Парламент: Како је примати плату, а ништа не радити...

Радно мјесто "парламентарац у БиХ" тренутно је један од најплаћенијих послова на свијету, ако узмемо у обзир однос рада и примања.

Босна и Херцеговина 09.09.2019 | 09:45 У само неколико мјесеци мандата, парламентарцима је из буџета уплаћено око милион марака на име плата и накнада. 

Што и не би био толики проблем да су оне барем заслужене. Наиме, за ово вријеме, док уредно примају своје плате и накнаде, посланици су имали само три сједнице, од којих је једна била конституишућа.

Укупне плате, које досежу износе и до 7 хиљада марака, добију чак и они који јавно говоре да на сједнице не желе долазити, а поред плата примају и накнаде за одвојен живот, пут, смјештај...

Због тога смо питали посланике у Парламенту БиХ како се они осјећају кад знају да примају за овдашње услове „ненормално“ високу плату, а немају прилику да раде свој посао. Те да ли их икада буде стид бирача и грађана.

Саша Магазиновић, посалник СДП-а, каже да ово није нормална атмосфера и нормалне околности, те да било ко ко то покушава објаснити другачије обмањује јавност. 
Међутим, како каже, посао посланика се не своди само на сједнице и сви они који желе да конзумирају своја права која се тичу припреме закона, иницијатива, посланичких питања то могу.



„Апсолутно ником не може бити препрека то што се сједнице не сазивају у оној динамици како би то било нормално. То желим показати на личном примјеру, па сам сваки дан у канцеларији и данас сам припремио неколико посланичких питања, а управо сада радим на једној иницијативи са четири друга посланика. У Парламенту заиста има један број заступника који раде свој посао, али нису већина. Ја не мислим да посланици из Бањалуке, Бихаћа или Мостара треба да сједе осам сати у Парламенту, али их то не спријечава да са било ког мјеста из своје изборне јединице раде свој посао. Зашто то не раде, то је друга ствар“, каже Магазиновић.

Он наводи да се ова политичка криза, која је евидентно велика, често користи и као оправдање за властити нерад, не само посланика, већ и министара и институција на државном нивоу уопште. 

„Сви као нешто чекају, а толико је редовних активности и посла за радити. Једноствано, нису сви исти међу политичарима. Наравно, сви ми очекујемо да Парламент почне радити, па да и сви ови силни закони и иницијативе које су посланици написали дођу на ред. Ја не могу прихватити да је оправдање за нерад политичка криза. Јесте да она онемогућава бројне активности, али то не значи да сви треба да сједе кући и ништа не раде“, рекао је он. 

Посланик СНСД-а Драган Богданћ каже да је свима у циљу да Парламент функционише и ради. 



„Јако је непријатан осјећај бити посланик који ништа не ради, а вријеме пролази. Ја очекујем да ће се наћи начин и да ми почнемо радити и подносити извјештај и сносити одговорност за оно што смо говорили и обећали. Свакако да није пријатан осјећај и да није лијепо бити посланик који већ мјесецима не може ништа да уради. С обзиром да смо сви ми у Парламенту људи који имају неку каријеру можемо да помогнемо појединачно грађанима колико можемо, свако у својој области док политике држе у блокади рад Парламента“, рекао је Богданић. 

Како нам је рекао, он не прима пуну плату у Парламенту па му је лакше него његовим колегама изаћи пред грађане.

„Ја сам на разлици плате, пошто имам већ радни однос, али сигурно ником од колега који примају плату у Парламенту не може бити пријатно. Нико од нас ко је тамо не воли и не жели да прима накнаду за нешто што није заслужио“.

Посланица ХДЗ-а Борјана Кришто каже да није много размишљала на тај начин, али да она поред тога што доживљава посао парламентарца као свој посао, она га и ради, упркос чињеници да се сједнице не одржавају.

„Тај посао није само сједница, то су и сусрети са дипломатским особама. Сватко од нас ради са својом базом, проводим дане са људима који ми говоре о многим проблемима са којима се суочавају. Да не говорим о другим активностима попут обиљежавања спомен дана, обљетница, разних догађаја... Све је то дио активности једног заступника. Не да нема посла, већ кад вам не ради Парламент много времена губите на неке политичке договоре и разговоре. Умјесто да се бавимо конкретним стварима ми губимо времена и енергије на нека друга питања“, каже Кришто. 



Ипак, она наводи да јој је жао што немамо пословничке и уставне претпоставке да би законодавна власт могла радити и на такав начин парламентарци остваривали своју темељну задаћу и проводили програм за који су се залагали. 

„Одговорност за то је свих и ништа се не може свести на једног заступника или политичку опцију. Иначе, неки заступници можда и на овај начин изражавају свој политички став. Мени је јако жао што ми сви скупа немамо прилику да БиХ кроз своје законодавно тијело проводи реформе које су јој нужне. Од господарских до социјално-економских да би изградили стабилну и просперитетну БиХ. Особно, кроз разговоре са људима грађане фрустрира нешто друго, а не наше плате које добијамо док Парламент не ради. Њих фрустрира то што очекују од нас више. Сигурно је да је добар политички спин пуштен да се у Парламенту ништа не ради, а велике су плаће. Проблем је у томе што нема могућности да се осигура вредновање рада, свих службеника и дужносника, па тако и Парламентараца“, рекла је Кришто.  

