СП - Пресјек из Фошана: Шут као на игрици...

. . . комбо Бјелица и зрели Јовић за дубину против које нема спаса! Владимир Лучић се враћа у форму, Никола Јокић вози још на пола гаса. . .

Кошарка 02.09.2019 | 22:45 "Ох белла циао, белла циао, белла циао, циао, циао".

Орили су се стихови чувене италијанске народне песме са трибина дворане у Фошану уочи последњег звука сирене. Орило се и међу неколико стотина српских присталица славило прво место у Групи Д које даје већу ширину, мир и стабилност пред јако битне мечеве против Порторика у петак (10.30 у Србији) и Шпаније у недељу (14.30 у Србији). Орлови су свој пут у граду на југу Кине завршили с беспрекорним учинком и игром због које су се локални љубитељи кошарке, па чак и потпуни лаици заљубили у умеће сребрног тима од пре пет година. 

Србија сада путује нешто северније, у индустријски град Вухан где ће их, бар према сведочењу људи са лица места, дочекати смог, прљав град и клима идентична садашњој. Не превише добрих вести, али екипу највише ће занимати оно што имају да понуде хотел у којем ће одсести током четири и по дана боравка, а највише хала где ће се играти утакмице. Успут ће се направити озбиљна анализа урађеног у Фошану и спремити детаљни извештаји о Порторику и Шпанији. и док се време прве утакмице чека, ми ћемо указати на шест детаља који су, уз све досадашње извештаје, анализе и изјаве, обележили дане у првом од четири града. 

НИКОЛА ЈОКИЋ НА ПОЛА ГАСА

Моменат када је једним трзајем послао Данијела Хекета два метра од себе био је један од оних које је капитен Мирослав Радуљица означио етикетом "не смеју да се понове". Љутња српског аса била је оправдана. У досадашње три утакмице истрпео је страховито шибање, а од судија није добио адекватну заштиту. Иако је као једна од три највеће звезде на овом Мундобаскету заслужује. Тим потезом Јокић је показао тај жар српског темперамента, иако његовим венама тече мирна, сомборска крв. Јокићеве игре су негде између - нису ни на једном, ни на другом крају скале. Златна средина је сасвим у реду, јер ће нам оне препознатљиве бравуре бити потребне у нокаут фази, а можда већ и против Шпанаца. И поред тога што није на максимуму, он је против Филипина гледао трипл-дабл у очи и да је одиграо последњу четвртину узео би га сигурно. Паметније је било што га је селектор одморио за Италију, где није постојао легалан начин да буде заустављен, осим снажним и оштрим ударцима и фауловима. После једног таквог је изгубио живце. И ту је деловао као да је на тренингу, а не на тако важном догађају... Јокић нам тек спрема оне праве кошаркашке специјалитете и ми им се јако радујемо. О његовој синхронизацији с центрима, Немањом Бјелицом и спољним играчима смо већ писали. Он је тај!

ШУТ? КАПА ДОЛЕ!

Бићемо искрени, нисмо знали шта да очекујемо од честих шутерских иступања српских играча када су припремне утакмице почеле. Заличило је да би Србија превише могла да се ослања на ефикасност с дистанце, а родило се нешто друго - покушаји изван црте имплементирани су као још једно нападачко оружје. Признао је то и шеф стручног штаба после очитавања лекције немоћним Филипинима, да је шут ставка на којој се много радило, ради и радиће се до краја турнира. Ђорђевић је чак јасно и ставио до знања да би управо та категорија могла да буде преломна тачка Светског купа за Србију. Јер, квалитета у рекету не мањка, одбрана "гори", а шут као додатно оружје у нападу задаје додатну главобољу сваком такмацу. Србија је прву фазу завршила са заиста импресивним бројкама. 

Прва је на листи тимова у броју убачених кошева по утакмици с просеком од чак 107,7 поена! Једина је у овом тренутку на троцифреном учинку, мада још 16 екипа тек треба да одигра своје мечеве последњег кола. Било како, тај просек тренутно нико не може да престигне! Србија је на врху листе и у категорији укупних поена – 323! Од селекције које су већ скупиле три меча Италија је друга с 277 поена, док међу онима са утакмицом заостатка Литваније је испред конкуренције са 193 поена.

Статистика јасно каже да су Орлови тим с најбољим процентом шута из игре и налазе се на вртоглавих 62,4 одсто (37/59 просечно)! Од тога Србија има 67,9 одсто решених ситуација за два поена (25,3/37,3 просечно), што је ставља на друго место иза Аустралије која има готово цео један проценат више. Али и утакмицу мање. Свега три екипе имају постотак успешности унутар линије 6,75 метара већ од 60 одсто, а трећа је Литванија. Србија је другопласирана и када су проценти за три поена у питању. Након прве фазе је на 53 одсто (11,7/22 просечно), док је Француска испред с 53,8 одсто и тек треба да истрчи на паркет у последњем колу групне фазе. Орлови и Петлови су уједно и две селекције на целом шампионату са 50 или више одсто решених шутева са дистанце. 

