Висок лет, па болан пад: Како су се "орлови" угасили у Кини?

Кошаркашка репрезентација Србије се из Кине неће вратити са медаљом око врата, иако је у једном тренутку деловало да ништа не може да нас заустави. Шта се десило са нашим тимом који је од друге четвртине против Шпање потпуно нестао. . . ?

Кошарка 11.09.2019 | 23:45 Боли и болеће још, око тога нема сумње.

Све направљено од 17. јула и почетка припрема пало је у две утакмице. И то узастопне.

А, пре само неколико дана, у недељу увече, после уводних осам минута меча против Шпаније, ништа није наговештавало крах. Одбрана је радила, а Богдановић ("бекдор" продором) и Јовић (полагањем после украдене лопте) поставили су безбрижних 20:11.

Ко је могао да претпостави да ће од тог тренутка почети пад овако јаког састава Србије, у којем нико није знао да отвори падобран.

Селектор је тражио решења и није их налазио, а играчи су постали стегнути и говором тела подсетили на Ђорђевићеву причу у којој се неке утакмице побеђују самим начином изласка на загревање. Овог пута, наш тим био је на супротној страни, нервозан, згрчен и како је приметио Бјелица, ментално неспреман за дуел против Аргентине.

Незахвално је говорити о разлозима неуспеха који се не тичу терена. То се углавном своди на нагађање и тражење нечега што нико ван свлачионице није могао да види.

Међуљудски односи, пољуљана атмосфера, незадовољство појединаца минутажом, улогом или нечим трећим... И ако је било тих ситуација, оне нису необичне за било коју групу која проведе два месеца заједно, поготово пре и током тако великог и напетог турнира као што је Светско првенство.

Са друге стране, може се говорити о ономе што је очигледно, а то је да су "орлови" остали без игре док су се ближиле најважније утакмице. И то нису остали без своје игре, већ било какве тимске игре.

Навијачи Србије уздисали су у Донгуану док су гледали како "орлови" у одбрани тромо реагују на продоре Аргентинаца, њихова "излазна" додавања, слаломе кроз рекет... Тачно, погађали су "гаучоси", али су то пречесто радили из отворених позиција, из простора недопустиво удобног за професионалне кошаркаше, какви год били шутери.

На другој страни терена, Богдановић је "вукао", индивидуално играо сјајан турнир, али у најтежим мечевима очигледно није било довољно да он решета под снажним батинама Шпанаца и Аргентинаца. Стекао се утисак да је све мање убацивао на основу тимске идеје, а све више само на свој "убилачки" нагон и мајсторство да се у тешким ситуацијама дигне и погоди.

Огромна је штета што његов нападачки потенцијал и форма неће служити у борби за титулу или медаљу, већ у трци за олимпијску визу.

А, шта тек рећи за Николу Јокића, најбољег плејмејкера међу центрима у НБА лиги, који је турнир провео "шетајући" од позиције крилног центра до центра. У Америци је његова зона комфора развучена на простор шири од рекета, али та изузетност као да није довољно коришћена у Кини.

Додуше, без обзира на Николино место и другачију улогу него у НБА, није било пријатно гледати како губи дуел против Луиса Сколе, ривала са којим се Ђорђевић сретао на терену у Шпанији пре више од 20 година.

У мечу одлуке, селектор је покушавао да нађе петорку, мењао је, чинио је вишом, па нижом од ривала, али ништа што је замислио, спремио или импровизовао није упалило. Све што је "радило" против лакших ривала у Кини или у припремним победама против Литваније, Грчке, Италије није било поновљиво онда када је било најважније, ко год био на терену.

И зато ће се Србија сада борити за пласман у Токио, и то ако у среду не буде изненађења.

Нажалост, од екипе која је на Ђорђевићеву команду од старта припрема играла "у месо", дошли смо у ситуацију да се труд наших играча у Кини више претвара у нервозу него у нешто корисно. Ту на памет пада Немања Бјелица, један од лидера, коме се не могу оспорити воља и уложени труд, али дефинитивно није успео да покрене ни себе, ни друге.

Та тако потребна варница није севнула ни на терену, ни на клупи. 

И зато је тежак осећај још тежи, јер је тим пројектован за освајање титуле просто тонуо и потонуо када је требало да покаже да је најбољи.

Извор: мондо.рс