Америка свјесна грешке признања Косова

Пензионисани пуковник Америчке војске и професор на престижном Вест поинту, Стивен Олуић оцењује у разговору за „Вести“ да питање Косова није завршено 1999. године НАТО агресијом, као и да је њено једнострано признање од стране САД била велика грешка коју Америка никада неће признати.

Свијет 10.09.2019 | 17:02 – Сумњам да ће Америка без значајније промене геополитичке ситуације на Балкану повући одлуку о признању Косова зато што би тиме признала да је починила велику грешку која је била сигнал сепаратистичким покретима у свету да покушају исто. Али, Америка у преговорима Београда и Приштине сада може да одигра одлучујућу улогу како би се интензивирао дијалог. Верујем да су сада шансе за реалним договором много веће него у прошлости зато што су претходне администрације и такозвана „дубока држава“ чинили многе погрешне ствари – истиче Олуић који ће сутра у Народној скупштини Србије учествовати на највећој регионалној научној конференцији посвећеној српско-америчким односима коју организује Институт за националну и међународну безбедност из Београда.

Стивен Олуић који је однедавно члан овог Института сматра да је признање Косова била не само политичка, већ и историјска грешка.

– Проблеми на Косову нису почели 1999. године, већ много раније. Не требате бити српски историчар па знати да је Косово срце српске духовности баш као што је то Јерусалим за Јевреје. Како сте онда могли да Србима одузмете ту територију. Зато што су ту живе већином Албанци? Па и та ситуација је била сасвим другачија на почетку Другог светског рата, али и каснијим догађајима који су допринели исељавању Срба. Било је тешко бити Србин на Косову.

Упитан на који начин би САД могле да помогну у решењу овог проблема, угледни професор са Вест поинта каже да је данашња америчка администрација другачија од претходних које су ствари посматрале искључиво на црно-бели начин.

– Америка после дуго времена има председника који није политичар и који ствари посматра на сасвим другачији начин од својих предходника. Слажемо се да неки пут није лако читати његове твитове, али председник Доналд Трамп је човек који је спреман да саслуша сваки предлог и размотри сваку реалну, могућу опцију која ће допринети решењу проблема. Ту Србија треба да тражи своју шансу. Верујем да би се дошло до поштеног решења уколико би Америка, заједно са својим европским савезницима успела да обе стране врате за преговарачки сто. Сумњам да би Албанци одбили захтев који би стигао из Вашингтона јер су они тренутно у тешком положају свесни да без признања у УН фактички немају државу.

Олуиц каже и да нова америчка администрација нема толико „сентимента“ попут бившег председника Била Клинтона или државне секретарке Медлин Олбрајт.

– Највише бораца Исламске државе у Сирији и Ираку са простора Балкана стигло је управо са Косова, а за Американце је неприхватљиво да неко убија њихове војнике. Такође, на простору Балкана је велики степен организованог криминала, а  на Косову је тај проценат још већи. То су све детаљи који одлучују.

На наше питање зар није признавањем Косова та прича за Американце завршена 1999. године и НАТО бомбардовањем, професор Олуић каже да је реалност ипак другачија.

– Сумњам да било која озбиљна земља у свету сматра да је питање Косова решено 1999. Уосталом, пет европских држава нису признале ту независност, а тешко ће то и учинити у ситуацији када сепаратистички покрети јачају, а сама Европа има озбиљан проблем настао Брегзитом.

Замољен да прокоментарише разне „сценрије“ за решење питања Косова, Олуић каже да би најтрагичније за безбедност региона било уједињење Албаније и Косова чиме би се избегло директно признање УН.

– Срби би тада с правом питали због чега се Република Српска не би присајединила Србији и то би довело до нове кризе. Ипак, дубоко верујем да је време рата прошло на простору Балкана. Нажалост, не могу да искључим могуће ограничене конфликте.

На питање да ли је решење „размена територија“ или „замрзнут конфликт“, Олуић наглашава да је велико питање како би размена територија била примењена у пракси пошто је низ српских светиња и јужно од Ибра.

– Када је реч о „замрзнутом конфликту“ онда говоримо о решењу које је примењено Дејтонским споразумом 1995. у Босни и Херцеговини. Али, проблеми у Босни нису престали 1995, већ је само окончан рат.

Олуиц каже да Срби и даље имају проблем са црно-белим сагледавањем ближе историје, посебно конфликта на тлу бивше Југославије.

– Многи политичари у Америци су на основу распада Југославије направили озбиљне каријере, а и данас су арогантни и без жеље да се разговара о ономе што се догодио током рата. Та црно-бела слика је посебно била видљива када је реч о прошлим администрацијама у САД, али и чињену такозване „дубоке државе“. Верујем да се то сада мења, али то је спор процес. Пре две недеље се у „Атланда магазину“ појавио текст у коме се тврди да су догађаји у Сребреници били почетак „белог национализма“ у САД што је потпуни апсурд. Па већина Американаца појма нема где је Сребреница, а посебно шта се тамо одигравало током рата – закључује професор са Вест Поинта.

Српски корени

Стивен Олуић је родом из Билишана код Обровца. Његов отац Јован је на почетку Другог светског рата био у Војсци Краљевине Југославије, али је брзо заробљен, па је провео неколико година у заробљеништву од Бугарске до Италије.

По завршетку рата, из Италије прелази у Немачку и веома брзо улази у састав америчких снага у овој земљи, а затим се и жени.

– Отац је уз српски перфектно говорио немачки, италијански и енглески. Доста тога разумем на српском, знам и неке опште фразе, али нажалост не и да течно говорим наш језик. Сећам се да сам са оцем последњи пут био у Обровцу 1998. године и да ми је тада рекао да ће ускоро у Југославији доћи до рата. Био је у праву – прича Олуиц који је и касније боравио на простору Балкана. У саставу инжењеријских јединица америчке војске  је 1996. боравио у Босни.

– Тамо сам се први пут упознао са проблемом муџахедина који су се борили и остали у Босни. Заинтересовао сам се за ту тему и сада ми је специјалност борба против тероризма – каже наш саговорник.

У Сребреници није било геноцида

Стивен Олуиц је недвосмислен да у Сребреници није било геноцида.

– За мене у Сребреници 1995. године није почињен геноцид, већ тежак ратни злочин. Такав став има и доста мојих колега из америчке војске који су службовали у Босни. Они знају праву ситуацију и никако је не могу описати као црно-белом. Нико не жели да говори о томе шта је претходило овом злочину. Нико не жели да говори о томе колико је Срба убијено на том простору од почетка рата и колико мржње је Наср Орић произвео против Срба – наглашава Олуиц и додаје да је јако тешку ту огромну трагедију која се догодила муслиманима поредити са оним што су Немци чинили током Другог светског рата.

– Погледајте шта се догађало у Јасеновцу, по логорима у Пољској или Украјини. То је био ужасан геноцид. Нажалост из последњих догађаја је пуно оних који су профитирали на патњи и губитку људских живота.
 
(Вести-онлине)