За крај нешто што ће многе шокирати. У целом тиму само су Стефан Бирчевић и Мирослав Радуљица на испод 50 одсто укупне прецизности из игре (45,5 и 44,4 одсто), док Богдан Богдановић погађа у просеку пет далекометних хитаца на свега 7,7 покушаја! Никола Јокић још није промашио с дистанце (4/4), а свеукупно је на чак 87,5 одсто сигурности када је на паркету!

ФАКТОР БЈЕЛИЦА

Овај човек даје незамисливу ширину Србији и велико је питање шта ће национални тим радити оног тренутка када Бели одлучи да каже "доста" и окачи патике о клин. Звучаће као да се понављамо, али због овог мајстора то вреди - Немања Бјелица је један од, ако не и најважнији играч репрезентације Србије! Пропустио је Анголу због тог мучног колена, био лишен тимског рада практично недељу дана, а уз само два одрађена тренинга сместио је Филипинима 20 поена без грешке. Против Италије га шут није тако добро служио (2/9 из игре, 1/4 за три), али је своју конституцију савршено искористио како би Азурима загорчао живот. Доминантна фигура у скоку (7 – највише у тиму, само Галинари са осам више од свих играча у оба тима), а поделио је чак девет асистенција, што је други најбољи учинак на Мундобаскету иза Костаса Слукаса и Гелвиса Солана са по 11 завршних додавања. Знао је како најбоље да се адаптира и Србији донесе оно што је било потребно. За шутеве су били задужени Богдан Богдановић и Стефан Јовић, под кошем је доминирао Никола Јокић, а Бјелица је урадио остало. Чак и онај прљави део посла, где се жустро рвао с италијанским унутрашњим играчима. Бивши МВП Евролиге направио је да се његов поентерски минус ни не осети! 

СТЕФАН ЈОВИЋ

Рођени Нишлија озбиљно је схватио деликатност ситуације у изостанку Милоша Теодосића и решио да буде плејмејкер какав Србији треба - са чистим асистенцијама у рукама, покретан, спретан, пун енергије и елана у одбрани. Није то ништа ново за Јовића, али оставља утисак да то сада ради још боље и озбиљније, што треба да радује. Поготово у ситуацији док се Василије Мицић, оправдано, још тражи... Против Италијана није имао милости, па је већ у првом делу сервирао три поготка за три поена из исто толико покушаја. Сваки наредни био је важнији од оног претходног и као да је ударао пацке Азурима сваки пут када би покушали да се приближе и направе резултатски заокрет. Асистенције је овог пута оставио Немањи Бјелици, а после утакмице је с благим осмехом поручио свим противницима да их чека исто буду ли га поново намерно остављали самог на шуту. Открио је Јовић да је овог лета велику пажњу посветио овом аспекту и покушаће да га користи кад год буде потребно, иако то није његово главно оружје. Таква опасност из другог плана нам је потребна, да докусури сваког ко се Србији нађе на путу.

ШИРИНА РОСТЕРА

Српски новинари у Фошану могли су да се сагласе око много тога - да организација групе није била на врхунском нивоу, да је проблем с интернетом био непремостива препрека, али и да Србија игра као ретко када у свој блиској прошлости. Јавност је помало с шоком примила вест да Никола Јокић и Немања Бјелица нису стартери, што је само отворило тему моћи српског ростера. Тачније, његове ширине. Селектор има толико подједнако квалитетних опција на свим позицијама да једноставно има тај луксуз да 150.000.000 долара плаћеног аса и најбољег центра света остави на клупи током првог судијског подбацивања лопте. Оно што посебно делује импозантно јесте континуитет, поред озбиљности приступа о којем се последњих дана толико причало. Могли би тај податак да извуку статистичари, али голо око примећује да темпо, ритам и квалитет игре Орлова не пада, ма ко се нашао у постави и каква год петорка била на паркету. Против Италије се, примера ради, догодила ситуација да су на терену истовремено били Јовић, Мицић и Гудурић као спољни, односно Јокић и Бјелица као унутрашњи играчи, али и комбинација где је Бјелица био тројка. С оваквом поставом комбинација је безброј!

ВЛАДИМИР ЛУЧИЋ

Када смо резимирали дешавања из мини-циклуса у Шењангу, као прву ставку навели смо бригу због Владимира Лучића и његовог здравственог стања. Био је тада још бивши капитен Партизана без одиграног минута још од оног меча са Литванијом у Београду, што се косило с претходним најавама да ће заиграти против Новог Зеланда. Али, што би народ рекао: "Стрпљен-спасен". Селектор је у договору с тимским доктором Драганом Радовановићем и физиотерапеутима ипак одлучио да не пожурује Лучићев повратак на паркет и био је то добар потез! Србија је од почетка Мундобаскета добила Лучића који убрзаним корацима достиже ону форму с Евробаскета у Истанбулу и враћа улогу какву је тада имао. Својом енергијом, беспоштедном игром и борбеним ставом долива гориво у резервоар Србије. Још трага за правом шутерском формом, што је и логично гледајући дужину паузе. Али, како око себе има доста сигурних стрелаца не мора да брине, већ у њиховом самопоуздању треба да гради и своје, мада је већ добио велике похвале селектора због свега што даје у одбрани. Још када буде наместио "праћку", биће то права ствар. 

Сад, нека крену припреме за Порторико и Шпанију!

Извор: моззартспорт

Фото: МН Пресс, ФИБА Баскетбалл