Посланик СББ-а Дамир Арнаут не види себе одговорним за тренутну кризу и тврди да су нас у ситуацију да Парламент не одржава сједнице довели СНСД, ХДЗ и СДА.



“Они су на првој сједници подијелили позиције у Колегију, а потом више нису сазвали нити једну редовну сједницу. Колико је непринципијелан тај њихов договор показује чињеница да је бошњачки члан Колегија - Денис Звиздић - добио само 9 бошњачких гласова, а његов протукандидат Нермин Никшић 11, али је Звиздић изабран прегласавањем Бошњака од стране СНСД-а и ХДЗ-а. Но они који и у оваквим условима хоће радити то могу. Рекао бих чак да имамо посебну обавезу бити активни када све остало стоји. Ја сам за ових 10 мјесеци предложио 4 закона, покренуо пет иницијатива, те поставио више од 200 посланичких питања. И нисам једини. Страховито активни су такођер Саша Магазиновић, Пеђа Којовић, Аида Баручија, Бране Бореновић, Јасмин Емрић, те још неки”, рекао је Арнаут.

Поред издашних плата, чак 21 посланик и делегат у Парламенту БиХ прима накнаде за превоз, одвојиени живот и смјештај. Наравно, све њих који су узели ове накнаде није нимало стид, нити сматрају да има ишта лоше у томе што добијају новац који нису заслужили.

Тако Ненад Стевандић, предсједник Напредне српске и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, не види ништа спорно у томе што узима све ове накнаде.

“Новац иде онима који издају стан, тако да то нема никакве везе са нашим примањима. А што се тиче одвојеног живота… ја путујем по цијелој РС и не постоји мјесто у ком нисам био. А гориво и смјештај плаћам сам, једино тај у Сарајеву ми је плаћен”, рекао нам је Стевандић.



Он тврди да је све радио по закону (а како би другачије политичари у БиХ) и да не види разлог зашто би он требао да сједи у Скупштини у Сарајеву да би оправдао свој мандат.

 “За оне који живе у Сарајеву и све гледају из сарајевске чаршије, то је логичан закључак. Са друге стране, ја нисам никакав изузетак, него су то правила општег карактера која важе за све посланике. И каква год да се донесе одлука која је темељена на закону, ја ћу је поштовати, као што поштујем и ову. Ово је потпуно погрешна перцепција некога ко сједи у Сарајеву и сматра да ми је то радно мјесто”, рекао је Стевандић за БУКУ.

Поред Стевандића, ово право остварује 20 посланика и делегата, међу којима су:

Борјана Кришто, Бариша Чолак, Предраг Кожул, Мира Пекић, Влатко Главаш, Златан Бегић, Даријана Филиповић, Небојша Радмановић, Мирјана Лепић-Маринковић, Мијо Матановић, Никола Шпирић, Денис Бећировић, Сњежана Бурсаћ-Новаковић, Зукан Хелез, Енвер Биједић, Амир Фазлић, Шемсудин Мехмедовић, Драган Човић, Лидија Брадара и Лазар Продановић.

Политички аналитичар Велизар Антић тврди да су наши политичари дефинитивно најпреплаћенији на овим просторима, посебно они који ништа не раде. Он сматра да су оволике плате које добијају парламентарци, министри и чланови Предсједништва тешко појмљиве за већину грађана.

“Без даљњег, ови политичари ни у једном сегменту нису заслужили оволике плате. На крају крајева, неки од њих нису радили ни један дан, а за то су добијали по 6 или 7 хиљада марака мјесечно. Међутим, ја мислим да није проблем само у великим платама које су енормно високе у односу на плате обичних грађана. Јер, и у развијеним земљама политичари имају плате далеко изнад просјека из разлога да би радили свој посао како треба. И код нас је то била идеја, да се политичарима дају енормно високе плате да би радили свој посао како треба. Проблем је што они не раде тај посао како треба. У ствари, појединци га уопште не раде. Они ни једним својим поступком не оправдавају та своја примања, која су 10 пута већа од оног просјека који зарађују други грађани”, рекао је Антић за БУКУ.

Муриса Марић из Удружења грађана “Дон” каже да људи који добијају оволике плате не могу да знају како живе обични грађани и да та мањина у парламентима живи тоталну супротност од оног шта је реалан живот у БиХ.

“Политичари овдје мјесечно добију годишњу просјечну плату једног обичног грађанина. Са друге стране, грађани ријетко упоређују те цифре и мало ко поставља питање да ли су наши парламентарци преплаћени за свој нерад. Због чега ми имамо толико људи који ништа не раде и које толико плаћамо док земља назадује? Мало ко поставља та питања, па зато још увијек и јесте таква ситуација. По свим истраживањима, ми смо на задњем мјесту и то у скоро свим релевантним областима. Замислите само тог лудила у којем велики број грађана живи од минималних примања и још од тога одваја за тамо некога ко је требао нешто да уради за њега, а то не чини”, каже Марић.

(Бука)