорентија није имала ни 11 играча, ни клупске директоре, па чак ни дрес. Тек накнадно ће се одлучити за беле дресове са водоравном љубичастом штрафтом на средини, по угледу на жуту штрафту Боке Јуниорс на њиховом плавом дресу.

Ситуација у клубу је била врло компликована и Ди Ливио је пристао да му се смањи плата – чак 85 одсто! Понављао је да му то није пало тешко, да у животу има важнијих ствари од новца, истичући да га је жена подржала да остане у клубу. Рекла му је да дугује то и граду и навијачима који су га прихватили по одласку из Јувентуса, најомражнијег клуба у Фиренци.

Само 20 дана по оснивању Флорентије, клуб је требало да игра свој први меч, у Купу Италије. Ривал је била Пиза, ривал из Тоскане, и не чуди да су били глатко поражени. Екипу су чинили играчи који су дошли без обештећења, неки од њих чак и претходно спремни да пре 30. рођендана окончају своје каријере. Нико их није желео у том тренутку. Нико осим Флорентије – њима је свако био потребан.

Највећи бонус који су играчи добили било је играње на Артемио Франкију, легендарном стадиону изграђеном у време Бенита Мусолинија. Трибине су биле поприлично пуне, са 30 хиљада верних навијача. Неретко се дешавало да њихове утакмице у четвртој лиги буду трећа или четврта најпосећенија утакмица у Италији тог викенда.

Ди Ливио је био брз и енергичан фудбалер. У Јувентусу је најчешће играо као десни спољни у везном реду, али како је постајао старији, тако је и број његових потенцијалних позиција растао. Осим крила и десног везног, постао је и десни бек, а у позним годинама у Фиорентини све чешће је био централни везиста.

Његова борбеност, поузданост и тактичка свестраност значиле су да је код сваког тренера био један од омиљених играча. Штавише, када је дебитовао за Италију у лето 1995. већ је био на прагу 29. рођендана, а и у дубоким тридесетим годинама је био стандардан у дресу Азура.

Константност, марљивост на терену и солидни технички атрибути били су довољни да Ди Ливију продуже каријеру. Мада је касно дебитовао за Италију, уписао је више наступа од Роберта Манћинија, Ђанфранка Золе, Антонија Контеа, Ђанлуке Песота. У Серији А је дебитовао са 27 година, али је упркос томе, пуних 10 сезона наступао у том такмичењу.

Надимак Ил солдатино био је прецизан опис Ди Ливија. Увек је био скроман, свестан својих ограничења. Када је дошао у први тим Роме, на почетку своје каријере, изјавио је да „могу да трчим мало, па су ме довели на пробу“.

Стога, није изненађење да је мали војник Ди Ливио најбоље сарађивао тренерима који су највише полагали на дисциплину – Марчело Липи, Ариго Саки, Ђовани Трапатони. Баш они тренери са којима уметник и суперстар Роберто Бађо није могао?

Но, Флорентија је сезону у Серији Ц2 почела споро, те је Пјетро Вјерховод добио отказ већ у новембру. Екипу склапану наврат-нанос преузео је Алберто Кавасин. Тим је почео да напредује и побеђује, али без Ди Ливија. Повреда лигамената колена у 37. години живота значила је крај сезоне, а требало је да значи и крај каријере. „Неће бити лако почети поново испочетка. Нисам позитиван по питању повратка“, изјавио је тада капитен Флорентије.

Међутим, до септембра 2003. он је поново био на терену. Претходну сезону је Флорентија окончала на првом месту, са 11 бодова више од Риминија и пласман у трећи ранг је био обезбеђен. Клуб је на аукцији откупио име Фиорентина и право на ношење љубичастих дресова. Али најчуднији догађај тек је требало да се одигра.

Чудна дешавања у смирај сезоне 2002/03 значила су да је Фиорентина уместо у Серију Ц1 била промовисана у члана Серије Б. Фамозни „случај Катанија“ био је разлог да италијанска федерација ФИГЦ прошири Серију Б са 20 на 24 тима, јер је Катанија наводно била оштећена у мечу против Сијене. Тврдили су да је ривал на терен извео играча који није имао право наступа и меч је завршен 1:1, после чега је Катанија требало да испадне у трећи ранг. Победа за зеленим столом – дакле нова два бода – значила би њихов опстанак у лиги.

Контроверзни случај је решен тако што је ФИГЦ дозволио Катанији, Ђенови и Салернитани да остану у Серији Б, док су Фиорентину придодали као 24. члана лиге због „спортских заслуга“. Одлука је довела до бојкота других тимова Серије Б, што је одложило почетак сезоне.

То одлагање је макар мало помогло Виоли. Ди Ливио је и даље био капитен тима, али екипа која је тек завршила такмичење у четвртој лиги одједном је морала да спреми састав за Серију Б. О финансијској конструкцији да и не говоримо. Те сезоне је чак 37 играча носило дрес Фиорентине, а Ди Ливио је на терену био на чак 43 од 48 мечева. Љубичасти су завршили на шестом месту у лиги, да би у плеј-офу за попуну Серије А били бољи од Перуђе. Велики повратак је био остварен!

Ди Ливио је током каријере чак 15 година провео играјући у две најјаче италијанске лиге - 10 у Серији А и 5 у Серији Б

Након што је пристао на пад у четврту лигу зарад останка у Фиренци, и након што је његова каријера била прецртана, као завршена, у најнижој професионалној лиги Италије, Ди Ливио је сада поново био капитен клуба у Серији А. Том приликом је затражио уговор на још једну сезону у клубу, а управа је после нећкања ипак прихватила да му да повишицу. Но, то је била само четвртина плате коју је зарађивао у Серији А три године раније.

Овога пута, са 38 година, Ил солдатино је највећи допринос дао ван терена. Фиорентина је променила три тренера те сезоне, и сваки од њих се мучио. Ди Ливио је био попут продужене руке свој тројици, иако је уписао тек 12 наступа у Серији А. Упркос свему, поново се показао кључним за успех свог тима.

Пред последње коло првенства, Фиорентини је била неопходна победа против Бреше не би ли опстали у лиги. Иако није много играо током сезону, овај пут је био на терену у стартних 11.

На средини терена је био присутан, да смири екипу и повеже јој редове. Учествовао је у два поготка у победи 3:0 и Фиорентина је остала у елитном рангу. У 88. минуту меча је био замењен, добивши овације читавог стадиона. Скинуо је дрес, пољубио га и подигао га високо у правцу "Цурве Фиесоле", најватренијих навијача Фиорентине. Тако је окончао играчку каријеру.

Оно што је њему урадио Јувентус, безобзирно га оставивши на цедилу, Ди Ливио није могао да уради Фиорентини. Штавише, учинио је да му цела Фиренца буде захвална. Његова верност се и дан данас памти.

Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар