СП; Србија - Аргентина: Момци, за ово се живи!

Нека југ Кине буде "орловима" само успутна станица ка главном граду. Утакмица почиње у 13 часова! Најважнија је реакција. . .  Србија је изабрала тежи пут до медаље, али историјски нама је то увек био изазов. Знао је Небојша Глоговац кроз улогу Каје у култном филмском остварењу Љубише Самарџића "Небеска удица" да објасни актуелну ситуацију Орлова још на прелазу два миленијума: "Знаш како се постаје прави шампион? Изађеш на терен кад је најтеже и - победиш". . .

Кошарка 10.09.2019 | 11:29 Понедељак је био дан за пут од 1.000 километара, а уторак је дан за прву елиминациону утакмицу "орлова" у Кини.

Репрезентација Србије у Донгуану ће у 13 часова заиграти против Аргентине у четвртфиналу Мундобаскета, у фази турнира у којем више не постоји право на кикс.

После уводног дела такмичења, у којем је наш тим улазио у ритам и користио повољан жреб, пораз против Шпаније увео је "орлове" у тежи део костура, где их на следећем кораку чека бољи из најјачег четвртфиналног пара, САД - Француска.

Са друге стране, Шпанци ће се за полуфинале борити против Пољске, а ако не буде изненађења играће за финале против победника меча Аустралија - Чешка.

Ипак, нема освртања. Иако је и даље јак утисак претходног меча, "орлови" ће на паркет хале у спарном и топлом Донгуану истрчати на меч са јасним улогом и против добро познатог противника.

Екипа је спремна, у понедељак је тренирала у хотелу и биће дефинитивно јача за Василија Мицића, који је остао у екипу иако му је мајка преминула у понедељак после дуге и тешке болести. "Васа је показао величину. Свака му част!", рекао је селектор Ђорђевић док је говорио о свом плејмејкеру.

Са Мицићем у саставу, "орлови" ће у уторак истрчати на најважнији меч турнира, против "старог знанца".

Сваки помен имена репрезентације Аргентине враћа успомене на чувено финале у Индијанополису 2002. године и тријумф "плавих", за досад последње злато наше кошарке. Од тада, наш тим играо је још два пута против "гаучоса".

Претходни и досад једини дуел од свог осамостаљења, Србија је против Аргентине одиграла у Турској 2010, када је у последњем колу групне фазе тријумфом 84:82 освојила групу и кренула ка полуфиналу.

"Гаучоси" су у том мечу имали 12 поена предности на старту (16:4), али су "орлови" кроз меч постајали мирнији и победили вођени сјајним играма капитена Ненада Крстића и "икс фактора" тог меча Душка Савановића.

Немања Бјелица (31) једини је играч који је и даље у нашој репрезентацији, а на другој страни је ту "вечни" Луис Скола (39), који је 2010. у мечу против "орлова" постигао 32 поена, а на овом турниру просечно убацује 17,4 поена.

Између Индијанаполиса и Турске, Србија је у оквиру заједнице СЦГ играла против Аргентине меч и на отварању Олимпијских игара 2004. Тај дуел одлучио је Ману Ђинобили, тројком уз звук сирене за победу свог тима 83:82.

Аргентинци су без пораза дошли до четвртфинала. У првој групној фази савладали су Кореју (95:69), Нигерију (94:81) и Русију (69:61), а у другој су изборили "пол" позицију тријумфима против Венецуеле (87:67) и Пољске (91:65).

Индексно најбољи играч "гаучоса" на турниру је плејмејкер Реала Факундо Кампацо (18,2 по мечу и 7,2 асистенција), а уз Сколу и њега, међу најбољим стрелцима је и крило "краљевског" клуба Габријел Дек (12,2 поена у просеку).

Такође, дрес Аргентине носи још један играч Реала, плејмејкер Николас Лапровитола, тренутно други асистент екипе (4,4).

Осим њих, љубитељима европске кошарке позната су и имена тандема Басконије Лука Вилдоза - Патрисио Гарино, а у Шпанији играју и Лусио Редиво (Бреоган) и Николас Брусино (Сарагоса).

Свака акција има своју реакцију.

Акција коју је Шпанија извела у недељу увече довела је до тога да се издува балон еуфорије и приземље нереална очекивања нације да сваки противник буде почашћен са по 20 поена разлике. Србија је доживела први неуспех од момента када се тим окупио у предворју хотела Краун Плаза. После четрнаест узастопних победа Србија је положила оружје јер није успела да парира ривалу енергијом, жељом, али ни да одговори на тактичку бравуру Серђа Скариола. Зато је у дану када се против Аргентине (РТС, 13.00 у Србији) традиционално игра најтежи меч на једном великом турниру, онај четвртфинални, од Плавих тражи само једно - да покажу реакцију. Јер, само тако ће свима да постане јасно да је Шпанија заборављена и да овај тим заиста може успешно да заврши такмичење у Кини (читај: Са медаљом око врата).

На дешавања из дворане у Вухану, коју су редари по оглашавању сирене за крај експресно вратили у стање пре организације целог турнира, у понедељак ујутру и путу ка Донгуану надовезала се трагична вест у породици Мицић. Сазнање да је мајка Василија Мицића преминула након дуге и тешке болести свима је тешко пало. Ту се показало право лице заједништва екипе, јер су сви с болом проживели тежак губитак и свог пријатеља јасно подржали чак и у одлуци да напусти камп како би се вратио у домовину. После доста спекулисања у Србији о томе да ли се већ вратио или је на путу ка Београду, Васа је донео велику људску и спортску одлуку - да у најтежем породичном тренутку ипак помогне саиграчима да се домогну постоља. Бар против Аргентине, за даље ћемо видети... Због тога заслужује велико поштовање нације. Упркос томе што, из оправданих разлога, није досад био на висинама најбоље клупске сезоне у каријери, Василије Мицић је потребан Србији и његов таленат може да направи разлику. 

“Морамо да играмо мирно, да вратимо смиреност, да играмо заједно, када лопта иде. У неколико ситуација рекао сам играчима да морају да верују у оног до себе, не само у себе, већ и да ће онај до њих пронаћи добро решење. То је била наша снага досад и мора да буде и даље“, поручио је Александар Ђорђевић после Шпаније.

Аргентина није Шпанија, али је по много чему слична Црвеној фурији. Гаји изузетну кошаркашку традицију, а екипа предвођена легендарним Луисом Сколом наставља да чува и одржава дух неких прошлих времена. Селектор Серхио Ернандез је играчки беспрекорно укомпоновао ростер, тако да свако има јасно истакнуту улогу како би се правилно уклопио у целину и тактичке замисли. Оне су врло просте. У основи је тим, не појединац. Из тога се кристалишу агресивна одбрана, пикови на високом посту и брза крила као додатна опасност. 

„Идемо да дамо све од себе јер желимо да се измеримо колико смо јаки. Још нисмо свесни колико можемо и шта је наша најбоља верзија. До сада смо играли одлично цео турнир, тако да верујем у наш ДНК који нас је карактерисао годинама. Али када говорино о противнику као што је Србија, онда смо свесни да морамо бити на 100 одсто физичких и менталних капацитета. Ипак, верујем да можемо у финале ако будемо максимално фокусирани. Надамо се да нисмо достигли врхунац јер годинама играмо заједно за оваква такмичења. Луис Скола је лидер групе који нас води на прави начин. Играли смо добру кошарку против добрих противника и показали да је тимска игра изнад сваког индивидуалног учинка“, сматра први плејмејкер Факундо Кампацо.

Луис Скола је синоним за оданост репрезентативном дресу и грбу, па као такав представља идеалног лидера и неко коме играчи безрезервно верују. Иако је седам месеци далеко од пуних 40 година, на паркету се то не осети. И даље зрачи невероватном енергијом, а рутина стечена током више од две деценије професионалног бављења кошарком омогућила му је да распореди снагу и не потроши своје тело превише. У тандему са својим креативним плејмејкерима Факундом Кампацом или Николасом Лапровитолом терорисао је противничке одбране из пика, док су Патрисио Гарино и Габријел Дек ту да одраде најпрљавији део посла, али и да подигну ниво борбене готовости и дају још нападачких опција. Кампацо и Лапровитола држе лопту у својим рукама и од њих полази свака акција. Обојицу краси развијена кошаркашка машта, опасни за сваку врсту одбране, јер су подједнако добри асистенти и у реализацији акције. Лука Вилдоза је ту да подигне енергетску компоненту и врло је захвалан јер уме да подигне тим у празним минутима.

Главни проблем Аргентине је висински дефицит. Маркос Делија је први центар екипе, док од Тајавека Галиција не добија много. С обзиром на снагу српског тима управо под кошем, Аргентина ће имати великих проблема да заустави Николу Јокића, Николу Милутинова, Мирослава Радуљицу и Бобана Марјановића коме би овај противник требало више да прија од Шпаније. Осим тога, Аргентина се први пут среће с противником налик Србији. Кореја и Венецуела су кошаркашки лилипутанци, Нигерија се показала као тврд орах. Ослабљена Русија није могла да се равноправно супротстави некадашњем олимпијском шампиону, а дотад врло коректна Пољска распала се под ударом аргентинске гериле.

Добра вест је да Србија лошије издање од оног против Шпаније не може да пружи. Аргентина је од Шпанаца добила апсолутно све потребне тактичке цртице, па се очекује да ће и они покушати да пробају с одбрамбеним притиском већ на половини терена, да преузимају играче и удвајају их по потреби, те да натерају Србију на шут са зонама "2-3", "3-2" или специјалом "боx&оне", где су четворица у зони, док се онај пети као фластер "залепи" за најбољег играча, што је против Шпаније био Богдан Богдановић. Ово је најбоља шанса да се изнесе прави одговор. Велико је питање да ли Аргентина има ресурсе као Шпанија да се свих 40 минута бори у једном, високом ритму. Србија има таленат, индивидуални и тимски квалитет, а против Шпаније је добила страшну кошаркашку лекцију из којег су се вероватно извукле јасне поуке. 

Србија је изабрала тежи пут до медаље, али историјски нама је то увек био изазов. Знао је Небојша Глоговац кроз улогу Каје у култном филмском остварењу Љубише Самарџића "Небеска удица" да објасни актуелну ситуацију Орлова још на прелазу два миленијума:

"Знаш како се постаје прави шампион? Изађеш на терен кад је најтеже и - победиш".

Многима се те речи врте у глави још од недеље, јер у њима се крију својеврсна емоција, симболика и истина. Нека играчима и комплетном стручном штабу Србије оне буду лајтмотив до краја првенства...

Да ли верујете у ''Орлове''? По кладионици Моззарт су велики фаворити за коначан исход, али можете да покушате укупан број поена, разлику, поене играча... Квоте су примамљиве!

Овај меч биће прво четвртфинале и угостиће га дворана у Донгуану, где игра актуелни кинески шампион и најуспешнији овдашњи клуб - Гуангдонг Саутерн Тајгерс, за који су прошле сезоне играли Сони Вимс и Маршон Брукс.

Капацитет дворане је 16.133 места и надамо се да ће "орлови" у њој одиграти само један меч.

Победник дуела Србија - Аргентина у среду ће отпутовати за Пекинг, на припрему за полуфинале заказано за петак. Ко изгуби, остаће у Донгуану и у четвртак на истом паркету почети разигравање, а главни град Кине видеће од петка, где ће се у суботу опростити од такмичења.

Нека "орлови" буду тим који ће у одмах после утакмице паковати кофере за пут са југа Кине ка северу.

Победа, па правац Пекинг!

Извор: мондо.рс/моззартспорт